Pitanja čitalaca

Zašto su prema Mojsijevom zakonu neka sasvim prirodna obeležja polnog života činila neku osobu „nečistom“?

Bog je stvorio polne odnose ne samo za razmnožavanje ljudi već i radi zadovoljstva bračnih parova (Postanje 1:28; Poslovice 5:15-18). Međutim, u 12. i 15. poglavlju Levitske nalazimo detaljne zakone u vezi s nečistoćom koja je pripisana isticanju semena, menstruaciji i porođaju (Levitska 12:1-6; 15:16-24). Takvi zakoni dati drevnom Izraelu unapređivali su zdrav način života, zastupali visoke moralne vrednosti i naglašavali svetost krvi, kao i potrebu za očišćenjem od greha.

Između ostalog, zahtevi Mojsijevog zakona koji se tiču polnog života unapređivali su i zdravlje izraelske zajednice. Knjiga The Bible and Modern Medicine kaže: „Propisano uzdržavanje od polnih odnosa tokom menstrualnog ciklusa pokazalo se kao delotvorna preventiva od nekih polnih bolesti... i kao određena zaštita od nastanka i razvoja malignih oboljenja grlića materice“. Takvi zakoni su štitili Božji narod od bolesti koje su im možda bile nepoznate ili koje čak nisu mogli ni da utvrde. Dobra polna higijena je doprinosila plodnosti nacije koju je Bog blagoslovio obećanjem o porastu i napretku (Postanje 15:5; 22:17). Zakoni su štitili i emocionalno zdravlje Božjeg naroda. Slušajući ih, muževi i žene su učili da vladaju svojim polnim nagonima.

Međutim, glavno pitanje uključeno u razne vidove polne nečistoće bilo je pitanje tečenja, to jest gubitka krvi. Jehovini zakoni u pogledu krvi naglašavali su Izraelcima ne samo njenu svetost već i posebno mesto koje je ona zauzimala u obožavanju Jehove, naime u prinošenju žrtava i očišćenju od greha (Levitska 17:11; Ponovljeni zakoni 12:23, 24, 27).

Dakle, detaljni zahtevi Zakona u ovom pogledu tesno su povezani s ljudskom nesavršenošću. Izraelci su znali da Adam i Eva nakon greha nisu mogli da imaju savršenu decu. Svi njihovi potomci su patili od posledica nasleđenog greha — nesavršenosti i smrti (Rimljanima 5:12). Zato su roditelji, i pored toga što su ljudski polni organi stvoreni da prenose savršen život unutar bračnog uređenja, mogli da začnu jedino nesavršen i grešan život.

Tako su zakonski zahtevi u vezi s čistoćom podsećali Izraelce ne samo na njihovu nasleđenu nesavršenost već i na potrebu za otkupnom žrtvom koja bi pokrila grehe i ljudima vratila savršenstvo. Naravno, to se nije moglo postići životinjskim žrtvama koje su se prinosile (Jevrejima 10:3, 4). Svrha Mojsijevog zakona bila je da ih vodi do Hrista i da im pomogne da razumeju da je jedino posredstvom Hristove savršene ljudske žrtve moguće istinsko oproštenje, koje vernim osobama pruža izgled na večni život (Galatima 3:24; Jevrejima 9:13).