Porast u Ugandi među različitim ljudima

UGANDA, zemlja koja se nalazi između dva kraka istočnoafričke Velike rasedne doline i leži na obe strane ekvatora, obdarena je izuzetnom lepotom. Obiluje raznolikim predelima, bujnom vegetacijom i zanimljivim životinjskim svetom. Pošto se nalazi na afričkoj visoravni, ova zemlja ima umerenu klimu i očaravajuće brdovite predele koji se protežu na stotine kilometara.

Nema puno zemalja u kojima su na malom prostoru zastupljene od ekstremno hladne do tropske klime kao što je to slučaj sa Ugandom. Ona se proteže od snežnih vrhova Mesečevih planina, to jest planina Ruvenzori na zapadu, do delimično sušnog područja na istoku. Na njenim ravnicama možete videti slonove, bivole i lavove. U planinama i gustim šumama žive gorile, šimpanze i preko hiljadu vrsta ptica. Dok se veliki deo Afričkog kontinenta bori sa sušom i glađu, Uganda obiluje rekama i jezerima kao što je Viktorijino, drugo po veličini slatkovodno jezero na svetu. Svojim gornjim delom, Viktorijino jezero izlazi na reku Nil. Ne iznenađuje što je Vinston Čerčil rekao za ovu zemlju da je „biser Afrike“!

„Biser“ sjaji i danas

Međutim, najveće bogatstvo Ugande su ljudi — prijateljski, gostoljubivi i raznoliki. Ova pretežno „hrišćanska“ zemlja može se opisati kao mešavina velikog broja etničkih grupa i kultura. Ti ljudi se čak i danas razlikuju po svojim običajima i nošnji.

U poslednje vreme, u Ugandi se sve više ljudi odaziva na dobru vest iz Biblije o vremenu kada će na celoj planeti vladati trajni mir (Psalam 37:11; Otkrivenje 21:4). Izazov je svima preneti ovu poruku u zemlji koja je velika kao Engleska.

Posle skromnog početka 1955, kada je na jezeru Viktorija kao Jehovin svedok bila  krštena prva, i tada jedina osoba, „od najmanjega“ je postala hiljada 1992. godine. Od tada postoji stalni porast. To je u skladu s Božjim ohrabrujućim rečima: „Ja, ja, Jehova, učiniću brzo to u svoje vreme“ (Isaija 60:22).

Savladavanje jezičkih prepreka

Engleski je ovde u širokoj upotrebi, posebno u školstvu, ali većini stanovnika Ugande nije maternji jezik. Stoga, da bi s dobrom vešću došli do što većeg broja ljudi, Jehovini svedoci poklanjaju pažnju i drugim većim jezicima koji se ovde koriste. To se pokazalo neophodnim zato što preko 80 procenata od 25 miliona stanovnika živi u seoskim područjima ili malim mestima, gde ljudi u svakodnevnoj komunikaciji koriste svoj maternji jezik. Potreban je veliki napor da bi se došlo do tih jezičkih grupa i zadovoljile njihove duhovne potrebe.

I pored toga, Jehovini svedoci se trude da zadovolje te potrebe tako što svedoče ljudima na njihovom jeziku i izdaju biblijsku literaturu na mnogim jezicima. U Betelu u glavnom gradu Kampali rade prevodilački timovi za četiri jezičke grupe: Ačoli, Lukonzo, Luganda i Runjankore. Osim toga, posećenost hrišćanskih sastanaka koji se održavaju širom zemlje na mnogim jezicima izuzetno je velika, tako da je broj prisutnih skoro dvostruko veći od broja Jehovinih svedoka u Ugandi. Ovo jasno pokazuje da trud koji se ulaže da bi se došlo do raznih jezičkih grupa doprinosi brzom porastu. Ali to nije jedino što dovodi do porasta.

Pioniri predvode u delu

Skupštine rado podupiru godišnje akcije, koje traju oko tri meseca, tokom kojih se propoveda na izolovanim područjima (Dela apostolska 16:9). U ovom delu predvodi sve veći broj revnih mladih pionira, to jest punovremenih jevanđelizatora. Oni putuju u udaljena područja, a u nekima od njih dobra vest nikada nije propovedana.

Dve Svedokinje su poslate da tri meseca služe kao specijalni pioniri u malom  gradu Bušenji na zapadu Ugande. One su zajedno s jedinom Jehovinom svedokinjom u tom području propovedale i organizovale sastanke. Samo u toku jednog meseca, te dve pionirke su vodile redovne biblijske razgovore sa 40 osoba, od kojih je 17 počelo da dolazi na sastanke Jehovinih svedoka. One kažu: „Neke osobe kojima smo ostavile brošuru Šta Bog zahteva od nas? a došle su posle nekoliko dana kod nas s nekoliko listova papira na kojima su se nalazili odgovori na pitanja iz brošure. Želele su da znaju da li su njihovi odgovori bili tačni.“ Danas u tom gradu postoji skupština koja ima svoju Dvoranu Kraljevstva.

Dva pionira su otputovala u zapadnu Ugandu na područje gde se nikada ranije nije propovedala dobra vest. Oni su napisali: „Ljudi su zaista žedni biblijske istine. Tokom tri meseca koja smo ovde proveli, započeli smo i vodili 86 biblijskih studija.“ Uskoro je u tom području osnovana grupa Svedoka.

Drugi revni radnici na terenu

Među revnim pionirima ima nekih koji služe već dugi niz godina. Pre nego što je postao Jehovin svedok, Patrik je, za vreme vladavine Idi Amina, svirao klarinet u orkestru vojnog vazduhoplovstva. Šest meseci nakon svog krštenja 1983. godine, Patrik je postao punovremeni objavitelj. Danas je putujući nadglednik koji posećuje i hrabri skupštine.

Margaret se krstila 1962. godine. Uprkos tome što ima skoro 80 godina i problema s kukom koji ograničava njeno kretanje, ona oko 70 sati mesečno razgovara s drugima o svojoj nadi temeljenoj na Bibliji. Na klupu ispred svoje kuće ona poslaže literaturu i započne razgovor s nekim od prolaznika koji želi da sluša dobru vest o mirnom novom svetu.

Simon, zemljoradnik sa istoka Ugande, tragao je za istinom 16 godina sve dok 1995. nije pronašao nešto od literature koju su izdali Jehovini svedoci. Ono što je pročitao pobudilo je u njemu želju da sazna nešto više o Božjem Kraljevstvu i Jehovinoj divnoj nameri sa Zemljom. Putovao je oko 140 kilometara do Kampale kako bi pronašao Svedoke, jer ih u njegovom mestu, Kamuli, nije bilo. Danas u njegovom selu postoji skupština.

 „Mi ostajemo ovde“

Kao što je slučaj i u drugim područjima Afrike, i ovde mnogi ljudi očekuju od religiozne grupe da ima prikladno mesto za obožavanje. To je predstavljalo naizgled nesavladiv problem za neke skupštine Jehovinih svedoka jer nisu imale novčanih sredstava za gradnju prikladnih Dvorana Kraljevstva. Nema tih reči kojima bi se opisala zahvalnost koju su pokazala braća kada je krajem 1999. godine uveden program brze gradnje Dvorana Kraljevstva širom sveta. Tokom narednih pet godina, u Ugandi je izgrađeno 40 novih Dvorana Kraljevstva. Danas skoro sve skupštine imaju skromne ali pristojne Dvorane Kraljevstva. Takve građevine prenose jasnu poruku lokalnom stanovništvu: „Mi ostajemo ovde.“ Zahvaljujući tome, došlo je do porasta.

Na severu Ugande, jedna mala skupština ranije je održavala sastanke ispod razgranatog mangovog drveća. Kada su dobili jedan plac, situacija se naglo promenila. Braća iz tima za gradnju počela su zajedno s tamošnjim Svedocima da grade Dvoranu Kraljevstva. To je na jednog bivšeg istaknutog političara ostavilo snažan utisak. Predložio je da se sastanci održavaju u njegovoj garaži dok Dvorana Kraljevstva ne bude gotova. Takođe je prihvatio da proučava Bibliju s jednim od dobrovoljaca sa gradnje. Sada je revan kršteni objavitelj, srećan što može da obožava Jehovu u toj lepoj novoj Dvorani Kraljevstva!

Tokom gradnje jedne Dvorane Kraljevstva u jugoistočnom delu zemlje, jedan lokalni zidar je bio toliko dirnut zbog prijateljskog stava, ljubavi i saradnje koju je zapazio među braćom da se dobrovoljno ponudio da im pomogne. Pri kraju tog projekta, on je čak radio čitavu noć da bi Dvorana Kraljevstva sledećeg jutra bila spremna za posvećenje. On je rekao: „Vi ste jedini koji se zaista međusobno volite, a ne da samo pričate o tome.“

I usred nevolja moguć dalji porast

Otkako se propoveda na novim područjima u Ugandi, postoji stalni porast broja Svedoka, a takođe i mnoge zainteresovane osobe posećuju skupštinske sastanke. Međutim, ozbiljan problem predstavlja veliki broj izbeglica koji pristiže u Ugandu. Građanski rat u jednoj susednoj zemlji pogađa i Jehovin narod. Svedoci u izbegličkim kampovima pokazuju izvanredno pouzdanje u Jehovu. Bivši visoki zvaničnik jedne od susednih zemalja koji je i sam učestvovao u proganjanju Svedoka tokom zabrane dela u toj zemlji, sada se priseća da je nekada živeo lagodnim načinom života. Nakon što je proučavao Bibliju u jednom izbegličkom kampu i postao Svedok, on je rekao: „Materijalno blagostanje i visok položaj u ovom svetu nemaju nikakvu stvarnu vrednost. Iako sam sada siromašan i bolestan, moj život je daleko bolji nego što je ikada bio. Upoznao sam Jehovu i veoma cenim prednost molitve. Osim što imam čvrstu nadu u budućnost, znam zbog čega danas moramo da podnosimo poteškoće. Zbog toga imam unutrašnji mir koji nikada ranije nisam imao.“

Ovde se u narodu kaže da ukoliko uveče zabodete štap u plodnu zemlju Ugande, on će do jutra pustiti žile. Duhovni porast u ovoj zemlji ukazuje na to da je i duhovna zemlja takođe veoma plodna. Zahvaljujemo Jehovi što dopušta da još mnogi ljudi u Ugandi saznaju više o njegovom Kraljevstvu, koje je Isus uporedio sa ’biserom velike vrednosti‘. Danas u Ugandi sve veći broj ljudi to razume (Matej 13:45, 46).

[Fusnota]

[Mape na 8. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

SUDAN

UGANDA

Nil

Kamuli

Tororo

Kampala

Bušenji

Jezero Viktorija

KENIJA

TANZANIJA

RUANDA

[Slika na 9. strani]

Troje od mnogih revnih pionira

[Slika na 10. strani]

Patrik

[Slika na 10. strani]

Margaret

[Slika na 10. strani]

Simon

[Slika na 10. strani]

Oblasni kongres u Tororou

[Izvor slike na 8. strani]

Pozadina: © Uganda Tourist Board