Izabrane misli iz druge knjige Psalama
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz druge knjige Psalama
KAO Jehovine sluge, mi očekujemo iskušenja i ispite. „Svi koji žele da žive u odanosti Bogu u Hristu Isusu, biće takođe progonjeni“, napisao je apostol Pavle (2. Timoteju 3:12). Šta će nam pomoći da izdržimo kušnje i progonstva, i da time dokažemo svoju besprekornost Bogu?
Druga od pet zbirki psalama pruža takvu pomoć. Psalmi 42-72 pokazuju nam da se, ukoliko želimo da izdržimo kušnje, moramo potpuno pouzdati u Jehovu i naučiti da čekamo na izbavljenje od njega. Kakva dragocena pouka za nas! Poruka koju nalazimo u drugoj knjizi Psalama, kao i u ostalim delovima Božje Reči, zaista je „živa i ima moć“ čak i danas (Jevrejima 4:12).
JEHOVA JE NAMA „UTOČIŠTE I SILA“
Jedan Levit je u izgnanstvu. Tužan zbog toga što ne može da obožava Jehovu u njegovom svetilištu, on teši sebe rečima: „Što kloneš dušo moja, i što žališ u meni? Uzdaj se u Boga“ (Psalam 42:6, 11, 43:5). Ovaj stih, koji se više puta ponavlja, povezuje tri strofe 42. i 43. psalma u jednu pesmu. U 44. psalmu nalazi se molitva za Judu — narod koji je bio u nevolji, možda zbog toga što je bio pod pretnjom asirskog napada u danima kralja Jezekije.
Pesma o kraljevom venčanju, to jest 45. psalam, proročanski govori o Mesijanskom Kralju. Naredna tri psalma prikazuju Jehovu kao ’utočište i silu‘, ’kralja najvećeg nad svom zemljom‘ i ’silnog braniča‘ (Psalam 46:2; 47:3; 48:4). Kako 49. psalam lepo pokazuje da nijedan čovek ne može „iskupiti čoveka“! (Psalam 49:8). Prvih osam psalama iz druge zbirke pripisuju se Korejevim sinovima. Deveti, to jest 50. psalam, sastavio je Asaf.
Odgovori na biblijska pitanja:
44:20 — Šta su „pećine šakalske“? Psalmista je možda govorio o bojnom polju, gde oni koji izginu postaju hrana šakalima.
45:14, 15a — Ko je „kći kraljeva“ koju „kralju vode“? To je kći ’Kralja večnosti‘, Jehove Boga (Otkrivenje 15:3). Ona predstavlja proslavljenu skupštinu od 144 000 hrišćana, koje Jehova usvaja kao svoju decu tako što ih pomazuje svojim duhom (Rimljanima 8:16). Ta Jehovina „kći“, ’pripremljena kao nevesta ukrašena za svog muža‘, biće dovedena svom mladoženji, Mesijanskom Kralju (Otkrivenje 21:2).
45:15b, 16 — Koga predstavljaju „devojke“? One predstavljaju „veliko mnoštvo“ pravih obožavalaca, koji se pridružuju pomazanom ostatku i podupiru ga. Pošto „dolaze iz velike nevolje“, oni će biti na zemlji kada se venčanje Mesijanskog kralja na nebu bude završavalo (Otkrivenje 7:9, 13, 14). Tada će oni biti u ’veselju i radosti‘.
45:17 — Na koji će način sinovi doći na mesto kraljevih otaca? Kada se Isus rodio na zemlji, on je imao praočeve. Oni će postati njegovi sinovi kada ih uskrsne iz mrtvih tokom Hiljadugodišnje vladavine. Neki od njih će biti postavljeni za ’knezove na zemlji‘.
50:2 — Zašto se za Jerusalim kaže da je ’divan u lepoti svojoj‘? To nije rečeno zbog izgleda tog grada, već zbog toga što ga je Jehova koristio i dao mu slavu time što je tamo postavio svoj hram i učinio ga prestonicom svojih pomazanih kraljeva.
Pouka za nas:
42:2-4. Poput košute u sušnom predelu koja čezne za vodom, Levit je čeznuo za Jehovom. Njegova žalost zbog toga što nije mogao da obožava Jehovu u njegovom svetilištu bila je toliko velika da su mu ’suze hrana‘ postale — izgubio je apetit. Zar ne treba i mi da razvijamo tako duboko cenjenje za obožavanje Jehove u društvu naših suvernika?
42:5, 6, 11; 43:3-5. Ako smo iz nekog razloga koji je van naše kontrole privremeno odvojeni od hrišćanske skupštine, razmišljanje o lepim trenucima koje smo proveli s braćom može nas ohrabriti. Iako bi u početku te uspomene mogle doprineti da se osećamo još usamljenije, one nas ipak podsećaju na to da je Bog naše utočište i da treba da čekamo na njega za pomoć.
46:2-4. Kakva god nevolja da nas zadesi, moramo imati nepokolebljivo pouzdanje u to da je ’Bog nama utočište i sila‘.
50:16-19. Ko god govori prevare i čini zlo nema pravo da predstavlja Boga.
50:20. Treba da prelazimo preko grešaka drugih umesto da jedva čekamo da ih javno razotkrijemo (Kološanima 3:13).
„BOGA MIRNO ČEKAJ, DUŠO MOJA“
Ova grupa psalama započinje Davidovom usrdnom molitvom nakon greha sa Vitsavejom. Psalmi 52-57 pokazuju da Jehova izbavlja one koji bacaju breme na njega i od njega čekaju spasenje. U Psalmima 58-64 vidi se da je David u svim svojim nevoljama na Jehovu gledao kao na svoje utočište. Pevao je: „Samo se u Bogu smiri [„Boga mirno čekaj“, NW], dušo moja, jer od njega je nadanje moje“ (Psalam 62:6).
Bliskost s našim Izbaviteljem trebalo bi da nas pokrene da ’zapevamo slavu imena njegovoga‘ (Psalam 66:2). Jehova se u 65. psalmu slavi kao Bog koji velikodušno daje, u 67. i 68. psalmu kao Bog koji spasava, a u 70. i 71. psalmu kao Bog koji pruža utočište.
Odgovori na biblijska pitanja:
51:14 — Na šta se odnosi „duh spreman“ za koji se David molio da ga podrži? To se ne odnosi na Božju spremnost da pomogne Davidu niti na Jehovin sveti duh već na Davidov duh, to jest njegov stav. On je molio Boga da mu da želju da čini ono što je ispravno.
53:2 — U kom smislu je osoba koja poriče postojanje Boga ’bezumna‘? Ovde se izraz ’bezumnost‘ ne odnosi na nedostatak inteligencije. Na osnovu toga što je u Psalmu 53:2-5 opisan moralni slom može se videti da se reč bezumnost odnosi na moralnu bezosećajnost.
58:4-6 — U kom smislu su zli poput zmije? Laži koje oni govore o drugima nalik su zmijskom otrovu. Oni truju dobru reputaciju svojih žrtava. „Kao gluhe guje koje uho svoje zatiskuju“, zli ne slušaju uputstva i ispravke.
58:8 — Kako se zli ’razlivaju kao voda kad prekipi‘? David je možda mislio na vode nekih bujičnih dolina u Obećanoj zemlji. Premda obilne padavine mogu naglo da podignu nivo vode u takvoj dolini, ta voda brzo otiče i nestaje. David se molio da zli brzo nestanu.
68:14 — Šta znači to da su se ’golubičina krila srebrom pokrila, a perje joj žutim zlatom‘? Nekim golubovima sivoplave boje svetlost se preliva na određenim delovima perja. Kada sunce svojom zlatnom svetlošću obasja njihovo perje, ono dobija srebrnastu boju. David je možda uporedio pobedničke izraelske ratnike koji se vraćaju iz bitke sa takvom golubicom — veštom u letenju i sjajnog izgleda. Neki izučavaoci kažu da se ovaj opis može odnositi i na neko umetničko delo uzeto kao ratni plen. Bilo kako bilo, David je ukazivao na pobede nad neprijateljima koje je Jehova dao svom narodu.
68:19 — Ko su bili ’ljudi uzeti kao darovi‘? To su bili muškarci koji su bili među zarobljenima prilikom osvajanja Obećane zemlje. Oni su kasnije dobili zadatak da pomažu Levitima (Jezdra 8:20).
68:31 — Šta znači molba da Jehova „zapreti zveri u ritu“? David je neprijatelje Jehovinog naroda slikovito nazvao zverima i molio je Boga da im zapreti, to jest da drži pod kontrolom njihovu sposobnost da naude drugima.
69:24 — Šta znači izraz „bedra se njihova neprestano tresla“? Mišići bedara su od presudne važnosti za naporan rad, kao što je podizanje i nošenje teškog tereta. Bedra koja se tresu predstavljaju gubitak snage. David se molio da njegovi neprijatelji izgube snagu.
Pouka za nas:
51:3-6, 19. Ako počinimo greh, ne treba da se udaljimo od Jehove Boga. Ukoliko se pokajemo, možemo biti uvereni da će nam on ukazati milosrđe.
51:7, 9-12. Budući da smo nasledili grešnost, možemo tražiti oproštaj od Jehove ako počinimo greh. Takođe mu se možemo moliti da nas očisti, ojača, da nam pomogne da iz srca uklonimo grešne sklonosti i da budemo nepokolebljivi.
51:18. Davidovi gresi su ugrozili dobrobit celog naroda. Zato se on molio Bogu da pokaže svoju dobrotu prema Izraelu. Kada počinimo ozbiljan greh, možemo naneti sramotu Jehovinom imenu i skupštini. Treba da se molimo Bogu da ispravi štetu koju smo možda prouzrokovali.
52:8. Ukoliko smo poslušni Jehovi i spremno prihvatamo njegovu disciplinu, možemo biti „kao maslina zelena u domu Jehovinome“ — bliski s Jehovom i produktivni u njegovoj službi (Jevrejima 12:5, 6).
55:5, 6, 13-15, 17-19. Davidu je veliki bol nanelo to što je njegov sin Avesalom skovao zaveru protiv njega i što ga je izdao njegov poverljivi savetnik Ahitofel. Međutim, to nije umanjilo Davidovo pouzdanje u Jehovu. Ne smemo dozvoliti da zbog emocionalnog bola naše pouzdanje u Boga oslabi.
55:22 (DK). Kako možemo baciti breme na Jehovu? Tako što mu (1) kažemo u molitvi šta nas brine, (2) u njegovoj Reči i organizaciji potražimo vođstvo i podršku i (3) učinimo ono što u razumnoj meri možemo kako bi nam bilo lakše (Poslovice 3:5, 6; 11:14; 15:22; Filipljanima 4:6, 7).
56:9. Jehova je svestan ne samo naše situacije već i toga kako ona u emotivnom pogledu utiče na nas.
62:12. Bog ne zavisi ni od kakvog izvora energije. On sam je izvor snage. ’Krepost je u Boga‘.
63:4. Božja ’milost je bolja od života‘ jer bez nje život nema smisla. Mudro je da razvijamo prijateljstvo s Jehovom.
63:7. Noć može biti odlično vreme za meditiranje pošto je tada tišina i nema šta da nas ometa.
64:3-5. Ogovaranje može uništiti nečije dobro ime. Ne treba da slušamo ogovaranje, niti da mi ogovaramo druge.
69:5. Da bismo sačuvali mir, ponekad je mudro da ’vratimo‘ nešto drugoj osobi — da se izvinimo, čak i ako smo uvereni da nismo pogrešili.
70:1-5. Jehova čuje ako mu se molimo kada nam je pomoć jako potrebna (1. Solunjanima 5:17; Jakov 1:13; 2. Petrova 2:9). Bog može dozvoliti da naša kušnja traje, ali će nam dati mudrost da se suočimo s njom i snagu da izdržimo. Neće dozvoliti da budemo iskušani iznad onoga što možemo podneti (1. Korinćanima 10:13; Jevrejima 10:36; Jakov 1:5-8).
71:5, 17. David je stekao hrabrost i snagu tako što se uzdao u Jehovu od mladosti, čak i pre nego što se suprotstavio filistejskom divu Golijatu (1. Samuilova 17:34-37). Mladi čine dobro ako se u svemu što rade oslanjaju na Jehovu.
„Slave njegove neka se sva zemlja napuni!“
Poslednja pesma u drugoj zbirci psalama, to jest 72. psalam, govori o Solomonovoj vladavini, nagoveštavajući time kakvi će uslovi vladati pod Mesijinom vladavinom. Kakvi divni blagoslovi su tu opisani — posvuda mir, nema tlačenja i nasilja, obilje žita na zemlji! Da li ćemo biti među onima koji će uživati u ovim i drugim blagoslovima Kraljevstva? Bićemo, ako smo poput psalmiste spremni da čekamo na Jehovu, tražeći od njega utočište i snagu.
„Svršetak molitava Davida“ glasi ovako: „Blagosloven Jehova, Bog Izraelov, koji jedini čudesa čini! I blagosloveno slavno ime njegovo uvek! Slave njegove neka se sva zemlja napuni! Amin! Amin!“ (Psalam 72:18-20). Blagosiljajmo i mi celim srcem Jehovu i hvalimo njegovo slavno ime.
[Slika na 9. strani]
Da li znaš koga predstavlja „kći kraljeva“?
[Slika na stranama 10, 11]
Za Jerusalim se kaže da je ’divan u lepoti svojoj‘. Da li znaš zašto?