Sledimo Isusov primer i pokažimo brigu prema siromašnima

SIROMAŠTVO i ugnjetavanje postoje skoro koliko i ljudski rod. Iako je Božji zakon dat Izraelu štitio siromašne i ublažavao njihovu patnju, taj Zakon se često zanemarivao (Amos 2:6). Prorok Jezekilj je osudio način na koji se postupalo sa siromašnima. On je rekao: „Narod iz zemlje predaje se nasilju, otima, ugnjetava ubogoga i siromaha i strancu krivo čini“ (Jezekilj 22:29).

Situacija nije bila mnogo drugačija ni kada je Isus bio na zemlji. Religiozne vođe nisu nimalo marile za siromašne i one koji su bili u oskudici. Opisani su kao „ljubitelji novca“ koji su ’proždirali udovičke kuće‘ i više bili zainteresovani za predanje nego za brigu oko ostarelih i ubogih (Luka 16:14; 20:47; Matej 15:5, 6). Zanimljivo je zapaziti da su u Isusovom poređenju o dobrom Samarićaninu, sveštenik i Levit, videvši ranjenog čoveka, produžili dalje drugom stranom puta umesto da zastanu i pomognu mu (Luka 10:30-37).

Isus je pokazao brigu prema siromašnima

Izveštaj iz Jevanđelja o Isusovom životu pokazuje da je on u potpunosti razumeo nevolju siromašnih i da je bio izuzetno osetljiv na njihove potrebe. Iako je živeo na nebu, odrekao se samog sebe, uzeo obličje čoveka i ’postao siromašan zbog nas‘ (2. Korinćanima 8:9). Kada je video narod, Isus se ’sažalio na njih, jer su bili izmučeni i rasejani  kao ovce bez pastira‘ (Matej 9:36). Izveštaj o siromašnoj udovici pokazuje da Isusa nisu zadivili velikodušni darovi bogataša koji su davali „od svog viška“, već skroman prilog siromašne udovice. Ono što je ona učinila dirnulo je njegovo srce, jer je ’od svoje sirotinje stavila sve što je imala za život‘ (Luka 21:4).

Isus nije samo osećao samilost prema siromašnima već je bio i lično zainteresovan za njihove potrebe. On i njegovi apostoli imali su zajednički novac koji su davali siromašnim Izraelcima (Matej 26:6-9; Jovan 12:5-8; 13:29). Isus je podsticao one koji su želeli da budu njegovi sledbenici da uvide svoju obavezu da pomažu siromašnima. On je mladom bogatom poglavaru rekao: „Prodaj sve što imaš i razdeli siromašnima, i imaćeš blago na nebesima; pa dođi i budi moj sledbenik.“ Činjenica da taj čovek nije bio spreman da se odrekne svoje imovine pokazuje da je njegova ljubav prema bogatstvu bila veća od ljubavi prema Bogu i bližnjima. Zato nije imao osobine koje su se zahtevale od Isusovih učenika (Luka 18:22,23).

Hristovi sledbenici su zainteresovani za siromašne

Nakon Isusove smrti, apostoli i drugi Hristovi sledbenici i dalje su pokazivali brigu prema siromašnima među sobom. Oko 49. n. e., apostol Pavle se sastao sa Jakovom, Petrom i Jovanom da bi razgovarali o zadatku koji je dobio od Gospoda Isusa Hrista, naime da propoveda dobru vest. Složili su se s tim da Pavle i Varnava treba da idu „nacijama“ i da pre svega propovedaju neznabošcima. Međutim, Jakov i njegovi saradnici podstakli su Pavla i Varnavu ’da imaju na umu siromašne‘. Pavle se ’revno trudio da radi‘ upravo to (Galatima 2:7-10).

U vreme vladavine cara Klaudija, u mnogim delovima Rimskog carstva zavladala je velika glad. Zato, hrišćani iz Antiohije „svako prema svojim mogućnostima, odlučiše da posluže braći koja žive u Judeji tako što će im poslati pomoć; to i učiniše, poslavši je starešinama preko Varnavine i Savlove ruke“ (Dela apostolska 11:28-30).

Današnji pravi hrišćani takođe razumeju da Isusovi sledbenici moraju pokazivati brigu prema siromašnima i onima u oskudici, a naročito prema suvernicima (Galatima 6:10). Zato su iskreno zainteresovani da zbrinu materijalne potrebe onih kojima je potrebna pomoć. Na primer, 1998. severoistočni deo Brazila opustošila je teška suša. Uništeni su usevi pirinča, pasulja i kukuruza, što je dovelo do najveće gladi u zadnjih 15 godina. U nekim mestima je čak ponestalo vode za piće. Jehovini svedoci iz drugih delova zemlje odmah su oformili odbore za pružanje humanitarne pomoći i za kratko vreme sakupili tone hrane i novac za prevoz tih namirnica.

Svedoci koji su učestvovali u pružanju pomoći napisali su: „Veoma smo  srećni što smo u mogućnosti da pomognemo svojoj braći, naročito zbog toga što smo uvereni da smo time obradovali Jehovino srce. Uvek imamo u mislima reči iz Jakova 2:15, 16.“ Tu stoji: „Ako su brat ili sestra goli i nemaju hranu potrebnu za taj dan, a neko od vas im kaže: ’Idite s mirom, grejte se i dobro se najedite‘, ali im ne date ono što im je potrebno za telo, od kakve je to koristi?“

U jednoj skupštini Jehovinih svedoka u Sao Paulu, jedna ponizna i revna sestra koja je siromašna jedva uspeva da sastavi kraj s krajem. Ona kaže: „Iako živim u krajnjem siromaštvu, biblijska poruka mi daje pravi smisao života. Ne znam šta bi se desilo sa mnom da mi ne pomažu drugi Svedoci.“ Pre izvesnog vremena, ova marljiva hrišćanka je morala da se operiše, ali nije mogla da plati troškove lečenja. U ovoj posebnoj situaciji, braća i sestre iz skupštine izašli su joj u susret i platili troškove operacije. Hrišćani širom sveta pružaju pomoć suvernicima kojima je to potrebno.

Međutim, bez obzira na to koliko su divna ta iskustva, jasno je da takva iskrena nastojanja neće iskoreniti siromaštvo. Čak ni moćne vladavine i velike međunarodne humanitarne organizacije, iako su postigle izvestan uspeh, ne mogu rešiti ovaj vekovni problem. Stoga se nameće sledeće pitanje: Koje je konačno rešenje za siromaštvo i druge probleme koji muče čovečanstvo?

Biblijska učenja pružaju trajnu pomoć

U izveštajima iz Jevanđelja vidimo da je Isus Hrist često činio dobra dela u korist siromašnih i drugih kojima je bila potrebna pomoć (Matej 14:14-21). Ali, koja aktivnost mu je bila najvažnija? Jednom prilikom, nakon što je neko vreme pomagao siromašnima, Isus je svojim učenicima rekao: „Pođimo negde drugde, u obližnja mesta, da i tamo propovedam.“ Zašto je Isus prekinuo da pomaže bolesnima i siromašnima i nastavio da propoveda? Objasnio je to rekavši: „Jer sam zato [da bih propovedao] izašao“ (Marko 1:38, 39; Luka 4:43). Iako je činjenje dobrih dela za ljude kojima je potrebna pomoć bilo važno za Isusa, propovedanje o Božjem Kraljevstvu bio je njegov glavni zadatak (Marko 1:14).

Pošto Biblija podstiče hrišćane da ’tačno slede Isusove stope‘, oni danas imaju jasno vođstvo u postavljanju prioriteta dok nastoje da pomažu drugima (1. Petrova 2:21). Poput Isusa, oni pomažu siromašnima. Međutim, kao što je to činio i Isus, prenošenje biblijske poruke o Božjem Kraljevstvu jeste najvažnija aktivnost u njihovom životu (Matej 5:14-16; 24:14; 28:19, 20). Zašto propovedanje poruke iz Božje Reči treba da bude važnije od ostalih načina na koje možemo pomoći drugima?

Životna iskustva iz raznih delova sveta pokazuju da su ljudi, kada razumeju i slede praktične biblijske savete,  sposobniji da se nose sa svakodnevnim životnim problemima, uključujući i siromaštvo. Osim toga, biblijska poruka o Božjem Kraljevstvu koju danas propovedaju Jehovini svedoci pruža ljudima nadu u budućnost — nadu koja život čini vrednim življenja, čak i pod najtežim okolnostima (1. Timoteju 4:8). Koja je to nada?

Božja Reč nam pruža sigurnu nadu u budućnost: „Prema [Božjem] obećanju mi očekujemo nova nebesa i novu zemlju, a u njima će prebivati pravednost“ (2. Petrova 3:13). Kada Biblija govori o ’zemlji‘, ponekad se to odnosi na ljude koji žive na našoj planeti (Postanje 11:1). Prema tome, pravedna ’nova zemlja‘ koja će doći prema Božjem obećanju predstavlja ljudsko društvo koje je po njegovoj volji. Božja Reč još obećava da će pod Hristovom vladavinom oni koji imaju Božje priznanje primiti dar večnog života i živeti srećno u raju na zemlji (Marko 10:30). Svima se pruža prilika da dožive takvu budućnost, uključujući i siromašne. U toj ’novoj zemlji‘, problem siromaštva biće zauvek rešen.

[Okvir/Slika na 7. strani]

KAKO ĆE ISUS „IZBAVITI UBOGOGA“? (Psalam 72:12)

PRAVDA: „Nek sudi nevoljnima u narodu, nek pomogne sinovima ubogih, nek obori nasilnika!“ (Psalam 72:4). Tokom Hristove vladavine nad zemljom svi će živeti u pravednosti. Neće biti korupcije, zla koje je dovelo do siromaštva mnogih zemalja koje su mogle biti bogate.

MIR: „Procvetaće pravednik u njegovo vreme, i biće mira u izobilju sve dok je meseca“ (Psalam 72:7, NW). Svetsko siromaštvo je u velikoj meri posledica ljudskih sukoba i ratova. Hrist će uspostaviti savršen mir na zemlji i tako ukloniti jedan od glavnih uzroka siromaštva.

MILOSRĐE: „Smilovaće se jadnicima i ubogima, i duše će siromaha spasti. Od prevare i nasilja iskupiće duše njihove, i skupa će krv njihova biti pred očima njegovim“ (Psalam 72:12-14). Ubogi, siromašni i nevoljni postaće deo srećne ljudske porodice, ujedinjene pod vođstvom Kralja Isusa Hrista.

BLAGOSTANJE: „Biće pšenice u zemlji izobilja“ (Psalam 72:16). Tokom Hristove vladavine, biće svega u izobilju. Ljudi neće patiti zbog nestašice hrane i gladi, što je danas često uzrok siromaštva.

[Slika na stranama 4, 5]

Isus je bio lično zainteresovan za potrebe siromašnih

[Slika na 6. strani]

Biblijska poruka pruža realnu nadu