Jehova ’od početka javlja šta će biti‘
Jehova ’od početka javlja šta će biti‘
„Od početka javljam što će biti, unapred ja javljam što se još nije zbilo“ (ISAIJA 46:10).
1, 2. Šta je zadivljujuće u vezi s događajima koji su povezani s padom Vavilona, i šta ta činjenica govori o Jehovi?
U GLUVO doba noći, neprijateljski vojnici se neprimetno šunjaju koritom reke Eufrat primičući se svom cilju — impozantnom gradu Vavilonu. Dok se približavaju ulazu u grad, zatiču začuđujuć prizor. Kolosalna dvokrilna gradska kapija ostavljena je otvorena! Oni se penju uz obalu i ulaze u grad. Grad začas biva osvojen. Kir, njihov vođa, brzo preuzima kontrolu nad osvojenom zemljom i kasnije izdaje dekret kojim oslobađa izraelske zarobljenike. Hiljade izgnanika vraćaju se kući kako bi obnovili obožavanje Jehove u Jerusalimu (2. Letopisa 36:22, 23; Jezdra 1:1-4).
2 Ti događaji koji su se odigravali od 539. do 537. godine pre n. e. istorijski su dobro potkrepljeni. Ono što je zadivljujuće jeste to što su oni bili poznati oko 200 godina unapred. Jehova je nadahnuo proroka Isaiju da toliko ranije opiše pad Vavilona (Isaija 44:24–45:7). Bog nije otkrio samo okolnosti pod kojima će pasti Vavilon nego i ime osvajača. a Obraćajući se Izraelcima, koji su tada bili njegovi svedoci, Jehova je rekao: „Pamtite ono što je od starine bilo, jer sam ja Bog i drugoga Boga nema. Ja sam Bog i niko nije kao ja. Od početka javljam što će biti, unapred ja javljam što se još nije zbilo“ (Isaija 46:9, 10a). Jehova je zaista Bog koji može unapred znati šta će se desiti.
3. Koja ćemo pitanja sada osmotriti?
3 Koliko Bog zna o budućnosti? Da li Jehova unapred zna šta će svako od nas uraditi? Da li je naša budućnost unapred određena? U ovom i sledećem članku osmotrićemo biblijske odgovore na ova i s njima povezana pitanja.
Jehova — Bog proročanstava
4. Od koga potiču proročanstva iz Biblije?
4 Pošto može unapred znati budućnost, Jehova je nadahnuo svoje sluge iz biblijskih vremena da zabeleže mnoga proročanstva na osnovu kojih možemo znati šta Jehova namerava da uradi. „Evo su se prva dela ispunila“, kaže Jehova. „Ja vama opet nova javljam, kazujem ih pre no što nastanu“ (Isaija 42:9). Božji narod zaista ima veliku čast!
5. Koju odgovornost ima osoba kada zna šta će Jehova učiniti?
5 Prorok Amos nas uverava: „Jehova, Večiti, ništa i ne čini a da tajnu svoju slugama svojim, prorocima, ne otkrije.“ Kada neko nešto zna unapred, onda ima i izvesnu odgovornost. Zapazi snažno poređenje koje Amos zatim koristi: „Kad lav rikne ko da se ne boji?“ Kao što lavlja rika izaziva momentalnu reakciju i kod ljudi i kod životinja koji se nalaze u blizini, tako su i proroci poput Amosa brzo prenosili Jehovine objave. „Kada Jehova, Večni, govori ko li neće prorokovati?“ (Amos 3:7, 8).
Jehovina „reč“ će se ispuniti
6. Na koji je način uspelo Jehovino ’rešenje‘ u vezi s padom Vavilona?
6 Jehova je preko proroka Isaije rekao: „Ostaće rešenja moja i svu volju svoju ja ću izvršiti!“ (Isaija 46:10b). Božje ’rešenje‘, to jest njegova volja ili namera što se tiče Vavilona, uključivala je pozivanje Kira iz Persije da osvoji Vavilon. Jehova je dosta unapred objavio tu nameru. Kao što smo već primetili, ona se nepogrešivo ispunila 539. pre n. e.
7. Zašto možemo biti uvereni da će se Jehovina „reč“ uvek ispuniti?
7 Skoro četiri veka pre nego što je Kir osvojio Vavilon, judejski kralj Josafat se suočio sa udruženim vojskama Amona i Moava. On se s poverenjem ovako pomolio: „Jehova, Bože otaca naših, nisi li ti Bog na nebesima i ne vladaš li ti nad svim kraljevstvima naroda? Nije li u tvojoj ruci sila i moć, a da ti niko ne može odoleti?“ (2. Letopisa 20:6). Isaija je izrazio slično uverenje kada je rekao: „Jehova je nad vojskama sudio, ko će mu se protiviti? Njegova je ruka podignuta, ko će je odvratiti?“ (Isaija 14:27). Kasnije, kada se oporavio nakon perioda mentalne poremećenosti, vavilonski kralj Navuhodonosor je ponizno priznao: „Nikog nema koji bi ruci [Božjoj] odoleo, i koji bi mu rekao: Šta radiš?“ (Danilo 4:35). Da, Jehova uverava svoj narod: „Reč koja iz usta mojih izlazi: ne vraća mi se ona prazna a da nije volju moju izvršila, i nameru moju ispunila“ (Isaija 55:11). Možemo biti potpuno uvereni da se Jehovina „reč“ uvek ispunjava. Božja namera je nepogrešiva.
Božja ’večna namera‘
8. Šta je Božja ’večna namera‘?
8 U pismu hrišćanima iz Efesa, apostol Pavle je rekao da Bog ima ’večnu nameru‘ (Efešanima 3:11). To nije samo neki plan rada, kao da Bog mora da osmisli način na koji će nešto uraditi. To u stvari znači da je Jehova čvrsto rešen da ostvari ono što je prvobitno nameravao sa čovečanstvom i našom planetom (Postanje 1:28). Da bismo razumeli koliko je sigurna njegova namera, osmotrimo prvo proročanstvo koje je zabeleženo u Bibliji.
9. Kako je Postanje 3:15 povezano s Božjom namerom?
9 Obećanje iz Postanja 3:15 pokazuje da je Jehova odmah nakon što su Adam i Eva zgrešili odredio da njegova simbolična žena rodi jedno seme, to jest sina. Jehova je takođe predskazao ishod neprijateljstva između njegove žene i Satane, kao i između njihovih suprotstavljenih semena. Iako će Jehova dozvoliti da Seme njegove žene bude ujedeno u petu, Seme će, u vreme koje je Bog odredio, zgaziti glavu zmiji, to jest Satani Đavolu. U međuvremenu, Jehovina namera se nepogrešivo ispunjavala preko izabrane linije potomaka putem koje je Isus došao kao obećani Mesija (Luka 3:15, 23-38; Galatima 4:4).
Šta Jehova unapred određuje
10. Da li je Jehova od početka odredio da će Adam i Eva zgrešiti? Objasni.
10 Govoreći o ulozi koju Isus ima u Božjoj nameri, apostol Petar je napisao: „Za [Isusa] se unapred znalo pre osnivanja sveta, ali se pojavio na kraju vremenâ radi vas“ (1. Petrova 1:20). Da li je Jehova od početka odredio da će Adam i Eva zgrešiti i da će biti potrebna otkupna žrtva putem Isusa Hrista? Ne. Reč ’osnivanje‘ je prevod grčkog izraza koji doslovno znači „bacanje semena“. Da li je pre Adamovog i Evinog greha bilo ’bačeno seme‘, to jest začeto ljudsko potomstvo? Nije. Adam i Eva su imali decu tek nakon što su postali neposlušni (Postanje 4:1). Dakle, Jehova je posle pobune, ali pre začeća Adamovog i Evinog potomstva, odredio da treba da se pojavi „seme“. Budući da je Isus umro i uskrsnuo, omogućeno je nešto divno — otkupnina zahvaljujući kojoj će biti uklonjen nasleđeni greh i biti osujećena sva Satanina nastojanja (Matej 20:28; Jevrejima 2:14; 1. Jovanova 3:8).
11. Kakav je razvoj događaja u vezi sa ispunjenjem svoje namere Jehova unapred odredio?
11 Bog je unapred odredio još nešto što se tiče ispunjenja njegove namere. To se vidi iz onoga što je Pavle napisao Efešanima, naime da će Bog ’sve ponovo sastaviti u Hristu, ono što je na nebesima i ono što je na zemlji‘. On je zatim, ukazujući na „ono što je na nebesima“, to jest na one koji su izabrani da budu naslednici sa Hristom, objasnio: „Mi... smo unapred određeni prema nameri onoga koji upravlja svim stvarima u skladu sa savetom svoje volje“ (Efešanima 1:10, 11). Da, Jehova je unapred odredio da ograničen broj ljudi predstavlja drugi deo semena Božje žene i da učestvuje sa Hristom u izlivanju blagoslova otkupnine (Rimljanima 8:28-30). Apostol Petar ukazuje na njih kao na ’svetu naciju‘ (1. Petrova 2:9). Apostol Jovan je imao posebnu priliku da putem jedne vizije sazna koliki je broj onih koji će postati sunaslednici sa Hristom — to je 144 000 (Otkrivenje 7:4-8; 14:1, 3). Ujedinjeni sa Hristom kao Kraljem, oni služe „na hvalu [Božje] slave“ (Efešanima 1:12-14).
12. Kako znamo da nije predodređeno ko će biti u grupi od 144 000 osoba?
12 To što je unapred određen broj od 144 000 ne znači da su izvesne osobe predodređene da verno služe Bogu na taj način. Istina, saveti u Hrišćanskim grčkim spisima bili su napisani prvenstveno da bi vodili i ojačali pomazanike kako bi ostali besprekorni i dostojni svog nebeskog poziva (Filipljanima 2:12; 2. Solunjanima 1:5, 11; 2. Petrova 1:10, 11). Jehova zna da će 144 000 osoba ispuniti potrebne uslove kako bi poslužili ostvarenju njegove namere. Ko će na kraju biti u toj grupi zavisi od toga kakav će život voditi oni koji su za to pozvani, što je odluka koju svako od njih lično mora doneti (Matej 24:13).
Šta Jehova unapred zna
13, 14. Sa čim je u skladu to što Jehova ima sposobnost da unapred zna budućnost, i zašto?
13 Pošto je Jehova Bog koji pruža proročanstva i ima određenu nameru, kako on koristi svoju sposobnost da unapred zna budućnost? Kao prvo, mi smo uvereni da Bog sve što radi, radi u skladu sa istinom, pravdom i iz ljubavi. Kada je pisao jevrejskim hrišćanima u prvom veku n. e., apostol Pavle je potvrdio da Božja zakletva i njegovo obećanje predstavljaju „dve nepromenljive stvari u kojima je nemoguće da Bog laže“ (Jevrejima 6:17, 18). U pismu učeniku Titu, Pavle je opet izneo ovu misao kada je napisao da Bog „ne može da laže“ (Titu 1:2).
14 Nadalje, iako Jehova ima neograničenu moć, on nikada ne postupa nepravedno. Mojsije je ovako opisao Jehovu: „Veran je on Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4). Šta god da radi, Jehova to usklađuje sa svojom veličanstvenom ličnošću. Njegova dela odražavaju savršen sklad njegovih glavnih osobina — ljubavi, mudrosti, pravde i moći.
15, 16. Koje je mogućnosti Jehova stavio pred Adama u Edenskom vrtu?
15 Osmotri kako su sve te osobine povezane s događajima u Edenskom vrtu. Kao Otac koji nas voli, Jehova je pružio sve što je ljudima potrebno. Obdario je Adama sposobnošću da logično razmišlja i da izvodi zaključke. Za razliku od životinja koje se uglavnom vode instinktom, Adam je mogao da donosi odluke. Nakon što je Adam stvoren, Bog je pogledao sa svog nebeskog prestola i video da je ’sve bilo dobro‘ (Postanje 1:26-31; 2. Petrova 2:12).
16 Kada je zapovedio Adamu da ne jede „s drveta poznanja dobra i zla“, Jehova je pružio dovoljno uputstava kako bi Adam mogao da odluči šta da radi. Dozvolio je Adamu da jede „sa svakog drveta u vrtu“ izuzev jednog i upozorio ga da će umreti ako bude jeo s tog zabranjenog drveta (Postanje 2:16, 17). Objasnio mu je kakve će biti posledice njegovih postupaka. Šta je Adam uradio?
17. Zašto možemo reći da Jehova selektivno koristi svoju sposobnost da unapred zna šta će se desiti?
17 Jehova je očigledno odlučio da ne predvidi šta će Adam i Eva uraditi, iako on ima sposobnost da unapred zna sve što će se desiti. Zato pitanje nije da li Jehova može da predvidi šta će se desiti u budućnosti, već da li je on odlučio da to zna. Pored toga, možemo zaključiti da Jehova, pošto je Bog ljubavi, ne bi namerno i okrutno unapred odredio da dođe do pobune — sa svim njenim žalosnim posledicama (Matej 7:11; 1. Jovanova 4:8). Prema tome, Jehova selektivno koristi svoju sposobnost da unapred zna šta će se desiti.
18. Zašto to što Jehova selektivno koristi svoju sposobnost da unapred zna šta će se desiti ne znači da je on nesavršen?
18 Da li to što Jehova selektivno koristi svoju sposobnost da unapred zna buduće događaje znači da nije svemoćan, da nije savršen? Ne. Mojsije je opisao Jehovu kao ’stenu‘, dodajući: „Savršeno je njegovo delo.“ Ne treba njega kriviti za posledice greha koje je napravio čovek. Katastrofalne posledice koje svi danas osećamo proistekle su iz Adamovog nepravednog čina neposlušnosti. Apostol Pavle je dobro objasnio da je „preko jednog čoveka u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Ponovljeni zakoni 32:4, 5; Rimljanima 5:12; Jeremija 10:23).
19. Koja ćemo pitanja osmotriti u sledećem članku?
19 Iz ovoga što smo do sada osmotrili, videli smo da Jehova nije nepravedan (Psalam 33:5). Naprotiv, Jehovine sposobnosti, osobine i njegova merila uvek su u skladu s njegovom namerom (Rimljanima 8:28). Kao Bog proročanstava, Jehova ’od početka javlja što će biti, unapred javlja što se još nije zbilo‘ (Isaija 46:9, 10). Takođe smo videli da on selektivno koristi svoju sposobnost da unapred zna šta će se desiti. Gde smo mi u svemu tome? Kako možemo biti sigurni da su naše odluke u skladu s Božjom divnom namerom? I koje ćemo blagoslove imati ako tako radimo? U sledećem članku ćemo osmotriti ta pitanja.
[Fusnota]
a Videti 28. stranu brošure Knjiga za sve ljude, koju su izdali Jehovini svedoci.
Možeš li objasniti?
• Koji drevni primeri pokazuju da se Božja „reč“ uvek ispunjava?
• Šta je Jehova unapred odredio u vezi sa svojom ’večnom namerom‘?
• Na koji način Jehova koristi svoju sposobnost da unapred zna šta će se desiti?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 22. strani]
Josafat je imao poverenje u Jehovu
[Slika na 23. strani]
Bog je predskazao Isusovu smrt i uskrsenje
[Slika na 24. strani]
Da li je Jehova unapred odredio šta će Adam i Eva uraditi?