„Uživam u opomenama tvojim“

„Sve što je ranije napisano, napisano je nama za pouku“ (RIMLJANIMA 15:4).

1. Kako nas Jehova putem svojih opomena podseća na ono što je važno, i zašto su nam te opomene potrebne?

 JEHOVA podseća svoje sluge na mnoge opomene koje je dao da bi im pomogao da izađu na kraj s pritiscima ovih teških vremena. Na neke od tih opomena nailazimo kada čitamo Bibliju, dok druge dolaze u obliku informacija ili komentara koji se iznose na hrišćanskim sastancima. Veliki deo onoga što pročitamo ili čujemo u tim prilikama već znamo. Verovatno smo već osmatrali slične misli. Međutim, pošto smo skloni da zaboravljamo, potrebno je da se uvek iznova podsećamo na Jehovine namere, zakone i smernice. Zato treba da budemo zahvalni što nas Bog podseća na njih. Oni nas hrabre tako što nam pomažu da ostanemo usredsređeni na razloge zbog kojih smo počeli da živimo u skladu s Božjom voljom. Zato je psalmista pevao Jehovi: „Uživam u opomenama tvojim“ (Psalam 119:24, NW).

2, 3. (a) Zašto se Jehova pobrinuo da životne priče o biblijskim ličnostima ostanu sačuvane do danas? (b) Koje ćemo izveštaje iz Pisma osmotriti u ovom članku?

² Iako je zapisana pre mnogo vekova, Božja Reč ima moć (Jevrejima 4:12). U njoj nalazimo istinite izveštaje o životu ljudi iz biblijskih vremena. Iako su se od tada običaji i gledišta dosta promenili, izazovi s kojima se moramo suočavati često su slični. Mnogi izveštaji koji su za naše dobro sačuvani u Bibliji, sadrže dirljive primere ljudi koji su voleli Jehovu i verno mu služili uprkos nepovoljnim okolnostima. Drugi izveštaji nam skreću pažnju na ponašanje koje Bog mrzi. Jehova je sva ta iskustva, kako dobra tako i loša, uključio u Bibliju da bi nas podsetio na važne pouke. Baš kao što je apostol Pavle i napisao: „Sve što je ranije napisano, napisano je nama za pouku, da bismo svojom istrajnošću i utehom iz Pisma imali nadu“ (Rimljanima 15:4).

³ Usredsredimo se na tri izveštaja iz Pisma: o tome kako je David postupao sa Saulom, o Ananiji i Sapfiri i o tome kako se Josif postavio prema Petefrijevoj ženi. Iz svakog od njih možemo izvući vredne pouke.

Vernost Božjim odredbama

4, 5. (a) Kakvi su odnosi vladali između kralja Saula i Davida? (b) Kako je David reagovao na Saulovo neprijateljstvo?

⁴ Kralj Saul nije bio veran Jehovi i stoga nije bio dostojan da vlada nad Njegovim narodom. Zato ga je Bog odbacio i rekao proroku Samuilu da pomaže Davida za budućeg kralja nad Izraelom. Kada se David pokazao kao izuzetan ratnik i kada ga je narod počeo veličati, Saul je od tada na njega gledao kao na suparnika. Više puta je pokušao da ga ubije. David je svaki put preživeo jer je Jehova bio s njim (1. Samuilova 18:6-12, 25; 19:10, 11).

⁵ David je godinama morao da živi kao begunac. Kada mu se pružila prilika da ubije Saula, oni koji su bili  s njim podsticali su ga da to uradi, govoreći da mu je Jehova predao neprijatelja u ruke. Ipak, David nije to uradio. Postupio je na taj način zato što je bio veran Jehovi i zato što je poštovao položaj koji je Saul imao kao pomazani kralj Božjeg naroda. Zar nije Jehova postavio Saula za kralja nad Izraelom? Jehova će ga u svoje vreme i ukloniti. David je smatrao da nema pravo da se meša u to. Nakon što je u tim okolnostima preduzeo sve što je mogao da bi ublažio Saulovo neprijateljstvo, David je zaključio: „Jehova sam može da udari na njega, bilo da mu dođe dan njegov da umre, ili da iziđe na bojno polje i pogine. Ne dao mi Bog da dignem ruku na pomazanika Jehovinog!“ (1. Samuilova 24:3-15; 26:7-20).

6. Zašto je izveštaj o Davidu i Saulu bitan za nas?

⁶ U ovom izveštaju se nalazi jedna važna pouka. Da li si se ikada pitao zašto se pojavljuju izvesni problemi u hrišćanskoj skupštini? Možda neko postupa na neprikladan način. Njegovo ponašanje možda ne predstavlja ozbiljan prestup, ali te uznemirava. Kako treba da reaguješ? Podstaknut hrišćanskom brigom prema toj osobi i vernošću prema Jehovi, možda ćeš rešiti da na ljubazan način porazgovaraš s njom, s ciljem da rešite problem. Međutim, šta ako ne rešiš problem? Nakon što si preduzeo sve što si mogao, prepusti to u Jehovine ruke. To je ono što je David uradio.

7. Po ugledu na Davida, kako treba da reagujemo ako smo žrtve nepravde ili predrasuda?

⁷ Takođe, može se desiti da imaš probleme usled socijalnih nepravdi ili verskih predrasuda. Trenutno u vezi s tim verovatno možeš da uradiš samo nešto malo ili ništa. Veoma je teško izdržati u takvoj situaciji, ali nešto možemo naučiti iz načina na koji je David reagovao na nepravdu. Psalmi koje je David napisao ne predstavljaju samo dirljiv pisani trag o njegovim usrdnim molitvama Bogu da ga sačuva od Saula nego i o njegovoj vernosti Jehovi i želji da se proslavi Božje ime (Psalam 18:2-7, 26-28, 31-33, 49-51; 57:1-11). David je ostao veran Jehovi iako je Saul godinama nepravedno postupao. I mi treba da ostanemo verni Jehovi i njegovoj organizaciji, bez obzira na nepravde koje doživljavamo i na postupke drugih. Možemo biti uvereni da Jehova ima potpunu sliku o onome što se dešava (Psalam 86:2).

8. Kako su Jehovini svedoci iz Mozambika reagovali kada je bila dovedena u pitanje njihova vernost Jehovi?

⁸ Hrišćani iz Mozambika predstavljaju savremen primer osoba koje se verno drže Jehove u vreme kušnji. Njihova sela su 1984. više puta napadali naoružani  članovi jednog pokreta otpora koji su pljačkali, palili kuće i ubijali. Izgledalo je kao da ti pravi hrišćani ne mogu ništa da urade da bi se odbranili. Ljudi iz tog područja bili su regrutovani za jedan vojni pokret ili prisiljavani da na druge načine pruže podršku. Jehovini svedoci su smatrali da tako nešto ne bi bilo u skladu s hrišćanskom neutralnošću. Zbog toga su postali omraženi. U toku tih previranja, čak 30 Svedoka je bilo ubijeno, ali ni pretnja smrću nije mogla slomiti vernost Božjeg naroda. a Poput Davida, oni su izdržali nepravdu, i na kraju izašli kao pobednici.

Upozoravajuća opomena

9, 10. (a) Kako nam mogu koristiti neki biblijski primeri? (b) Šta je bilo neispravno u onome što su uradili Ananija i Sapfira?

⁹ Neke osobe koje su spomenute u Pismu služe kao upozoravajući primeri u pogledu ponašanja koje treba izbegavati. U Bibliji postoje mnogi zapisi o ljudima od kojih su neki bili čak i Božje sluge, a loše su postupali i snosili su posledice zbog toga (1. Korinćanima 10:11). Tako nešto se desilo sa Ananijom i Sapfirom, mužem i ženom iz prvog veka koji su bili članovi hrišćanske skupštine u Jerusalimu.

¹⁰ Nakon Pentekosta 33. n. e., bilo je potrebno pružiti materijalnu pomoć novim vernicima koji su ostali u Jerusalimu da bi se ohrabrili druženjem sa apostolima. Neki članovi skupštine su prodali imovinu i ta sredstva priložili kako niko ni u čemu ne bi oskudevao (Dela apostolska 2:41-45). Ananija i Sapfira su prodali jednu njivu i doneli apostolima samo deo novca, tvrdeći da su doneli na dar sav novac koji su dobili od prodaje. Naravno, Ananija i Sapfira su mogli sami da odluče koliko će dati, ali njihov motiv je bio loš, a postupci nepošteni. Želeli su da impresioniraju druge i da ostave utisak kako su uradili više nego što je to zaista bio slučaj. Pod nadahnućem svetog duha, apostol Petar je razotkrio njihovo nepoštenje i licemerje i Jehova ih je kaznio smrću (Dela apostolska 5:1-10).

11, 12. (a) Koje su neke od opomena koje nas podstiču da budemo pošteni? (b) Kako nam koristi to što smo pošteni?

¹¹ Ako bismo ikada došli u iskušenje da iskrivimo istinu u želji da  navedemo ljude da misle dobro o nama, neka nam izveštaj o Ananiji i Sapfiri posluži kao snažna opomena. Možda bismo mogli da prevarimo ljude, ali ne možemo obmanuti Jehovu (Jevrejima 4:13). Pismo nas uvek iznova podstiče da budemo pošteni jedni prema drugima, jer na zemlji koja će biti očišćena od nepravde neće biti mesta za lažove (Priče Solomunove 14:2, DK; Otkrivenje 21:8; 22:15). Razlog za to treba da bude jasan. Iza svih neistina ne stoji niko drugi do Satana Đavo (Jovan 8:44).

¹² Ako pošteno živimo, to će nam koristiti na mnoge načine. Između ostalog, imaćemo čistu savest i lepo ćemo se osećati zato što drugi imaju poverenje u nas. U mnogim slučajevima, hrišćani su dobili posao ili su ga zadržali zato što su bili pošteni. Međutim, najvažnije je to što zbog poštenja možemo biti prijatelji Svemoćnog Boga (Psalam 15:1, 2).

Ostati moralno čist

13. U kakvoj se situaciji našao Josif, i kako je reagovao?

¹³ Josif, sin patrijarha Jakova, bio je prodat u roblje sa 17 godina. Tako je dospeo u domaćinstvo Petefrija, službenika na egipatskom dvoru, gde je privukao pažnju žene svog gospodara. Ona je želela da ima polne odnose s Josifom, koji je bio lep mladić, i dan za danom mu je govorila: „Lezi sa mnom.“ Josif je bio daleko od svoje porodice, u zemlji u kojoj ga niko nije poznavao. Lako je mogao da ima odnose s tom ženom a da niko i ne sazna za to. Ipak, kada ga je Petefrijeva žena na kraju uhvatila za haljinu, Josif je pobegao (Postanje 37:2, 18-28; 39:1-12).

14, 15. (a) Zašto je izveštaj o Josifu bitan za nas? (b) Zašto je jedna hrišćanka zahvalna što je poslušala Božje opomene?

¹⁴ Josif je odrastao u bogobojaznoj porodici i razumeo je da nisu ispravni polni odnosi između osoba koje nisu u braku. „Kako bih ja tako grdno zlo počinio i Bogu zgrešio?“, pitao je. Do takvog zaključka je verovatno došao zato što je znao da je Bog još u Edenu postavio monogamiju kao merilo za ljude (Postanje 2:24). Dobro je da današnje Božje sluge razmišljaju o tome kako je Josif reagovao u toj situaciji. U nekim podnebljima, stavovi prema polnim odnosima su toliko popustljivi da okolina ismeva mlade koji ne žele da se upuste u nemoral. Vanbračni odnosi među  odraslima su uobičajeni. Zato je ono što je zapisano o Josifu pravovremena opomena za nas. Za Boga su blud i preljuba i dalje gresi (Jevrejima 13:4). Mnogi koji su popustili pred pritiskom da imaju nedozvoljene polne odnose slažu se da postoje snažni razlozi protiv toga. Neželjene posledice mogu biti osećaj srama, uznemirena savest, ljubomora, trudnoća i polne bolesti. Kao što nas Pismo i podseća, osoba koja je nemoralna „greši protiv svog tela“ (1. Korinćanima 5:9-12; 6:18; Poslovice 6:23-29, 32).

¹⁵ Dženi, b koja je Jehovin svedok i neudata je, ima razloga da ceni Božje opomene. Njoj se udvarao jedan zgodan kolega. Pošto Dženi nije reagovala, on je postao još uporniji. „Borila sam se da ostanem moralno čista“, priznaje ona, „zato što si polaskan kada se osoba suprotnog pola zanima za tebe.“ Ipak, shvatala je da bi bila samo još jedna u nizu žena koje je imao taj čovek. Kada je osetila da joj je sve teže da se odupre, usrdno je molila Jehovu da joj pomogne da mu ostane verna. Dženi je ustanovila da joj je ono što je razumela dok je proučavala Bibliju i hrišćanske publikacije bilo poput opomena koje su je trgle i podstakle da se čuva. Jedna od tih opomena bio je izveštaj o Josifu i Petefrijevoj ženi. „Dokle god razmišljam o tome koliko volim Jehovu“, zaključuje ona, „ne moram se plašiti da ću počiniti tako veliko zlo i zgrešiti protiv njega.“

Obrati pažnju na Božje opomene!

16. Zašto je korisno da čitamo i razmišljamo o životu osoba koje su spomenute u Bibliji?

¹⁶ Svi možemo povećati svoje cenjenje za Jehovina merila ako se potrudimo da razumemo zašto je sačuvao za nas izvesne izveštaje u Pismu. Šta učimo iz njih? Koje osobine ili sklonosti osoba iz Biblije treba da oponašamo ili izbegavamo? U Božjoj Reči se spominju doslovno stotine osoba. Svima koji vole Božju pouku koristiće ako razvijaju želju za životodajnom mudrošću, koja obuhvata i pouke koje možemo izvući iz primera koje je Jehova pažljivo sačuvao. U ovom časopisu se često pojavljuju članci o osobama čije su životne priče poučne za nas. Zašto ne bismo izdvojili vreme da ih osmotrimo?

17. Šta osećaš prema Jehovinim opomenama, i zašto?

¹⁷ Možemo biti veoma zahvalni što je Jehova toliko brižan prema onima koji nastoje da vrše njegovu volju! Mi svakako nismo savršeni, kao što to nisu bili ni ljudi i žene o kojima se govori u Bibliji. Međutim, ono što je zapisano o njima od neprocenjive je vrednosti za nas. Ako obraćamo pažnju na Jehovine opomene, možemo izbeći greške koje bi nas skupo koštale i tako oponašati dobre primere osoba koje su bile pravedne. Ako tako radimo, moći ćemo poput psalmiste da kažemo: „Srećni su oni koji se drže opomena [Jehovinih]. Svim srcem oni ga traže. Duša se moja drži opomena tvojih, i veoma ih volim“ (Psalam 119:2, 167, NW).

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

• Šta možemo naučiti iz Davidovog stava prema Saulu?

• Čemu nas uči izveštaj o Ananiji i Sapfiri?

• Zašto je Josifova životna priča posebno značajna za današnje vreme?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 26. strani]

Zašto David nije dozvolio da Saul bude ubijen?

[Slika na 27. strani]

Šta učimo iz izveštaja o Ananiji i Sapfiri?

[Slika na 28. strani]

Šta je navelo Josifa da odbije nemoralne ponude?