„Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“

’Bog naš može nas izbaviti‘

CEREMONIJA je bila organizovana s ciljem da izazove strahopoštovanje. Ogroman zlatan kip bio je postavljen u ravnici Duri, koja se najverovatnije nalazila u blizini grada Vavilona. Taj kip je trebalo da bude posvećen tokom te posebne ceremonije kojoj su prisustvovali visoki zvaničnici. Od njih se očekivalo da se poklone kipu na zvuk raznih muzičkih instrumenata. Prema dekretu koji je izdao vavilonski kralj Navuhodonosor, svako ko bi odbio da se pokloni kipu bio bi bačen u užarenu peć. Ko bi se usudio da ne posluša to naređenje?

Na iznenađenje prisutnih, trojica bogobojaznih Jehovinih slugu — Sedrah, Misah i Avdenago — nisu se poklonili zlatnom kipu. Znali su da bi čineći to izneverili Jehovu, kome je trebalo da budu isključivo odani (Ponovljeni zakoni 5:8-10). Kada su bili pozvani da obrazlože svoj nepokolebljivi stav, hrabro su rekli Navuhodonosoru: „Evo Bog naš, kome mi služimo može nas izbaviti iz peći užarene, i on će nas izbaviti iz tvojih ruku, kralju. A i da ne bi, znaj, kralju, da nećemo služiti bogovima tvojim, i da se nećemo pokloniti zlatnom kipu koji si ti podigao“ (Danilo 3:17, 18).

Nakon što su tri Jevrejina bila bačena u užarenu peć, samo ih je čudo moglo spasti. Bog je poslao jednog anđela da zaštiti svoje verne sluge. Ali, oni su već odlučili da će radije umreti nego biti neposlušni Jehovi. a Situacija u kojoj su se oni nalazili bila je slična situaciji Hristovih apostola, koji su više od šest vekova kasnije pred jevrejskim vrhovnim sudom izjavili: „Boga kao vladara moramo slušati pre nego ljude“ (Dela apostolska 5:29).

Važne pouke za nas

Sedrah, Misah i Avdenago su odlični primeri vere, poslušnosti i lojalnosti. Ta tri Jevrejina su pokazala veru u Jehovu. Njihova savest oblikovana na temelju Pisma nije im dozvolila da imaju udela u bilo čemu što je povezano s krivom religijom ili nacionalizmom. Hrišćani u naše vreme na sličan način pokazuju bezuslovno pouzdanje u istinitog Boga. Njih vodi savest oblikovana na temelju Biblije i oni odbijaju da učestvuju u postupcima koji su povezani s krivom religijom ili u ceremonijama kojima se krše Božji zakoni i načela.

Ta tri verna Jevrejina su se pouzdala u Jehovu, odbivši da se odreknu svoje poslušnosti u zamenu za bilo šta što je vavilonsko carstvo pružalo u vidu priznanja, položaja i slave. Smatrali su da je bolje da stradaju i umru nego da naruše svoj odnos s Bogom. Poput Mojsija u prošlosti, oni su ’ostali postojani kao da vide Onoga koji je nevidljiv‘ (Jevrejima 11:27). Bez obzira na to da li Jehova odluči da ih spase od smrti ili ne, želeli su da ostanu besprekorni, a  ne da načine kompromis da bi sačuvali svoje živote. Izgleda da je apostol Pavle ukazivao na njih kada je spomenuo verne koji su „zaustavili silu vatre“ (Jevrejima 11:34). Jehovine sluge pokazuju takvu veru i poslušnost dok se suočavaju sa ispitima besprekornosti i u našim danima.

Razmatrajući iskustvo Sedraha, Misaha i Avdenaga takođe učimo da Bog nagrađuje one koji su mu lojalni. Psalmista je pevao: „Jehova... vernike svoje ne napušta“ (Psalam 37:28). Mi danas ne možemo očekivati da nas Bog spase na neki čudesan način kao što je to učinio u slučaju tri Jevrejina. Ipak, možemo biti uvereni da će nam, bez obzira na to s kakvom se nevoljom suočavamo, naš nebeski Otac obezbediti pomoć. Bog može ukloniti tu nevolju, dati nam snagu da istrajemo ili nas uskrsnuti ukoliko ostanemo besprekorni do smrti (Psalam 37:10, 11, 29; Jovan 5:28, 29). Svaki put kada je naša besprekornost na ispitu i kada izaberemo da slušamo Boga pre nego ljude, trijumfuju vera, poslušnost i lojalnost.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 9. strani]

DA LI STE ZNALI?

• Tri Jevrejina su imala skoro 30 godina kada su se suočili sa ovim ispitom besprekornosti.

• Po svemu sudeći, peć je bila zagrejana koliko god je to bilo moguće (Danilo 3:19).