U potrazi za prosvetljenjem

„NEZNANJE ne može biti bolje od znanja“, rekla je Lora Fermi, supruga poznatog fizičara Enrika Fermija. Neki se možda neće složiti s tim, tvrdeći da što manje znaš, bolje za tebe. Međutim, većina ljudi se slaže sa tom izjavom, ne samo kada su u pitanju naučna istraživanja već i na drugim područjima života. Zbog neznanja, tačnije zbog toga što nisu znali istinu, mnogi ljudi su vekovima lutali u intelektualnoj, moralnoj i duhovnoj tami (Efešanima 4:18).

Zbog toga mnogi umni ljudi tragaju za prosvetljenjem. Oni žele da znaju zašto smo tu i kuda idemo. U svojoj potrazi su sledili mnoge putokaze. Osmotrimo kratko neke od njih.

Da li je religija pravi putokaz?

Prema budističkoj tradiciji, Sidarta Gautama, osnivač budizma, bio je veoma pogođen ljudskom patnjom i smrću. Zamolio je hinduističke religiozne učitelje da mu pomognu da nađe „put istine“. Neki od tih učitelja preporučili su mu jogu i ekstremno samoodricanje. Na kraju je Gautama izabrao intenzivno bavljenje meditacijom kao put do istinskog prosvetljenja.

Drugi su se u potrazi za prosvetljenjem okrenuli halucinogenim sredstvima. Na primer, pripadnici Crkve starosedelaca Amerike smatraju da pejot — kaktus koji sadrži jednu halucinogenu supstancu — „otkriva skriveno saznanje“.

Žan Žak Ruso, francuski filozof iz 18. veka, smatrao je da svako ko iskreno traga, može lično dobiti duhovno otkrivenje od Boga. Kako? Tako što će slušati „šta Bog kaže njihovom srcu“. Dakle, prema Rusou, ono što osećate prema nečemu — ono što vam govore vaše emocije i vaša savest — postaje „siguran vodič u ovom ogromnom lavirintu ljudskih gledišta“ (Istorija zapadne filozofije).

Snaga razuma kao putokaz?

Mnogi Rusoovi savremenici oštro su se suprotstavljali takvom religioznom pristupu. Volter, koji je takođe bio Francuz, smatrao je da religija ne samo što nije izvor prosvetljenja već je u stvari glavni uzrok toga što su neznanje, sujeverje i netolerancija vekovima vladali Evropom. Taj period neki istoričari nazivaju mračni srednji vek.

Volter je bio deo evropskog pokreta racionalista poznatog kao prosvetiteljstvo. Sledbenici tog pokreta prihvatili su ideje drevnih Grka — naime,  smatrali su da su ljudski razum i naučna istraživanja ključ za postizanje istinskog prosvetljenja. Bernar de Fontenel, koji je takođe bio deo tog pokreta, smatrao je da bi sam ljudski razum mogao odvesti čovečanstvo u „doba koje bi iz dana u dan bivalo sve prosvećenije, tako da bi u poređenju s njim svi protekli vekovi izbledeli u tami“ (Encyclopædia Britannica).

To su samo neke od mnogih protivrečnih ideja o tome kako doći do prosvetljenja. Postoji li neki „siguran vodič“ kome se možemo obratiti u potrazi za istinom? Pogledajte šta sledeći članak govori o pouzdanom izvoru prosvetljenja.

[Slike na 3. strani]

Gautama (Buda), Ruso i Volter sledili su različite putokaze u potrazi za prosvetljenjem