Oni su od rođenja bili deo Božjeg izabranog naroda
Oni su od rođenja bili deo Božjeg izabranog naroda
„Tebe je izabrao Jehova, Bog tvoj, da mu budeš narod“ (PONOVLJENI ZAKONI 7:6).
1, 2. Koja je moćna dela Jehova izvršio u korist svog naroda, i kakav su položaj Izraelci od tada imali pred Bogom?
JEHOVA je 1513. pre n. e. omogućio svojim slugama da uđu u jedan nov odnos s njim. Te godine je ponizio jednu svetsku silu i oslobodio Izraelce iz ropstva. Time je postao njihov Spasitelj i Vlasnik. Pre toga, Bog je rekao Mojsiju: „Kaži sinovima Izraelovim: Ja sam Jehova i ja ću vas osloboditi bremena egipatskih tegoba, oprostiću vas ropstva njihova i izbaviću vas mišicom podignutom i sudovima velikim. Uzeću vas kao svoj narod i ja ću vama biti Bog“ (Izlazak 6:6, 7; 15:1-7, 11).
2 Ubrzo nakon što su izašli iz Egipta, Izraelci su ušli u savez sa svojim Bogom, Jehovom. Od tada, Jehova više nije obraćao pažnju samo na pojedince, porodice ili plemena, nego je na zemlji imao organizovan narod, naciju (Izlazak 19:5, 6; 24:7). Dao im je zakone koji su regulisali svakodnevni život i, što je još važnije, njihovo obožavanje Boga. Mojsije im je rekao: „Koji je veliki narod kome je Bog blizu, kao što je Jehova, Bog naš, nama, kad ga god dozovemo? I koji je veliki narod koji ima zakone i uredbe pravedne, kao što je sav ovaj zakon koji ja danas pred vas iznosim?“ (Ponovljeni zakoni 4:7, 8).
Narod koji će svedočiti za Boga
3, 4. Iz kojeg važnog razloga su Izraelci postojali kao narod?
3 Vekovima kasnije, Jehova je preko proroka Isaije podsetio Izraelce da oni postoje kao narod iz jednog važnog razloga. Isaija je rekao: „Ovako govori Jehova koji te stvori, Jakove! onaj koji te sazda, Izraelu! Ne boj se, jer te ja otkupljujem, imenom te tvojim nazivam: Moj si! Jer sam ja, Jehova, Bog tvoj, Svetac Izraelov, izbavitelj tvoj... Iz daleka dovedi mi sinove, kćeri moje iz krajeva zemlje, sve koji se mojim imenom zovu, koje stvorih ja sebi na slavu, koje sazdah i načinih. Vi ste moji svedoci, veli Jehova, vi i sluga moj, koga izabrah... Narod koji sebi sazdah proglasiće hvalu moju“ (Isaija 43:1, 3, 6, 7, 10, 21).
4 Kao narod koji nosi Jehovino ime, Izraelci će služiti kao svedoci koji podupiru njegov suverenitet pred drugim narodima. Trebalo je da budu narod ’stvoren na Jehovinu slavu‘. Trebalo je da ’proglase Jehovinu hvalu‘, da govore o njegovim čudesnim delima spasenja i da tako slave njegovo sveto ime. Jednostavno rečeno, trebalo je da budu narod koji će svedočiti za Jehovu.
5. U kom smislu je Izrael bio narod predan Bogu?
5 U 11. veku pre n. e., kralj Solomon je pokazao da je Jehova odvojio Izrael od drugih naroda. U molitvi Jehovi, on je spomenuo: „Ti [si ih] odvojio sebi za nasleđe od svih naroda zemlje“ (1. Kraljevima 8:53). Osim toga, i svaki Izraelac je kao pojedinac bio u posebnom odnosu s Jehovom. Ranije im je Mojsije rekao: „Vi ste sinovi Jehove, Boga svoga... Jer si ti narod svet za Jehovu, Boga svoga“ (Ponovljeni zakoni 14:1, 2). Zato mladi Izraelci nisu morali da predaju život Jehovi. Oni su se rađali kao članovi Božjeg predanog naroda (Psalam 79:13; 95:7). Svaka nova generacija bila je poučavana Jehovinim zakonima i obavezna da ih se pridržava zbog saveza kojim su se Izraelci obavezali prema Jehovi (Ponovljeni zakoni 11:18, 19).
Slobodni da izaberu
6. Koji je izbor morao da napravi svaki Izraelac?
6 Iako su Izraelci po rođenju pripadali narodu koji je bio predan Bogu, svaki pojedinac je morao lično da odluči da li će mu služiti. Pre nego što su ušli u Obećanu zemlju, Mojsije im je rekao: „Svedočim vam danas nebom i zemljom da sam stavio pred vas život i smrt, blagoslov i prokletstvo. Izberi život da živiš ti i potomstvo tvoje, da ljubiš Jehovu, Boga svoga, da slušaš glas njegov, i da se njega držiš; jer od toga zavisi život tvoj, i produženje dana tvojih, i samo ćeš tako moći da ostaneš u zemlji, za koju se Jehova zakleo da će je dati ocima tvojim, Avrahamu, Isaku i Jakovu“ (Ponovljeni zakoni 30:19, 20). Dakle, nijedan Izraelac nije bio prisiljen da voli Jehovu, sluša njegov glas i njega se drži. Bila je to stvar ličnog izbora. Pošto su Izraelci imali slobodnu volju, morali su da snose posledice svog izbora (Ponovljeni zakoni 30:16-18).
7. Šta se dogodilo nakon smrti generacije kojoj je pripadao Isus Navin?
7 Vreme kada su u Izraelu vladale sudije jasno pokazuje kakav je bio ishod kada je narod bio veran, a kakav kada je bio neveran. Neposredno pre tog perioda, Izraelci su sledili dobar primer Isusa Navina i bili su blagoslovljeni. „Narod služi Jehovi svega veka Isusova i svega veka starešina koji nadživeše Isusa, i koji behu videli velika dela što Jehova učini Izraelu.“ Međutim, neko vreme nakon smrti Isusa Navina, „nasta drugi naraštaj koji ne poznavaše Jehovu, ni dela koja on beše učinio Izraelu. Sinovi Izraelovi činiše ono što se ne dopada Jehovi“ (Sudije 2:7, 10, 11). Izgleda da mlađa, neiskusna generacija nije cenila nasledstvo koje su imali kao članovi naroda predanog Bogu, za koji je u prošlosti njihov Bog Jehova izvršio moćna dela (Psalam 78:3-7, 10, 11).
Da li su živeli prema svom predanju Bogu
8, 9. (a) Šta je omogućavalo Izraelcima da pokažu da su predani Jehovi? (b) Šta su sticali oni koji su dobrovoljno prinosili žrtve?
8 Jehova je pružio svom narodu različite prilike da pokažu da žive prema predanju koje su izvršili. Na primer, Zakon je omogućavao prinošenje žrtava, od kojih su neke bile obavezne, dok su druge bile dobrovoljne (Jevrejima 8:3). Dobrovoljne žrtve su bile žrtve paljenice, prinos od žita i žrtve zajedništva — i sve su bile darovi za Jehovu, prilike da se pridobije njegova naklonost i izrazi zahvalnost (Levitska 7:11-13).
9 Jehova je bio zadovoljan tim dobrovoljnim žrtvama. Za žrtvu paljenicu i prinos od žita bilo je rečeno da su „ugodni miris Jehovi“ (Levitska 1:9; 2:2). Što se tiče žrtve zajedništva, krv i salo životinje prinosili su se Jehovi, dok su meso jeli sveštenici i osoba koja je prinosila žrtvu. Tako se tim obrokom simbolizovao mir koji je osoba imala s Jehovom. U Zakonu je stajalo: „Ako prinosite Jehovi žrtvu zajedništva, prinesite je tako da steknete njegovu naklonost“ (Levitska 19:5, NW). Premda su svi Izraelci bili predani Jehovi od samog rođenja, oni koji su mu zaista bili predani tako što su prinosili dobrovoljne žrtve ’sticali su njegovu naklonost‘ i bili su bogato blagoslovljeni (Malahija 3:10).
10. Kako je Jehova izrazio svoje nezadovoljstvo u vreme Isaije i Malahije?
10 Međutim, iako je izraelski narod bio predan Jehovi, često mu je bio neveran. Jehova mu je preko proroka Isaije rekao: „Jaganjaca svojih nisi mi na žrtvu ti prineo, niti me žrtvama svojim počastio. Nisam da mi služiš tebe nagonio“ (Isaija 43:23). Osim toga, žrtve koje nisu prinošene dragovoljno i iz ljubavi nisu imale vrednost u Jehovinim očima. Na primer, tri veka nakon Isaije, u vreme proroka Malahije, Izraelci su prinosili žrtve s manama. Zato im je Malahija rekao: „Ništa mi od vas ugodno nije, govori Jehova nad vojskama, i prinosi iz ruku vaših nisu mi ugodni... Donosite što je oteto, hromo i bolesno, i to su prinosi koje vi činite! Mogu li oni da su mi iz vaših ruku ugodni?- govori Jehova“ (Malahija 1:10, 13; Amos 5:22).
Odbačeni kao Bogu predan narod
11. Koja je prilika bila pružena Izraelu?
11 Kada su Izraelci postali Jehovi predan narod, on im je obećao: „Ako vi slušate glas moj, i čuvate savez moj, bićete moji ispred svih naroda, jer je sva zemlja moja. Vi ćete za mene biti kraljevstvo sveštenika i svet narod“ (Izlazak 19:5, 6). Obećani Mesija će doći iz njihovih redova i najpre će njima pružiti priliku da postanu članovi vladavine Božjeg Kraljevstva (Postanje 22:17, 18; 49:10; 2. Samuilova 7:12, 16; Luka 1:31-33; Rimljanima 9:4, 5). Međutim, velika većina Izraelaca nije živela prema svom predanju (Matej 22:14). Odbacili su Mesiju i na kraju su ga ubili (Dela apostolska 7:51-53).
12. Koje Isusove izjave pokazuju da je Jehova odbacio Izrael kao svoj predani narod?
12 Nekoliko dana pre smrti, Isus je jevrejskim verskim vođama rekao: „Zar nikad niste čitali u Pismu: ’Kamen koji graditelji odbaciše, taj postade glavni ugaoni kamen. To bi od Jehove, i divno je u našim očima‘? Zato vam kažem: Božje kraljevstvo uzeće se od vas i daće se naciji koja donosi njegove plodove“ (Matej 21:42, 43). Ukazujući na to da ih je Jehova odbacio kao njemu predan narod, Isus je izjavio: „Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i kamenuješ one koji su poslani k tebi — koliko sam puta hteo da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila! A vi niste hteli. Evo, vaša kuća vam se ostavlja napuštena“ (Matej 23:37, 38).
Nov narod predan Bogu
13. Šta je Jehova prorekao u vreme proroka Jeremije?
13 U vreme proroka Jeremije, Jehova je prorekao nešto novo o svom narodu: „Evo idu dani, govori Jehova, kad ću činiti s domom Izraelovim i s domom Judinim nov savez. Ne ko savez koji s ocima njihovim učinih, kad ih za ruku uzeh da ih iz zemlje egipatske izvedem, a koji oni prekršiše, mada sam im ja gospodar bio, govori Jehova; nego evo saveza koji ću sa domom Izraelovim urediti posle ovih dana, govori Jehova: Zakon svoj ću u njih ja metnuti, napisaću ga u srcu njihovom i biću njihov Bog i oni će moj narod biti“ (Jeremija 31:31-33).
14. Kada i na osnovu čega je nastao nov narod koji je predan Jehovi? Ko je taj novi narod?
14 Temelj za taj novi savez bio je položen 33. n. e. kada je Isus umro i zatim predstavio vrednost svoje prolivene krvi Ocu (Luka 22:20; Jevrejima 9:15, 24-26). A sa izlivanjem svetog duha na Pentekost 33. n. e. i rođenjem novog naroda, ’Izraela Božjeg‘, taj novi savez je i stupio na snagu (Galatima 6:16; Rimljanima 2:28, 29; 9:6; 11:25, 26). Pišući pomazanim hrišćanima, apostol Petar je objavio: „Vi ste ’izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo, sveta nacija, narod za posebnu svojinu, da biste nadaleko objavili vrline‘ onoga koji vas je iz tame pozvao u svoje čudesno svetlo. Jer nekad niste bili narod, a sad ste Božji narod“ (1. Petrova 2:9, 10). Više nije postojao poseban odnos između Jehove i izraelskog naroda. Jehova je 33. n. e. preneo svoj blagoslov sa zemaljskog Izraela na duhovni Izrael, to jest hrišćansku skupštinu, ’naciju koja donosi plodove‘ Mesijanskog Kraljevstva (Matej 21:43).
Lično predanje Bogu
15. Na kakvo krštenje je Petar podstakao svoje slušaoce tokom Pentekosta 33. n. e.?
15 Nakon Pentekosta 33. n. e., svaki pojedinac, Jevrejin ili nejevrejin, morao je lično da se preda Bogu i da se krsti „u ime Oca i Sina i svetog duha“ a (Matej 28:19). Na Pentekost, apostol Petar je rekao poslušnim Jevrejima i prozelitima: „Pokajte se i neka se svako od vas krsti u ime Isusa Hrista za oproštenje svojih greha, i primićete besplatni dar svetog duha“ (Dela apostolska 2:38). Ti Jevreji i prozeliti morali su da se krste i time pokažu ne samo da su predali život Jehovi nego i da su prihvatili Isusa kao onoga preko koga će im Jehova oprostiti grehe. Morali su da ga priznaju kao Jehovinog Prvosveštenika i svog Vođu, Poglavara hrišćanske skupštine (Kološanima 1:13, 14, 18).
16. Kako su u Pavlovo vreme ispravno naklonjene osobe — i Jevreji i nejevreji — postajale članovi duhovnog Izraela?
16 Godinama kasnije, apostol Pavle je rekao: „Prvo [sam] onima u Damasku, pa onda i onima u Jerusalimu, i po celoj zemlji Judeji, i nacijama donosio poruku da se pokaju i da se obrate Bogu čineći dela koja dolikuju pokajanju“ (Dela apostolska 26:20). Nakon što je uverio ljude — i Jevreje i nejevreje — da je Isus zapravo Hrist, to jest Mesija, Pavle im je pomagao da se predaju i krste (Dela apostolska 16:14, 15, 31-33; 17:3, 4; 18:8). Time što su se obratili ka Bogu, ti novi učenici su postali članovi duhovnog Izraela.
17. Koje delo pečaćenja se privodi kraju, i koje drugo delo se brzo obavlja?
17 Danas je blizu završno pečaćenje preostalih duhovnih Izraelaca. Kada to bude dovršeno, „četiri anđela“ koji zadržavaju vetrove uništenja „velike nevolje“ dobiće naređenje da ih puste. U međuvremenu, sa hitnošću se obavlja delo sakupljanja ’velikog mnoštva‘ koje se nada večnom životu na zemlji. Te „druge ovce“ dobrovoljno biraju da pokazuju veru u ’Jagnjetovu krv‘ i krštavaju se u znak predanja Jehovi (Otkrivenje 7:1-4, 9-15; 22:17; Jovan 10:16; Matej 28:19, 20). Među njima su i mnogi mladi koje podižu hrišćanski roditelji. Ako spadaš u takve osobe, sigurno ćeš želeti da pročitaš sledeći članak.
[Fusnota]
Za ponavljanje
• Zašto Izraelci nisu morali da se predaju Jehovi?
• Kako su Izraelci mogli da pokažu da žive prema svom predanju?
• Zašto je Jehova odbacio Izrael kao svoj predani narod, i ko je došao na njihovo mesto?
• Šta su od Pentekosta 33. n. e. i Jevreji i nejevreji morali da urade kako bi postali članovi duhovnog Izraela?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Izraelci su rođenjem postajali članovi Božjeg izabranog naroda
[Slika na 23. strani]
Svaki Izraelac je morao da donese ličnu odluku da li će služiti Bogu
[Slika na 23. strani]
Dobrovoljne žrtve pružale su Izraelcima priliku da pokažu svoju ljubav prema Jehovi
[Slika na 25. strani]
Nakon Pentekosta 33. n. e., Hristovi sledbenici su morali da izvrše lično predanje Bogu i da to simbolizuju krštenjem