Neustrašiv u borbi da Biblija bude svima dostupna

Oklevetan i osramoćen, preminuo je u ledenoj stepi na istoku Sibira. Malo njih zna da je odigrao jednu od najvažnijih uloga u duhovnom prosvećenju svojih sunarodnika, Grka. Ovaj odbačeni pionir zvao se Serafim. Umro je zbog neustrašivosti koju je pokazao u borbi da Bibliju učini svima dostupnom.

SERAFIM je živeo u vreme kada je Grčka bila deo Otomanskog carstva. Prema Jorgosu Metalinosu, grčkom istoričaru religije, to doba se odlikovalo „pomanjkanjem odgovarajućih škola“ i „nedovoljnim obrazovanjem većine“, uključujući čak i sveštenstvo.

Između grčkog na kojem je pisana Biblija i grčkog s njegovim brojnim dijalektima koji se govorio u Serafimovo vreme postojala je ogromna razlika. Ona je postala toliko velika da oni koji nisu imali redovno obrazovanje više nisu mogli da razumeju koine, na kom su napisani Hrišćanski grčki spisi. U sporu koji je nastao usled toga, crkva je odlučila da zastupa nerazumljiv koine grčki.

U ovim prilikama, oko 1670. rođen je Stefanos Joanu Pogonatos u uglednoj porodici na ostrvu Lezbos, u Grčkoj. Tamo su preovladavali siromaštvo i nepismenost. Pošto nije bilo škola, Stefanos je bio prinuđen da osnovno obrazovanje stekne u jednom tamošnjem manastiru. Još kao veoma mlad, zaređen je za đakona Grčke pravoslavne crkve i dobio je ime Serafim.

Otprilike 1693, žudnja za znanjem odvodi ga u Konstantinopolj (sada Istanbul, u Turskoj). S vremenom je zahvaljujući svojim sposobnostima zadobio poštovanje mnogih istaknutih Grka. Ubrzo ga, kao svog izaslanika, jedan tajni grčki nacionalistički pokret šalje ruskom caru, Petru Velikom. Na putu do Moskve i u povratku iz nje, Serafim je prešao veliki deo Evrope, gde je bio izložen duhu religioznih i intelektualnih reformi. Godine 1698, putuje u Englesku, i u Londonu i Oksfordu uspostavlja značajne kontakte. Upoznaje poglavara Anglikanske crkve, nadbiskupa od Kenterberija, što će se uskoro pokazati kao veoma korisno za njega.

Objavljivanje Biblije

Dok je još uvek bio u Engleskoj, Serafim je zaključio da je među Grcima postojala ogromna potreba za novim, razumljivim prevodom „Novog zaveta“ (Hrišćanskih grčkih spisa). Koristeći prevod koji je više od pola veka pre njega sastavio monah Maksimus, Serafim je započeo s radom na novom, razumljivijem prevodu u kom su greške bile otklonjene. Oduševljeno je prionuo na posao, ali uskoro je ostao bez sredstava. Kada je nadbiskup od Kenterberija obećao da će obezbediti neophodnu novčanu  pomoć, olakšanje je bilo na vidiku. Podstaknut takvom podrškom, Serafim je kupio štamparski papir i sklopio ugovor s jednim štamparom.

Međutim, štampanje je teklo samo do sredine Jevanđelja po Luki. Tada su političke promene u Engleskoj navele nadbiskupa od Kenterberija da mu uskrati bilo koju daljnu pomoć. Nezastrašen, Serafim je potražio pomoć izvesnih imućnih pokrovitelja i 1703. je uspeo da objavi svoje revidirano izdanje Hrišćanskih grčkih spisa. Deo troškova je pokrilo Društvo za širenje Jevanđelja na stranim područjima.

Maksimusov stariji dvotomni prevod imao je i izvorni grčki tekst. Bio je obiman i težak. Serafimovo revidirano izdanje štampano je sitnijim slovima, imalo je samo savremeni grčki prevod i bilo je manje i jeftinije.

Raspirivanje sukoba

„Naravno, ovo osavremenjeno delo je zadovoljilo stvarnu potrebu ljudi“, primećuje izučavalac Jorgos Metalinos. „Međutim, Serafim je iskoristio priliku da napadne deo sveštenstva koji se opirao prevođenju [Biblije].“ Sveštenstvo se razbesnelo kada je Serafim napisao u predgovoru da je taj prevod napravio ’izričito u korist nekih sveštenika i određenih crkvenih velikodostojnika koji nisu razumeli [koine] grčki, tako da bi uz pomoć najsvetijeg duha mogli da čitaju i razumeju nešto izvornog teksta, kako bi to preneli vernicima‘ (The Translation of the Bible Into Modern Greek — During the 19th Century). Na ovaj način, Serafim se našao usred sukoba koji se zbog prevođenja Biblije već vodio unutar redova Grčke pravoslavne crkve.

Na jednoj strani su bili oni koji su uviđali da će mera duhovnog i moralnog napretka ljudi zavisiti od mere do koje razumeju Bibliju. Smatrali su i da članovi sveštenstva treba da poboljšaju svoje razumevanje Pisma. Osim toga, zagovornici prevođenja Biblije verovali su da se istine iz Pisma mogu izraziti na bilo kom jeziku (Otkrivenje 7:9).

Protivnici prevođenja su kao izgovor navodili da bi svako prevođenje Biblije ukaljalo njen sadržaj i narušilo autoritet crkve kada su u pitanju tumačenje i dogma. Međutim, oni su se zapravo plašili da protestanti ne iskoriste biblijske prevode za napadanje Grčke pravoslavne crkve. Mnogi sveštenici su smatrali da su obavezni da se suprotstave bilo kakvim nastojanjima koja bi ličila na protestantska. U takva nastojanja spadali su i napori da se Biblija učini razumljivijom za običan narod. Tako je prevođenje Biblije postalo najosetljivije pitanje u sukobu između protestantizma i pravoslavlja.

Iako nije nameravao da okrene leđa pravoslavnoj crkvi, Serafim je osuđivao neznanje i zaslepljenost svojih protivnika. U svom predgovoru „Novom zavetu“ napisao je: „Svaki bogobojazan hrišćanin treba da čita Sveto Pismo“ kako bi „mogao verno slediti Hrista i biti poslušan [njegovom] učenju.“ Tvrdio je da zabrana proučavanja Pisma potiče od Đavola.

Talas protivljenja

Kada je Serafimov prevod stigao u Grčku, to je razgnevilo religiozne krugove. Taj prevod je bio zabranjen. Primerci prevoda su spaljivani, a svima koji su ih posedovali ili čitali pretilo se isključenjem iz crkve. Patrijarh Gavrilo III zabranio je prodaju Serafimovog prevoda označivši ga nepotrebnim i beskorisnim.

Iako Serafim nije gubio nadu, uvideo je potrebu da bude oprezan. I pored toga što je crkva zvanično zabranila njegov prevod, priličan broj sveštenika i vernika ga je prihvatio. Serafim je bio veoma uspešan u širenju svog izdanja. Ipak,  njegovom sukobu s moćnim protivnicima još uvek se nije nazirao kraj.

Početak kraja

Osim što je radio na širenju Biblije, Serafim se priključio revolucionarnim i nacionalističkim pokretima. Zbog toga se 1704. i vratio u Moskvu. Postao je poverljiv prijatelj Petra Velikog i neko vreme je bio profesor Ruske kraljevske akademije. Međutim, zabrinut za sudbinu svog prevoda, Serafim se 1705. vratio u Konstantinopolj.

U novom izdanju svog prevoda te iste godine, Serafim je uklonio oštar predgovor koji je prvobitno štampan. Napisao je jednostavan predgovor koji je podsticao na čitanje Biblije. Ovo izdanje je imalo veliki uspeh i nema nagoveštaja da mu se patrijaršija na bilo koji način protivila.

Međutim, Aleksandar Eladios, grčki istraživač i protivnik prevođenja Biblije, zadao je 1714. težak udarac Serafimu. U svojoj knjizi Status Præsens Ecclesiæ Græcæ (Trenutni status Grčke crkve) zlobno je napao prevodioce i biblijske prevode. Eladios je napisao čitavo poglavlje o Serafimu optužujući ga da je lopov, manipulant, i nepismen i nemoralan prevarant. Da li je bilo i malo istine u takvim optužbama? Pisac Stilianos Bairaktaris izrazio je mišljenje koje je uvreženo među mnogim izučavaocima kada je Serafima nazvao ’radnikom i prosvećenim pionirom‘ koji je napadan zato što je bio ispred svog vremena. Ipak, Eladiosova knjiga je doprinela Serafimovom tragičnom kraju.

Pod senkom sumnje

Kada se 1731. Serafim vratio u Rusiju, Petar Veliki više nije bio živ. Zbog toga ovaj grčki đakon više nije uživao zvaničnu zaštitu. Novi vladar, carica Ana Ivanovna veoma budno je pazila na bilo šta što bi remetilo mir u carstvu. U januaru 1732, Sankt Peterburgom se proneo glas da jedan grčki špijun radi protiv dobrobiti carstva. Ta tvrdnja se odnosila na Serafima. Bio je uhapšen i odveden u manastir Nevski na ispitivanje. U manastiru se nalazio primerak Eladiosove knjige koja je optuživala Serafima za razne zločine. U tri pisane izjave, Serafim je pokušao da opovrgne optužbe. Istraga je trajala oko pet meseci, i bilo je teško odagnati senku sumnje koja se nadvila nad Serafimom.

Pošto nije nađen nijedan opipljiv dokaz protiv njega, pošteđen je smrtne kazne. Međutim, zbog Eladiosovih kleveta, vlasti nisu bile voljne da oslobode Serafima. Grčki đakon je osuđen na doživotno izgnanstvo u Sibir. U presudi je spomenuto da je optužnica zasnovana na tvrdnjama iznetim „u eseju grčkog pisca Eladiosa“. U julu 1732. Serafim je u okovima stigao u istočni Sibir, gde je bačen u zloglasan zatvor Ohotsk.

Oko tri godine kasnije, Serafim je umro napušten i zaboravljen. Ponekad su njegovo prosuđivanje i postupci bili loše usmereni i nepromišljeni, ali njegov prevod je jedan od mnogih biblijskih prevoda koji danas postoje na savremenom grčkom jeziku. a Među tim prevodima je i lako razumljiv Novi svet prevod, koji je dostupan i na mnogim drugim jezicima. Zaista možemo biti zahvalni što je Jehova Bog sačuvao svoju reč tako da ljudi širom sveta imaju priliku da „dođu do tačnog spoznanja istine“! (1. Timoteju 2:3, 4).

[Fusnota]

[Slika na 12. strani]

Petar Veliki

[Izvor slike na 10. strani]

Fotografije: Courtesy American Bible Society