Pitanja čitalaca

Da li neko može biti isključen iz hrišćanske skupštine zbog nečistoće, kao što može biti isključen zbog bluda ili raspuštenog ponašanja, to jest besramnosti?

Da, neko može biti isključen iz skupštine ako se bez kajanja upušta u blud, neke oblike nečistoće i raspušteno ponašanje, to jest besramnost. Apostol Pavle je naveo ta tri greha zajedno s drugim prestupima zbog kojih neko može biti isključen kada je napisao: „Dela tela su očigledna, i to su blud, nečistoća, raspušteno ponašanje... Na to vas unapred upozoravam... da oni koji čine tako nešto neće naslediti Božje kraljevstvo“ (Galatima 5:19-21).

Blud (grčki: pornia) odnosi se na polne odnose van biblijski priznatog braka. Pod bludom se podrazumevaju preljuba, prostitucija, polni odnosi između nevenčanih osoba kao i oralni i analni seks i nadraživanje polnih organa osobe s kojom nismo u braku.  Osoba koja se bez kajanja upušta u blud ne može biti deo hrišćanske skupštine.

Raspušteno ponašanje, to jest besramnost, (grčki: aselgija) označava „razvratnost; razuzdanost; besramnost; pohotljivost“. The New Thayer’s Greek-English Lexicon definiše ovaj grčki izraz kao „neobuzdanu pohotu... raskalašenost, besramnost, bezobrazluk“. Prema jednom drugom leksikonu, raspušteno ponašanje predstavlja ono što „prelazi sve granice onoga što je u društvu prihvatljivo“.

Kao što spomenute definicije pokazuju, „raspušteno ponašanje“ obuhvata dva aspekta: (1) takvo ponašanje samo po sebi predstavlja ozbiljno kršenje Božjeg zakona i (2) stav koji prestupnik pokazuje odražava nepoštovanje, drskost.

Dakle, „raspušteno ponašanje“ se ne odnosi na loše ponašanje u nekoj manjoj meri. Ono se odnosi na postupke koji predstavljaju ozbiljno kršenje Božjih zakona i u kojima se ogleda drskost ili omalovažavanje — što je stav koji otkriva nepoštovanje ili čak prezir prema autoritetu, zakonima i merilima. Pavle povezuje raspušteno ponašanje s nedopuštenim polnim odnosima (Rimljanima 13:13, 14). Pošto se u Galatima 5:19-21 raspušteno ponašanje ubraja među mnoge prestupe zbog kojih neko neće naslediti Božje Kraljevstvo, ono predstavlja osnovu za ukor i eventualno isključenje iz hrišćanske skupštine.

Nečistoća (grčki, akatarzija) ima najšire značenje od tri izraza prevedena rečima „blud“, „nečistoća“ i „raspušteno ponašanje“. Ona podrazumeva nečistoću svake vrste — i kada je reč o polnom nemoralu, i kada je reč o govoru, postupcima i duhovnoj nečistoći. U „nečistoću“ spada čitav niz ozbiljnih grehova.

Kao što je zabeleženo u 2. Korinćanima 12:21, Pavle ukazuje na one „koji su ranije sagrešili, a nisu se pokajali za svoju nečistoću i blud i raspušteno ponašanje što su činili“. Pošto se „nečistoća“ navodi uz „blud i raspušteno ponašanje“, neki oblici nečistoće iziskuju pokretanje pravnog postupka. Međutim, nečistoća je širok pojam koji obuhvata i ono za šta nije potrebno preduzeti pravni postupak. Baš kao što jedna kuća može biti malo zaprljana ili užasno prljava, tako postoje i različiti stepeni nečistoće.

Prema Efešanima 4:19, Pavle je rekao da su neki ’izgubili svaki moralni osećaj‘ i da su se ’predali raspuštenom ponašanju da pohlepno čine nečistoću svake vrste‘. Pavle je time ’nečistoću koja se pohlepno čini‘ svrstao u istu kategoriju u koju i raspušteno ponašanje. Ako krštena osoba ’pohlepno čini nečistoću‘ i pri tom se ne kaje, može biti isključena iz skupštine zbog velike nečistoće.

Pretpostavimo da se dvoje verenih više puta upušta u strastveno dodirivanje, to jest seksualno nadraživanje milovanjem pojedinih delova tela. Starešine mogu utvrditi da iako te osobe nisu pokazale drzak stav koji je odlika raspuštenog ponašanja, u njihovom postupanju ipak postoji izvesna mera pohlepe. Zato starešine mogu pokrenuti pravni postupak pošto je u pitanju velika nečistoća. Velika nečistoća takođe može biti odgovarajuća osnova za rešavanje slučaja u kome se radi o osobi koja u više navrata vodi eksplicitne, to jest direktne i otvorene telefonske razgovore koji podstiču seksualno uzbuđenje, naročito ako je ranije dobila savet u vezi s tim problemom.

Starešine treba da pokažu razboritost kada rešavaju takve slučajeve. Da bi odredili da li je opravdano pokrenuti pravni postupak, moraju pažljivo razmotriti šta se dogodilo i u kojoj meri je to bilo učinjeno. Ako neko ne prihvata biblijski savet, ne mora da znači da je kriv za raspušteno ponašanje. Takođe, ne treba brojčano određivati koliko puta neko može počiniti prestup pre nego što se pokrene pravni postupak. Starešine treba pažljivo i uz molitvu da odvagnu svaku situaciju i da utvrde šta se događalo i koliko često, prirodu i obim neispravnog ponašanja, kao i namere i poticaje prestupnika.

 Velika nečistoća nije ograničena samo na grehe koji se tiču polnog morala. Na primer, možda je neki kršteni mladić u kratkom vremenskom razdoblju popušio nekoliko cigareta i to priznao svojim roditeljima. Rešio je da više neće pušiti. To jeste nečistoća, ali nije poprimila tolike razmere da bi se mogla okarakterisati kao velika nečistoća ili ’nečistoća koja se pohlepno čini‘. Trebalo bi da bude dovoljan biblijski savet od jednog ili dvojice starešina, kao i podrška roditelja. Ali ako taj mladić često puši, to bi onda bilo namerno prljanje tela i zbog takve velike nečistoće bio bi formiran pravni odbor (2. Korinćanima 7:1). Ako se ne kaje, biće isključen.

Neki hrišćani su počeli da gledaju pornografiju. To je odvratno pred Bogom, i možda se starešine zgražavaju što je neki suvernik to učinio. Ali saslušanje pred pravnim odborom nije neophodno baš u svakom slučaju gledanja pornografije. Na primer, pretpostavimo da je neki brat u nekoliko navrata gledao takozvanu meku pornografiju. Postiđen je, priznaje to jednom starešini i rešio je da više ne ponovi taj greh. Starešina može zaključiti da ponašanje tog brata nije poprimilo tolike razmere da bi se moglo okarakterisati kao ’nečistoća koja se pohlepno čini‘, niti je taj brat pokazao drzak stav koji bi ukazivao na raspušteno ponašanje. Iako neće biti pokrenut pravni postupak, u slučaju ovakve nečistoće potrebno je pružiti snažan biblijski savet i možda daljnju pomoć starešina.

Međutim, pretpostavimo da neki hrišćanin već godinama potajno gleda odvratan, degradirajući pornografski materijal i čini sve što je moguće kako bi prikrio taj greh. Tu se možda prikazuje višestruko silovanje, vezivanje prilikom seksualnog odnosa, sadističko mučenje, brutalnost prema ženama ili čak dečja pornografija. Veoma je postiđen kad drugi saznaju za to. On nije drzak, ali starešine mogu zaključiti da se on ’predao‘ toj prljavoj navici i da ’pohlepno čini nečistoću‘, to jest veliku nečistoću. Pošto se radi o velikoj nečistoći, biće formiran pravni odbor. Prestupnik će biti isključen ukoliko nije pokazao istinsko pokajanje i odlučnost da više nikada neće gledati pornografiju. Ako je pozivao druge u svoj dom da bi gledali pornografiju — čime ju je on zapravo unapređivao — time bi pružio dokaz drskog stava koji je odlika raspuštenog ponašanja.

Biblijski izraz „raspušteno ponašanje“ uvek podrazumeva ozbiljan greh, najčešće polni nemoral. Kada pokušavaju da odrede da li je u pitanju raspušteno ponašanje, starešine treba da utvrde da li je u pitanju drskost, razuzdanost, nečistoća, bestidnost ili ono što u društvu izaziva zgražavanje. S druge strane, možda osoba koja ozbiljno prestupa Jehovin zakon ne pokazuje drzak stav, ali se u njenim postupcima može videti ’pohlepa‘. Tim slučajevima se treba pozabaviti zato što je u pitanju velika nečistoća.

Velika je odgovornost utvrditi da li je neko otišao toliko daleko da je kriv za veliku nečistoću ili raspušteno ponašanje jer su u pitanju životi. Oni koji rešavaju takve slučajeve treba to da rade uz molitvu, tražeći od Boga sveti duh, razboritost i razumnost. Starešine treba da čuvaju čistoću skupštine i moraju zasnivati svoje odluke na Božjoj Reči, kao i na savetima ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 18:18; 24:45). U ovim zlim danima, više nego ikada ranije starešine treba da imaju u mislima sledeće reči: „Pazite šta radite, jer ne sudite u ime čoveka, nego u ime Jehove“ (2. Letopisa 19:6, NW).