Čuvajmo se mrmljanja
Čuvajmo se mrmljanja
„Sve radite bez mrmljanja“ (FILIPLJANIMA 2:14).
1, 2. Koji je savet apostol Pavle dao hrišćanima u Filipima i Korintu, i zašto?
U NADAHNUTOM pismu koje je u prvom veku poslao hrišćanima iz skupštine u Filipima, apostol Pavle je uputio mnoge pohvale. Pohvalio je suvernike iz tog grada zato što su bili velikodušni i revni, i izrazio je radost zbog dobrih dela koja su činili. Ipak, napomenuo im je da ’sve rade bez mrmljanja‘ (Filipljanima 2:14). Zašto im je dao takav savet?
2 Pavle je znao do čega mrmljanje može dovesti. Nekoliko godina kasnije, podsetio je skupštinu u Korintu da mrmljanje može biti opasno. Ukazao je na Izraelce koji su tokom boravka u pustinji više puta razgnevili Jehovu. Kako? Tako što su želeli štetne stvari, upustili se u idolopoklonstvo i nemoral, iskušavali Jehovu i mrmljali. Pavle je podstakao Korinćane da izvuku pouku iz tih primera. On je napisao: „Nemojte ni da gunđate, kao što su neki od njih gunđali, pa su izginuli od onoga koji uništava“ (1. Korinćanima 10:6-11).
3. Zašto je i danas vredno osmatrati temu mrmljanja?
3 Kao Jehovine sluge, i mi danas pokazujemo duh koji je sličan duhu skupštine iz Filipa. Revni smo za dobra dela i gajimo ljubav jedni prema drugima (Jovan 13:34, 35). Međutim, s obzirom na štetu koju je mrmljanje nanelo Božjem narodu u prošlosti, imamo dobar razlog da poslušamo savet: „Sve radite bez mrmljanja.“ Osmotrimo najpre primere mrmljanja koji su navedeni u Pismu. Zatim ćemo osmotriti šta mi možemo uraditi kako bismo izbegli štetu koju prouzrokuje mrmljanje.
Zli zbor mrmlja protiv Jehove
4. Na koji način su Izraelci mrmljali u pustinji?
4 Hebrejska reč koja znači ’mrmljati, gunđati, žaliti se ili prigovarati‘ koristi se u Bibliji u povezanosti s događajima koji su se odigravali tokom 40-godišnjeg boravka Izraelaca u pustinji. S vremena na vreme, Izraelci su bili nezadovoljni situacijom u kojoj su se nalazili i to su izražavali mrmljanjem. Na primer, samo nekoliko sedmica nakon oslobođenja iz ropstva u Egiptu, „sav zbor sinova Izraelovih poče mrmljati na Mojsija i na Arona“. Izraelci su se žalili na hranu i rekli: „Što nismo pomrli od ruke Jehovine u zemlji egipatskoj, kad seđasmo kod lonaca punih mesa i jeđasmo hleba izobila! Što nas izvedoste u ovu pustinju da sav ovaj zbor glađu pomorite!“ (Izlazak 16:1-3).
5. Protiv koga je zapravo bilo usmereno mrmljanje Izraelaca?
5 Iako su Izraelci tvrdili suprotno, Jehova im je pokazivao ljubav i obezbeđivao ono što im je bilo potrebno u pustinji — davao im je hranu i vodu. Tokom tog perioda, nikada nije pretila opasnost da će Izraelci umreti od gladi. Međutim, oni su bili nezadovoljni, preuveličavali su teške okolnosti u kojima su se nalazili i počeli su da mrmljaju. Iako su se žalili na Mojsija i Arona, u Jehovinim očima je meta njihovog nezadovoljstva bio lično On. Mojsije je rekao Izraelcima: „Jehova [je] čuo mrmljanje vaše, koje upraviste na njega. Jer mrmljanje vaše nije na nas, nego na Jehovu upravljeno“ (Izlazak 16:4-8).
6, 7. Kao što pokazuju Brojevi 14:1-3, kako se promenio stav Izraelaca?
6 Nedugo zatim, Izraelci su ponovo mrmljali. Mojsije je poslao 12 uhoda da izvide Obećanu zemlju. Desetorica od njih su se vratila s lošim izveštajem. Koja je bila posledica toga? „Svi sinovi Izraelovi mrmljahu na Mojsija i na Arona, i sav zbor reče im: Što ne pomresmo u zemlji egipatskoj, ili što ne pomresmo u ovoj pustinji! Što nas Jehova vodi u tu zemlju [Hanan] da izginemo od mača, a žene naše i deca naša da postanu roblje! Nije li bolje da se vratimo u Egipat?“ (Brojevi 14:1-3).
7 Kako se stav Izraelaca promenio! Na početku su iz zahvalnosti što su oslobođeni iz Egipta i izbavljeni prolaskom kroz Crveno more pevali hvale Jehovi (Izlazak 15:1-21). Međutim, kada su naišli na nepovoljne uslove u pustinji i kada su se uplašili Hananaca, Izraelci su umesto zahvalnosti počeli da pokazuju nezadovoljstvo. Umesto da zahvaljuju Bogu što su slobodni, krivili su ga za nešto što su oni smatrali gubitkom. Dakle, mrmljanje je bilo pokazatelj nedostatka zahvalnosti za ono što im je Jehova pružio. Uopšte ne čudi što je on rekao: „Dokle ću pustiti da taj rđavi zbor mrmlja na mene?“ (Brojevi 14:27; 21:5).
Mrmljanje u prvom veku
8, 9. Navedi primere mrmljanja koji su zabeleženi u Hrišćanskim grčkim spisima.
8 U prethodnim primerima radi se o grupama ljudi koji su otvoreno izražavali svoje nezadovoljstvo. Međutim, kada je Isus Hrist bio u Jerusalimu za Praznik senica 32. n. e., „među mnoštvom je bilo dosta potajnog govorkanja o njemu“ (Jovan 7:12, 13, 32). Ljudi su šaputali o njemu. Neki su govorili da je on dobar čovek, dok su drugi tvrdili suprotno.
9 Jednom drugom prilikom, Isus i njegovi učenici su bili gosti u kući poreznika Levija, to jest Mateja. „Fariseji i njihovi pismoznalci počeše da mrmljaju na njegove učenike, govoreći: ’Zašto jedete i pijete s poreznicima i grešnicima?‘“ (Luka 5:27-30). Kasnije su u Galileji ’Jevreji počeli da mrmljaju protiv [Isusa] jer je rekao: „Ja sam hleb koji je sišao s neba.“‘ Čak su se i neki Isusovi sledbenici sablaznili zbog onoga što je rekao i počeli su da mrmljaju (Jovan 6:41, 60, 61).
10, 11. Zašto su mrmljali Jevreji koji su govorili grčki, i kakvu pouku hrišćanske starešine mogu izvući iz načina na koji se reagovalo na taj prigovor?
10 U slučaju mrmljanja do kojeg je došlo ubrzo nakon Pentekosta 33. n. e., ishod je bio daleko bolji. Tada su mnogi novoobraćeni učenici iz drugih zemalja bili gosti kod suvernika iz Judeje, ali pojavili su se problemi u vezi s raspodelom hrane. Izveštaj teče ovako: „Jevreji koji govore grčki počeše da mrmljaju protiv Jevreja koji govore hebrejski, zato što su njihove udovice bile zapostavljene prilikom svakodnevnog deljenja hrane“ (Dela apostolska 6:1).
11 Ove osobe koje su mrmljale nisu bile poput Izraelaca u pustinji. Jevreji koji su govorili grčki nisu na sebičan način izražavali nezadovoljstvo zbog svoje situacije. Oni su skrenuli pažnju na to da je učinjen propust u zadovoljavanju potreba nekih udovica. Osim toga, ti ljudi nisu izazivali nered niti su se žalili na Jehovu. Oni su svoj prigovor uputili apostolima, koji su brzo organizovali da se nešto preduzme, zato što je prigovor bio sasvim na mestu. Apostoli su pružili izvanredan primer za današnje hrišćanske starešine! Ti duhovni pastiri ne žele da ’na viku ubogoga uho svoje zatiskuju‘ (Poslovice 21:13; Dela apostolska 6:2-6).
Čuvaj se lošeg uticaja mrmljanja
12, 13. (a) Opiši posledice mrmljanja. (b) Šta bi nekoga moglo navesti da mrmlja?
12 Većina biblijskih primera koje smo osmotrili pokazuje da je mrmljanje u prošlosti prouzrokovalo veliku štetu Božjem narodu. Zato je dobro da ozbiljno razmislimo o lošem uticaju koje ono može danas imati. Moglo bi nam pomoći jedno poređenje. Za mnoge vrste metala je prirodno da s vremenom korodiraju. Ako se zanemare rani znaci rđanja, metal može toliko zarđati da postane neupotrebljiv. Bezbroj automobila je završilo u starom gvožđu, ne zbog nekog kvara, nego zato što je metal toliko zarđao da vozila više nisu bila bezbedna. Kako to možemo primeniti na mrmljanje?
13 Baš kao što se na metalu s vremenom pojavljuje rđa, tako su i ljudi skloni tome da se žale. Treba da budemo oprezni i da primetimo bilo koji znak toga. Kao što vlaga i soli u vazduhu ubrzavaju korodiranje, tako i nevolje doprinose tome da budemo skloniji mrmljanju. Stres može pretvoriti neznatnu smetnju u veliki razlog za pritužbu. Pošto su uslovi u ovim poslednjim danima sve lošiji, verovatno će biti sve više potencijalnih razloga za žalbu (2. Timoteju 3:1-5). Tako bi neki Jehovin sluga mogao početi da mrmlja protiv drugog Jehovinog sluge. Uzrok bi mogla da bude neka sitnica, kao što je nezadovoljstvo zbog nečijih slabosti, sposobnosti ili prednosti u skupštini.
14, 15. Zašto ne treba da dopustimo da sklonost da se žalimo izmakne kontroli?
14 Šta god da predstavlja razlog naše uznemirenosti, ako ne kontrolišemo sklonost da se žalimo, mogli bismo postati nezadovoljni i stalno mrmljati. Da, mogao bi nas potpuno zahvatiti duhovno korozivan uticaj mrmljanja. Kada su mrmljali zbog uslova u kojima su živeli u pustinji, Izraelci su otišli toliko daleko da su krivili Jehovu (Izlazak 16:8). Ne dozvolimo da se to ikada desi s nama!
15 Težnja metala ka rđanju može se smanjiti ako se nanese nerđajuća farba i brzo se poprave male površine koje su zahvaćene rđom. Slično tome, ako primetimo da imamo sklonost da se žalimo, mi je možemo držati pod kontrolom ako brzo reagujemo tako što ćemo se moliti u vezi s tim i truditi se da to ispravimo. Kako?
Gledaj na stvari iz Jehovinog ugla
16. Kako možemo iskoreniti sklonost da se žalimo?
16 Kada mrmljamo, mi smo usredsređeni na sebe i svoje probleme, dok blagoslove koje imamo kao Jehovine sluge potiskujemo u drugi plan. Da bismo iskorenili sklonost da se žalimo, potrebno je da uvek razmišljamo o tim blagoslovima. Na primer, svako od nas ima divnu čast da nosi Jehovino lično ime (Isaija 43:10). Možemo razvijati blizak odnos s njim i možemo u bilo koje vreme razgovarati s njim, jer on ’sluša molitve‘ (Psalam 65:3; Jakov 4:8). Naš život zaista ima svrhu zato što razumemo pitanje suvereniteta nad čitavim svemirom i ne gubimo iz vida da imamo prednost da dokažemo svoju besprekornost pred Bogom (Poslovice 27:11). Možemo redovno učestvovati u propovedanju dobre vesti o Kraljevstvu (Matej 24:14). Vera u otkupnu žrtvu Isusa Hrista omogućuje nam da imamo čistu savest (Jovan 3:16). Te blagoslove imamo bez obzira na to šta moramo da podnosimo.
17. Zašto treba da nastojimo da na stvari gledamo iz Jehovinog ugla, čak i ako imamo opravdan razlog da se žalimo?
17 Pokušajmo da na stvari gledamo iz Jehovinog ugla, a ne samo iz svog. „Pokaži mi, Jehova, puteve svoje, nauči me stazama svojim“, pevao je psalmista David (Psalam 25:4). Ako imamo opravdan razlog da se žalimo na nešto, to nije promaklo Jehovi. On bi to odmah mogao da ispravi. Zašto onda ponekad dozvoljava da neka teška situacija potraje? Možda zato što želi da nam pomogne da razvijemo neke lepe osobine, kao što su strpljivost, istrajnost, vera i dugotrpljivost (Jakov 1:2-4).
18, 19. Navedi primer koji pokazuje kako bi to što se ne žalimo na nelagodnosti moglo pozitivno uticati na druge.
18 Ako izazovne situacije podnosimo bez gunđanja, to ne samo što nam pomaže da postanemo bolje osobe nego i ostavlja dobar utisak na druge. Jedna grupa Jehovinih svedoka iz Nemačke putovala je 2003. godine autobusom na kongres u Mađarsku. Vozač autobusa nije bio Svedok, i nije bio baš najsrećniji zbog toga što će morati da provede desetak dana sa Svedocima. Međutim, do kraja putovanja potpuno je promenio mišljenje. Zašto?
19 Tokom puta je iskrslo nekoliko problema. Ali, Svedoci se nijednom nisu žalili. Vozač je rekao da je to bila najbolja grupa putnika koju je ikada vozio! U stvari, obećao je da će pozvati Svedoke u svoj dom kada sledeći put budu došli na njegova vrata, i da će ih pažljivo saslušati. Zbog toga što su ’sve radili bez mrmljanja‘, putnici su ostavili izvanredan utisak!
Opraštanjem se čuva jedinstvo
20. Zašto treba da opraštamo jedni drugima?
20 Šta ako imamo žalbu na nekog suvernika? Ako se radi o nečem ozbiljnom, treba da primenimo načelo iz Mateja 18:15-17 koje je pružio Isus. Međutim, to neće uvek biti neophodno, pošto većina razloga za pritužbu nije ozbiljnije prirode. Zašto ne bi na tu situaciju gledao kao na priliku da oprostiš? Pavle je napisao: „Podnosite jedan drugoga i spremno opraštajte jedan drugome ako neko ima razlog za pritužbu na nekoga. Baš kao što je Jehova dragovoljno oprostio vama, tako činite i vi. A pored svega toga, obucite se u ljubav, jer je ona savršena veza jedinstva“ (Kološanima 3:13, 14). Da li želimo da oprostimo? Zar Jehova nema razlog da se požali na nas? Ipak, on uvek iznova pokazuje razumevanje i oprašta.
21. Kako bi mrmljanje moglo da utiče na druge?
21 Koji god razlog za pritužbu da postoji, mrmljanjem se neće ništa rešiti. Hebrejski izraz koji se prevodi sa „mrmljati“ može značiti i „otvoreno, ljutito prigovarati“. Verovatno se ne osećamo prijatno u društvu nekoga ko stalno mrmlja i pokušavamo da budemo dalje od njega. Ako bismo mi mrmljali, to jest gunđali, onda bi drugi koji nas slušaju mogli slično da se osećaju. Da, moglo bi da im bude toliko neprijatno da bi možda želeli da budu podalje od nas! Gunđanjem možemo privući nečiju pažnju, ali sigurno nećemo osvojiti i njegovo srce.
22. Šta je jedna devojka rekla o Jehovinim svedocima?
22 Opraštanjem se čuva jedinstvo — nešto što je Jehovinom narodu veoma dragoceno (Psalam 133:1-3). U jednoj evropskoj zemlji, jedna 17-godišnja katolikinja je pisala podružnici Jehovinih svedoka kako bi izrazila svoje divljenje prema njima. Ona je rekla: „To je jedina organizacija za koju znam da njeni članovi nisu podeljeni zbog mržnje, pohlepe, netolerancije, sebičnosti ili nejedinstva.“
23. Šta ćemo osmatrati u sledećem članku?
23 Zahvalnost za sve duhovne blagoslove koje imamo zbog toga što obožavamo istinitog Boga Jehovu pomoći će nam da i sami doprinesemo tom jedinstvu i da ne mrmljamo protiv drugih kada se radi o stvarima lične prirode. Sledeći članak će pokazati kako će nam osobine koje Bog želi da imamo pomoći da se ne upustimo u jedan još opasniji oblik mrmljanja — u mrmljanje protiv zemaljskog dela Jehovine organizacije.
Da li se sećaš?
• U čemu se ogleda mrmljanje?
• Kako bi mogle da se opišu posledice mrmljanja?
• Šta nam može pomoći da kontrolišemo sklonost ka mrmljanju?
• Kako će nam spremnost da opraštamo pomoći da ne mrmljamo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 14. strani]
Izraelci su zapravo mrmljali protiv Jehove!
[Slika na 17. strani]
Da li nastojiš da na stvari gledaš poput Jehove?
[Slike na 18. strani]
Opraštanjem se čuva hrišćansko jedinstvo