Siguran vodič do sreće

SVI ljudi imaju pravo da ’traže sreću‘. To je bilo gledište onih koji su sastavili Deklaraciju nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, tražiti nešto nije isto što i naći to. Premda mnogi mladi ljudi teže za karijerom u svetu zabave i sporta, koliko njih poznajete koji su stvarno postigli uspeh koji su toliko želeli? „Najverovatnije vam to neće poći za rukom“, rekao je jedan poznati pevač koji zna koliko toga mora da se žrtvuje kako bi neko postao uspešan muzičar.

Ako ponekad imate osećaj da vam sreća izmiče, nemojte se obeshrabriti. Ukoliko na ispravan način tražite sreću, pronaći ćete je. Zašto to možemo reći? Prethodni članak je ukazao na „srećnog Boga“, Jehovu (1. Timoteju 1:11). Jehova Bog preko Biblije pruža vođstvo kako se u našoj težnji za srećom ne bismo razočarali. On nam može pomoći da savladamo uobičajene razloge za tugu. Na primer, razmotrimo kakvu nam on utehu pruža kada umre neko koga volimo.

Kada umre neko koga volimo

Da li se o smrti može reći išta dobro? Smrt razdvaja roditelje od dece i decu od roditelja. Rastavlja bliske prijatelje i unosi nesigurnost u porodicu. Srećne porodice mogu biti potpuno savladane žalošću zbog smrti.

Svima nam je jasno da je smrt prava tragedija. Međutim, neki ljudi poriču tu realnost i predstavljaju smrt kao blagoslov.  Zapazite šta se desilo nakon što je u avgustu 2005. uragan Katrina pogodio Meksički zaliv. Na sahrani jedne žrtve tog uragana, sveštenik je rekao: „Katrina ga nije ubila. Bog ga je pozvao kući.“ U jednoj drugoj prilici, dobronamerni zdravstveni radnik je rekao jednoj ćerki da ne brine, jer je Bog uzeo njenu majku na nebo. Ćerka je plakala: „Zašto, zašto je morao da je uzme od mene?“

Jasno je da te pogrešne predstave o smrti uglavnom ne uspevaju da uteše ožalošćene. Zašto? Jer one ne otkrivaju istinu o smrti. Što je još gore, one prikazuju Boga kao nekoga ko otima ljude od njihovih porodica i prijatelja na jedan užasan, bolan način. Umesto da Bog za njih bude izvor utehe, on je predstavljen kao zlikovac koji je odgovoran za tu tragediju. Međutim, Božja Reč otkriva istinu o smrti.

U Bibliji se smrt naziva neprijateljem. Upoređena je s kraljem koji vlada čovečanstvom (Rimljanima 5:17; 1. Korinćanima 15:26). Smrt je toliko moćan protivnik da joj se nijedan čovek ne može odupreti. Svaka nama draga osoba koja umre samo je još jedna od njenih nebrojenih žrtava. Ova biblijska istina dobro objašnjava zašto osećamo žalost i bespomoćnost kada umre neko koga volimo. Ona takođe potvrđuje da su naša osećanja normalna. Međutim, da li Bog koristi smrt, tog moćnog neprijatelja, kako bi naše voljene odneo na nebo? Neka Biblija pruži odgovor.

U Propovedniku 9:5, 10 stoji: „Mrtvi ništa ne znaju... Nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti u koji ideš.“ Na šta se odnosi izraz ’predeo smrti‘? To je prevod hebrejskog izraza šeol, što se odnosi na opšti grob u koji ljudi idu kada umru. U grobu su mrtvi potpuno neaktivni, ne kreću se, ne osećaju ništa niti razmišljaju. Njihovo stanje se može uporediti s dubokim snom. a Na taj način, Biblija jasno pokazuje da Bog ne uzima naše voljene kako bi bili s njim na nebu. Nakon smrti, oni beživotno leže u grobu.

Isus je potvrdio tu istinu kada je njegov prijatelj Lazar umro. On je smrt uporedio sa spavanjem. Da je Lazar otišao na nebo kako bi bio sa Svemoćnim Bogom, ne bi se moglo nazvati dobrim delom to što ga je Isus vratio na zemlju gde će kasnije ponovo umreti. U nadahnutom zapisu o tom događaju kaže se da je Isus došao na Lazarev grob i uzviknuo: „Lazare, izađi!“ Dalje se kaže: „I umrli izađe.“ Lazar je oživeo. Isus je znao da Lazar nije bio negde van zemlje. On je bio u grobu, u beživotnom stanju (Jovan 11:11-14, 34, 38-44).

Taj događaj zapisan u Bibliji pomaže nam da razumemo da smrt nije sredstvo putem kog Bog prenosi ljude sa  zemlje na nebo. To što znamo da Bog nije uzrok naše žalosti može nas privući njemu. Takođe možemo biti sigurni da on potpuno razume koliku nam tugu i bol smrt nanosi. Biblijska istina o stanju mrtvih takođe dokazuje da mrtvi ne pate u paklenoj vatri ili čistilištu, već su u beživotnom stanju u grobu. Dakle, uspomena na naše voljene ne treba da bude prožeta odbojnošću prema Bogu ili strahom od nepoznatog. Osim toga, Jehova u Bibliji pruža još veću utehu.

Nada doprinosi sreći

Stihovi koje smo osmotrili pokazuju da je nada jedan važan činilac u postizanju sreće. Reč „nada“ se u Bibliji koristi u smislu sigurnog očekivanja nečeg dobrog. Da bismo videli kako nada već sada može doprineti sreći, vratimo se na Lazarevo uskrsenje.

Isus je ovo čudo učinio iz najmanje dva razloga. Jedan je bio da otkloni tugu Marte, Marije i njihovih prijatelja. Ponovo su mogli da uživaju u društvu voljene osobe. Međutim, Isus je rekao Marti i drugi, važniji razlog: „Zar ti nisam rekao da ćeš, ako budeš verovala, videti Božju slavu?“ (Jovan 11:40). U Filipsovom prevodu Novog zaveta (The New Testament in Modern English), poslednji deo rečenice prevodi se kao „čudo koje Bog može da učini“. Vraćajući Lazara u život, Isus je pružio predsliku onoga što Jehova Bog može i što će uraditi u budućnosti. Evo detaljnijeg objašnjenja o ’čudu koje Bog može da učini‘.

Isus je prema Jovanu 5:28, 29 rekao: „Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u spomen-grobovima čuti njegov glas i izaći će.“ To znači da će svi mrtvi koji su u grobu, uključujući i naše voljene, biti vraćeni u život. Dela apostolska 24:15 otkrivaju nešto više o tom veličanstvenom događaju: ’Biće uskrsenje i pravednika i nepravednika.‘ Dakle, čak i ’nepravednici‘, mnogi ljudi koji nisu poznavali Jehovu i nisu mu služili, u budućnosti će dobiti priliku da steknu Božju naklonost.

Gde će se odigrati uskrsenje? U Psalmu 37:29 stoji: „Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati.“ Zamislite šta će sve to značiti! Porodice i prijatelji koje je smrt rastavila ponovo će se sresti ovde na zemlji. Dok razmišljamo o tom vremenu kada ćemo ponovo biti s onima u čijem smo društvu uživali, sasvim je razumljivo da nam srce zaigra od radosti.

Jehova želi da budemo srećni

Osmotrili smo dva načina na koja nam Jehova pomaže da budemo srećniji uprkos problemima. Kao prvo, on nam preko Biblije pruža potrebno znanje i vođstvo kako bismo se uspešno suočavali s njima. Osim što nam pomažu da se suočimo sa žalošću koja se javlja zbog smrti, biblijski saveti nam takođe mogu pomoći da izađemo na kraj sa ekonomskim i zdravstvenim problemima. Mogu nam dati snagu da podnesemo nepravde u društvu, kao i političke nemire. Primenjivanje tih saveta može nam pomoći da izađemo na kraj i s nekim ličnim problemima.

Osim toga, proučavajući Bibliju stičemo nadu koja prevazilazi sve što ljudsko društvo može da ponudi. Uskrsenje prijatelja i članova porodice deo je nade koju Biblija pruža. Nešto više o tome govori se u Otkrivenju 21:3, 4: „Sam Bog biće s njima. I on će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše.“ To znači da će uskoro zauvek nestati sve što nam sada prouzrokuje žalost. Ono što Biblija obećava obistiniće se, a u tome možete i vi uživati. Lakše nam je već samim tim što znamo da dolaze bolja vremena. Još jedan razlog za sreću može  da bude i to što znamo da ne postoji večna patnja nakon smrti.

Da to ilustrujemo: Pre nekoliko godina, Marija je posmatrala svog supruga kako pati i umire od raka. Vrlo brzo nakon njegove smrti, bila je prisiljena da zbog finansijskih problema sa tri ćerke ode iz svoje kuće. Dve godine kasnije, Marija je saznala da boluje od raka. Imala je dve ozbiljne operacije i svaki dan trpi jake bolove. Uprkos tim problemima, ona toliko pozitivno razmišlja da čak hrabri i druge. Kako uspeva da ostane srećna?

Marija kaže: „Kada imam neki problem, gledam da ne mislim mnogo o sebi. Trudim se da ne postavljam pitanja kao što su: ’Zašto baš ja? Zašto moram ovako da patim? Zašto sam morala da se razbolim?‘ Negativno razmišljanje crpi snagu. Umesto toga, usmeravam svoju snagu na služenje Jehovi i pomaganje drugima. To mi donosi sreću.“

Koju ulogu nada igra u Marijinom životu? Ona celim srcem iščekuje budućnost kada će Jehova otkloniti bolesti i druge probleme koji muče čovečanstvo. Kada ide u bolnicu zbog terapije, ona o svojoj nadi priča i drugim pacijentima obolelim od raka, koji su često klonuli duhom. Koliko Mariji znači nada? Ona kaže: „Često razmišljam o onome što Biblija kaže u Jevrejima 6:19, gde Pavle opisuje nadu kao sidro duše. Bez tog sidra, bili bismo poput broda kog nosi olujni vetar. Međutim, ako nas to sidro drži, bićemo sigurni uprkos tome što se suočavamo s problemima koji su poput oluje.“ Ta ’nada večnog života što ga je Bog, koji ne može da laže, obećao‘ pomaže Mariji da i dalje bude srećna. To je nada koja može pomoći i vama (Titu 1:2).

Putem proučavanja Biblije, možete pronaći pravu sreću uprkos problemima s kojima se suočavate. Međutim, možda se pitate koju praktičnu vrednost ima proučavanje Biblije. Jehovinim svedocima će biti drago da vam iz Svetog pisma pokažu odgovore koji su vam potrebni kako biste zaista bili srećni. I dok čekamo ostvarenje nade koju Jehova daje, i vi možete biti među onima o kojima se govori u sledećem stihu: „Primaknuće [im] se radost i veselje i bežaće tuga i jadikovanje“ (Isaija 35:10).

[Fusnota]

[Slika na 5. strani]

Samo biblijska istina može ublažiti tugu

[Slika na 7. strani]

Biblijska nada u uskrsenje doprinosi sreći