„Ljubim zakon tvoj!“

„Ljubim zakon tvoj! Vas dan ja o njemu mislim“ (PSALAM 119:97).

1, 2. (a) U kakvoj se situaciji nalazio nadahnuti pisac 119. psalma? (b) Kako je on postupio, i zašto?

 PISAC 119. psalma suočio se s velikim problemima. Drski neprijatelji koji nisu poštovali Božji zakon ismevali su ga i klevetali. Knezovi su se urotili protiv njega i proganjali ga. Okruživali su ga zli ljudi i čak mu je bio ugrožen i sam život. Usled svega toga, ’lio je suze od tuge‘ (Psalam 119:9, 23, 28, 51, 61, 69, 85, 87, 161). Uprkos takvim nevoljama, psalmista je pevao: „Ljubim zakon tvoj! Vas dan ja o njemu mislim“ (Psalam 119:97).

² Bilo bi dobro da se zapitaš: „Kako je Božji zakon mogao psalmisti da bude izvor utehe?“ Ono što mu je davalo snagu bila je uverenost u to da je Jehova zainteresovan za njega. On je znao koliko je korisno da se drži zakona koji je Bog s ljubavlju pružio i zato je bio srećan, uprkos nevoljama koje su mu zadavali protivnici. On je razumeo da je Jehova bio dobar prema njemu. Štaviše, to što je sledio vođstvo iz Božjeg zakona pomoglo mu je da bude mudriji od svojih neprijatelja i čak mu je sačuvalo život. Pošto je bio poslušan zakonu, imao je mir i čistu savest (Psalam 119:1, 9, 65, 93, 98, 165).

3. Zašto je danas izazov za hrišćane da žive u skladu s biblijskim merilima?

³ Takođe je i danas kod nekih Božjih slugu vera na ozbiljnom ispitu. Možda nam nije ugrožen život kao što je bio psalmisti, ali živimo u ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘. Mnogi s kojima svakodnevno dolazimo u kontakt ne cene duhovne vrednosti — usredsređeni su na sebe i na materijalne stvari, arogantni su i bezobzirni (2. Timoteju 3:1-5). Mladi hrišćani su često suočeni sa ispitom da ostanu moralno čisti. U takvom okruženju može biti teško da se sačuva ljubav prema Jehovi i onome što je ispravno. Kako se možemo zaštititi?

4. Kako je psalmista pokazao da ceni Božji zakon, i da li hrišćani treba nešto slično da rade?

⁴ Ono što je psalmisti pomoglo da podnese pritiske koje je doživljavao bilo je to što je izdvajao vreme da duboko proučava Božji zakon. Na taj način ga je zavoleo. Zaista, skoro svaki stih 119. psalma spominje različite vidove u kojima se pojavljuje Jehovin zakon. a Danas se hrišćani ne nalaze pod Mojsijevim zakonom, koji je Bog dao drevnom izraelskom narodu (Kološanima 2:14). Međutim, načela iz tog Zakona još uvek imaju svoju vrednost. Ta načela su bila uteha za psalmistu, kao što mogu biti i za Božje sluge koje se bore da izađu na kraj s pritiscima današnjeg života.

5. Koje ćemo odredbe Mojsijevog zakona osmotriti?

 ⁵ Pogledajmo koje ohrabrenje možemo izvući iz samo tri odredbe Mojsijevog zakona: iz držanja Sabata, ostavljanja useva za pabirčenje i zapovesti koja je zabranjivala lakomstvo. U svakom od tih slučajeva videćemo da je veoma važno da razumemo načela koja su stajala iza tih odredbi ako želimo da se odupremo izazovima našeg vremena.

Zadovoljiti svoje duhovne potrebe

6. Koje osnovne potrebe imaju svi ljudi?

⁶ Ljudi su stvoreni s mnogim potrebama. Na primer, hrana, piće i zaklon su osnovne stvari ako osoba želi da ostane dobrog zdravlja. Ipak, čovek mora da brine i o svojim ’duhovnim potrebama‘. Neće biti zaista srećan ako to ne bude radio (Matej 5:3). Jehova smatra da je zadovoljenje tih urođenih potreba toliko važno da je svom narodu zapovedio da ceo jedan dan u sedmici ne obavlja uobičajene poslove kako bi poklonio pažnju svojoj duhovnosti.

7, 8. (a) Kako je Bog izdvojio Sabat od drugih dana u sedmici? (b) Kojoj je svrsi služio Sabat?

⁷ To što je Zakonom bilo određeno držanje Sabata pokazivalo je koliko je važno da se izdvaja vreme za duhovne stvari. Reč „sabat“ prvi put se pojavljuje u Bibliji kada je Bog obezbedio manu u pustinji. Izraelcima je bilo rečeno da taj čudesni hleb treba da sakupljaju šest dana. Šestog dana je trebalo da sakupe tu „hranu za dva dana“, jer je sedmog neće biti. Sedmi dan će biti „subota [to jest, sabat] Jehovi posvećena“, tokom koje je svako morao da ostane na svom mestu (Izlazak 16:13-30). Jedna od Deset zapovesti je nalagala da se nijedan posao ne sme obavljati na Sabat. Taj dan je bio svet. Kazna za neposlušnost bila je smrt (Izlazak 20:8-11; Brojevi 15:32-36).

⁸ Zakon o Sabatu pokazivao je da je Jehova pazio i na fizičko i na duhovno dobro svog naroda. „Sabat je nastao radi čoveka“, rekao je Isus (Marko 2:27). Sabat ne samo što je omogućavao Izraelcima da se odmore nego im je i pružao priliku da se približe Stvoritelju i da mu pokažu koliko ga vole (Ponovljeni zakoni 5:12). Taj dan je bio posvećen isključivo duhovnim aktivnostima, koje su obuhvatale obožavanje Boga u krugu porodice, molitvu i duboko razmišljanje o Božjem zakonu. Držanje Sabata je čuvalo Izraelce da ne koriste sve vreme i svu snagu za materijalne težnje. To ih je podsećalo da im je u životu najvažniji dobar odnos s Jehovom. Isus je ponovio to nepromenljivo načelo kada je rekao: „Pisano je: ’Neće čovek živeti samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz Jehovinih usta‘“ (Matej 4:4).

9. Koju pouku hrišćani izvlače iz Sabata?

 ⁹ Božji narod više nije pod obavezom da drži doslovni Sabat od 24 sata. Međutim, Sabat nema samo istorijsku vrednost (Kološanima 2:16). Zar nas on ne podseća na to da i mi treba da dajemo prednost duhovnim aktivnostima? Preokupiranost materijalnim težnjama ili rekreacijom ne sme da zaseni aktivnosti koje su povezane s našom službom Bogu (Jevrejima 4:9, 10). Zato bismo mogli da se pitamo: „Šta mi je najvažnije u životu? Da li dajem prednost proučavanju, molitvi, prisustvovanju hrišćanskim sastancima i propovedanju dobre vesti o Kraljevstvu? Ili mi za to ne ostaje dovoljno vremena zbog nekih drugih aktivnosti?“ Ako na prvo mesto u životu stavimo duhovnost, Jehova nam garantuje da nam neće nedostajati ono što nam je neophodno za život (Matej 6:24-33).

10. Kako nam koristi ako izdvajamo vreme za razvijanje svoje duhovnosti?

¹⁰ Vreme koje provodimo u proučavanju Biblije i biblijskih publikacija, kao i u dubokom razmišljanju o tome što u njima čitamo, može nam pomoći da se približimo Jehovi (Jakov 4:8). Suzan, koja je pre otprilike 40 godina počela da izdvaja vreme da bi redovno čitala Bibliju, priznaje da joj to ispočetka nije bilo lako. Za nju je to bila jedna obaveza. Ali što je više čitala, više je i nalazila zadovoljstvo u tome. Sada joj je zaista žao ako iz nekog razloga ne može da proučava. „Proučavanje mi je pomoglo da se približim Jehovi kao Ocu“, kaže ona. „Razvila sam poverenje u njega, mogu da se oslonim na njega i da mu slobodno pristupim u molitvi. Stvarno je zadivljujuće videti koliko Jehova voli nas, svoje sluge, kako brine za mene lično i kako mi je pomogao.“ Kada brinemo o svojim duhovnim potrebama, i mi zaista možemo doživeti veliku radost!

Božji zakon o pabirčenju

11. Kako je pabirčenje bilo osmišljeno?

¹¹ Još jedna odredba Mojsijevog zakona na osnovu koje se vidi da je Bog mislio na dobrobit svog naroda jeste pravo na pabirčenje. Jehova je naložio Izraelcima da u vreme žetve dozvole siromašnima da skupljaju na njihovim poljima ono što ostane iza žetelaca. Nije trebalo u potpunosti pokositi ivice polja, niti sakupljati ono što je ostalo od grožđa ili maslina. Isto je važilo i za snopove žita koji su nekim slučajem ostali na poljima. To je bio pokazatelj ljubavi prema siromašnima, strancima, siročadima i udovicama. Istina, pabirčenje je podrazumevalo naporan rad, ali na taj način nisu morali da prose (Levitska 19:9, 10; Ponovljeni zakoni 24:19-22; Psalam 37:25).

12. Šta su Izraelci mogli da pokažu zahvaljujući pabirčenju?

¹² Odredba o pabirčenju nije određivala koliko su Izraelci morali da ostave za siromašne. Oni su sami odlučivali da li će ostaviti više ili manje nepožnjevenog žita na obodima njiva. Na taj način su se učili velikodušnosti. Izraelci su imali priliku da pokažu zahvalnost Bogu koji im je omogućio žetvu, pošto ’biti milostiv siromahu znači poštovati [njegovog Stvoritelja]‘ (Priče Solomunove 14:31, DK). Voz je tako radio. Pošto je bio dobar čovek, on se postarao da Ruta, udovica koja je pabirčila na njegovim poljima, sakupi dosta žita. Jehova je bogato nagradio Voza za njegovu velikodušnost (Ruta 2:15, 16; 4:21, 22; Poslovice 19:17).

13. Čemu nas poučava drevna odredba o pabirčenju?

¹³ Načelo koje je stajalo iza zakona o pabirčenju nije se promenilo. Jehova očekuje da njegove sluge budu velikodušne, posebno prema siromašnima. Što smo velikodušniji, to ćemo veće blagoslove  imati. „Imajte naviku da dajete, i ljudi će vama davati“, rekao je Isus. „Sipaće vam u krilo dobru meru, nabijenu, stresenu i prepunu. Jer kakvom merom merite, takvom će vam se meriti“ (Luka 6:38).

14, 15. Kako pokazujemo velikodušnost, i kako to može koristiti i nama i onima kojima pomažemo?

¹⁴ Apostol Pavle nas je podstakao da „činimo dobro svima, a naročito onima koji su nam srodni po veri“ (Galatima 6:10). Prema tome, sigurno je potrebno da obratimo pažnju na to da li suhrišćani dobijaju duhovnu pomoć uvek kada im je vera na ispitu. Takođe, da li im je potrebna i praktična pomoć, na primer, da dođu u Dvoranu Kraljevstva ili da obave neku kupovinu? Ima li u tvojoj skupštini nekoga ko je star, bolestan ili vezan za postelju kome bi značila ohrabrujuća poseta ili neki vid pomoći? Ako se potrudimo da mislimo na one koji imaju takve potrebe, onda će Jehova moći da nas upotrebi da bi odgovorio na njihove molitve. Iako smo kao hrišćani dužni da brinemo jedni za druge, ujedno nam je i lepo kada to činimo. Kada pokazujemo iskrenu ljubav prema suobožavaocima, osećamo veliku radost i duboko zadovoljstvo jer znamo da imamo Jehovino odobravanje (Poslovice 15:29).

¹⁵ Još jedan način na koji hrišćani pokazuju nesebičnost jeste taj što koriste vreme i snagu da bi govorili drugima o Božjim namerama (Matej 28:19, 20). Svako ko je imao tu radost da pomogne nekome da svoj život posveti služenju Jehovi zna koliko su istinite Isusove reči: „Više ima sreće u davanju, nego u primanju“ (Dela apostolska 20:35).

Čuvati se lakomstva

16, 17. Šta je deseta zapovest zabranjivala, i zašto?

¹⁶ Treća odredba Božjeg zakona datog Izraelu koju ćemo osmotriti jeste deseta zapovest, kojom se zabranjivalo lakomstvo. U Zakonu je stajalo: „Ne požudi kuće bližnjega svoga, ne požudi žene bližnjega svoga, ni sluge njegove, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, ni bilo čega što je  bližnjega tvoga“ (Izlazak 20:17). Nijedan čovek ne bi mogao da sprovede takvu zapovest, pošto niko ne može da čita srce. Međutim, ta zapovest je uzdizala Zakon na nivo koji je viši od ljudske pravde. Ona je pomogla svakom Izraelcu da bude svestan da je odgovoran direktno Jehovi, koji može videti šta je u srcu (1. Samuilova 16:7). Štaviše, ova zapovest je bila usmerena na samu srž mnogih nedopuštenih postupaka (Jakov 1:14).

¹⁷ Zapovest koja je zabranjivala lakomstvo podsticala je Božji narod da izbegava materijalizam, pohlepu i prigovaranje na to što nam u životu nije sve onako kako bismo želeli. Takođe ih je čuvala da ne padnu u iskušenje da nešto ukradu ili da počine nemoral. Uvek će biti onih koji poseduju nešto što bismo mi voleli da imamo ili koji deluju da su uspešniji od nas. Ako u takvim situacijama ne kontrolišemo svoje razmišljanje, mogli bismo postati nesrećni i zavideti drugima. Biblija kaže za lakomstvo da je „stanje uma koje je za osudu“. Daleko nam je bolje ako nismo lakomi (Rimljanima 1:28-30).

18. Kakav duh preovladava u današnjem svetu, i do kojih štetnih posledica on može dovesti?

¹⁸ Duh koji preovladava u današnjem svetu podstiče na materijalizam i takmičenje. Putem reklama, trgovački svet budi želje za novim proizvodima i često šalje poruku da nećemo biti srećni ukoliko ih ne posedujemo. Upravo je to duh koji je Jehovin zakon osuđivao. Slično je i sa željom da po svaku cenu uspemo u životu i da se obogatimo. Apostol Pavle je upozorio: „Oni koji su odlučili da se obogate padaju u iskušenje i zamku i u mnoge bezumne i štetne želje, koje guraju ljude u uništenje i propast. Jer je ljubav prema novcu koren svih štetnih stvari, i težeći za tom ljubavlju neki su odvučeni od vere i proboli su sebe mnogim bolima“ (1. Timoteju 6:9, 10).

19, 20. (a) Šta je zaista vredno za onoga ko voli Jehovin zakon? (b) Šta će biti osmotreno u sledećem članku?

¹⁹ Oni koji vole Božji zakon razumeju koje opasnosti vrebaju od materijalističkog duha i zaštićeni su od njega. Na primer, psalmista se ovako molio Jehovi: „Prikloni srce moje k naredbama svojim a ne ka lakomstvu. Miliji mi je zakon usta tvojih nego hiljade zlata i srebra“ (Psalam 119:36, 72). Ako smo uvereni u istinitost ovih reči, onda ćemo lakše sačuvati ravnotežu koja nam je potrebna da bismo izbegli zamke materijalizma, pohlepe i nezadovoljstva zbog okolnosti koje imamo u životu. Najveći dobitak je naša „odanost Bogu“, a ne materijalne stvari (1. Timoteju 6:6).

²⁰ Načela koja stoje iza Zakona koji je Jehova dao drevnom izraelskom narodu vredna su u ovo naše teško vreme isto koliko su bila vredna i kada je Jehova dao Zakon Mojsiju. Što više primenjujemo ta načela u životu, više ćemo ih razumeti, više ćemo ih voleti i bićemo srećniji. Zakon pruža mnoge vredne pouke za nas, a koliko su one vredne jasno pokazuju životi i iskustva biblijskih ličnosti. Neke od njih ćemo osmotriti u sledećem članku.

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

• Zašto je pisac 119. psalma voleo Jehovin zakon?

• Šta hrišćani mogu naučiti iz postojanja drevnog Sabata?

• Koju neprolaznu vrednost ima Božja odredba o pabirčenju?

• Kako nas čuva zapovest koja je zabranjivala lakomost?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 21. strani]

Šta je bilo naglašeno zakonom o Sabatu?

[Slika na 23. strani]

Šta učimo iz odredbe o pabirčenju?