Siromaštvo — današnja situacija

VISENTE a se često može videti kako ulicama Sao Paula u Brazilu vuče do vrha natovarena kolica. On sakuplja karton, staro gvožđe i plastiku. Kada padne mrak, on stavlja sloj kartona ispod svojih kolica i tu prespava noć. Izgleda da mu ne smeta buka vozila koja dopire s prometnih ulica na kojima provodi noć. Nekada je imao posao, dom i porodicu — ali je sve izgubio. Sada jedva uspeva da sastavi kraj s krajem živeći na ulici.

Nažalost, poput Visentea, milioni ljudi širom sveta žive u krajnjem siromaštvu. U zemljama u razvoju, mnogi su prinuđeni da žive na ulici ili u sirotinjskim naseljima. Prosjaci — hromi, slepi, žene s bebama u naručju — uobičajen su prizor. Deca trče od automobila do automobila koji se zaustave na semaforu i nude slatkiše nadajući se da će zaraditi neki dinar.

Teško je objasniti zašto postoji takvo siromaštvo. U britanskom časopisu The Economist navodi se: „Ljudski rod nikada nije bio bogatiji niti je imao veće medicinsko znanje, tehnološku stručnost i intelektualnu moć potrebnu da se pobedi siromaštvo.“ Te prednosti su svakako mnogima donele koristi. Ulice velikih gradova u mnogim zemljama u razvoju krcate su najnovijim automobilima. Trgovinski centri su prepuni savremenih aparata i uvek ima onih koji će kupiti tu robu. Dva tržna centra u Brazilu imala su specijalnu promociju. Oni su bili otvoreni tokom cele noći između 23. i 24. decembra 2004. U jednom centru su iznajmljeni igrači sambe da bi zabavljali potencijalne kupce. Taj događaj je privukao skoro 500 000 potrošača!

Pa ipak, ogroman broj ljudi nema koristi od bogatstva koje neki poseduju. Velika razlika između bogatih i siromašnih navela je mnoge na zaključak da postoji hitna potreba da se pobedi siromaštvo. U brazilskom časopisu Veja  navodi se: „Ove godine [2005] borba protiv siromaštva treba da bude glavna tema o kojoj će svetske vođe razgovarati.“ U ovom časopisu se takođe spominje predlog novog Maršalovog plana čiji je cilj da se pomogne siromašnim zemljama, posebno u Africi. b Međutim, iako takvi predlozi ostavljaju utisak da je postignut napredak, u istom časopisu se dodaje: „Postoje i brojni razlozi zbog kojih se pozitivan ishod tih predloga dovodi u pitanje. Ako većina zemalja okleva da finansira jedan takav plan, to je zato što pomoć gotovo nikad ne stigne do ljudi kojima je namenjena.“ Nažalost, zbog korupcije i birokratije, veliki deo novčanih sredstava koja obezbede vlade, međunarodne organizacije i pojedinci nikada ne dobiju ljudi kojima su ta sredstva stvarno potrebna.

Isus je znao da će siromaštvo uvek predstavljati problem. On je rekao: „Siromašne uvek imate sa sobom“ (Matej 26:11). Da li to znači da će siromaštvo uvek biti svetski problem? Može li se išta učiniti kako bi se situacija poboljšala? Šta hrišćani mogu da urade kako bi pomogli siromašnima?

[Fusnote]