Da li ste zaista srećni?

MOŽDA ste sebi već postavili sledeće pitanje: ’Da li sam zaista srećan?‘ Sociolozi na razne načine pokušavaju da saznaju kakav bi bio odgovor na ovo pitanje, što nije nimalo lak zadatak. Procenjivanje toga koliko je neko srećan može se uporediti s pokušajem da se izmere osećanja koja čovek ima prema ženi koju voli, ili da se izmeri žalost koja se javlja kada se desi smrt u porodici. Emocije se ne mogu izmeriti. Međutim, izučavaoci uviđaju jednu osnovnu istinu: Svi ljudi imaju potencijal da budu srećni.

Iako imamo urođen potencijal da budemo srećni, ozbiljni problemi su čovečanstvu doneli pravu najezdu nesreće. Evo jednog primera: U nekim gradovima, sida je odnela toliko žrtava da na grobljima više nema mesta. Vlasti su dozvolile da se otvore stariji grobovi kako bi se tamo sahranile nedavno preminule osobe. U nekim delovima Afrike, izrada mrtvačkih kovčega je najčešće zaposlenje. U kojem god delu sveta da živite, svuda su tužni izrazi lica uobičajeni kod onih koji pate od neke ozbiljne bolesti ili su izgubili nekog rođaka ili prijatelja.

A kakva je situacija u bogatijim zemljama? Iznenadna promena okolnosti može lišiti finansijske sigurnosti i one koji se tome uopšte nisu nadali. U Sjedinjenim Državama, mnogi penzioneri su morali ponovo da počnu da rade, jer su ostali bez penzije. Često čitava porodična ušteđevina ode na troškove lečenja. „Srce mi se slomi kad mi dođu ljudi koji se bore sa zdravstvenim problemima i ogromnim izdacima“, kaže jedan pravni savetnik. „Mnogo puta morate da im kažete: ’Moraćete da prodate kuću.‘“ Međutim, šta je sa onima koji nemaju finansijskih problema? Da li postoji nešto što i njih može učiniti nesrećnima?

U tom pogledu, neki su poput poznatog kompozitora Ričarda Rodžersa. Za njega je rečeno: „Malo je onih koji su poput njega zabavljali toliko mnogo ljudi.“ Međutim, iako su njegove pesme doprinosile lepom raspoloženju drugih, on sam je patio od hronične depresije. Dostigao je dva cilja za kojima mnogi teže – imao je i novac i slavu. Međutim, da li je bio srećan? Jedan biograf je zapazio: „[Rodžers] je u svom poslu bio izuzetno uspešan, imao je lagodan život i osvojio je dve Pulicerove nagrade. Međutim, često je bio nesrećan i depresivan.“

Kao što ste možda i sami zapazili, sreća koju ljudi traže u bogatstvu često se pokaže kao iluzija. Jedna novinarka koja piše za kanadski list The Globe and Mail iz Toronta i pruža savete o finansijskim ulaganjima, pomenula je da mnogi dobrostojeći ljudi osećaju „usamljenost i prazninu“. Prema jednom finansijskom savetniku, kada bogati roditelji svoju decu obasipaju novcem i onim što  se novcem može kupiti, „obično time seju seme koje će kasnije izrasti u nesreću“.

Postoji li čvrst temelj za sreću?

Da bi jedan cvet napredovao, potrebno mu je dobro zemljište, voda i odgovarajući klimatski uslovi. Slično tome, izučavaoci uviđaju da određeni faktori doprinose sreći. U te faktore spadaju dobro zdravlje, dobar posao, kvalitetna hrana, krov nad glavom i odeća, osećaj kreativne ispunjenosti i pravi prijatelji.

Verovatno ćete se složiti da ti faktori dosta utiču na sreću. Međutim, postoji nešto još važnije. Treba da upoznamo „srećnog Boga“, čije je ime Jehova (1. Timoteju 1:11). Kako nam to može pomoći? Jehova nas je stvorio s potencijalom da budemo srećni. Logično je onda da on zna šta nas zaista može učiniti srećnima. Sledeći članak opisuje kako on može pomoći svim ljudima, gde god i u kakvim god okolnostima da žive, da budu srećni, i to zauvek.

[Slika na 4. strani]

Za sreću su potrebni određeni faktori, baš kao što su i biljci potrebni uslovi da bi cvetala

[Izvor slike na 3. strani]

© Gideon Mendel/CORBIS