Bojmo se Jehove i budimo srećni!

„Blažen [„srećan“, NW] čovek koji se Jehove boji“ (PSALAM 112:1).

1, 2. Čemu strah od Jehove može doprineti?

 SREĆA ne dolazi sama od sebe. Prava sreća zavisi od donošenja mudrih odluka, ispravnog postupanja i bežanja od onoga što je loše. Naš Stvoritelj Jehova dao nam je svoju Reč, Bibliju, da bi nas poučio kako da vodimo najbolji način života. Ako tražimo Jehovino vođstvo i sledimo ga, pokazujući tako strah od Boga, možemo biti istinski zadovoljni i srećni (Psalam 23:1; Poslovice 14:26).

² U ovom članku osmotrićemo biblijske i savremene primere koji pokazuju kako nam pravi strah od Boga daje snagu da se odupremo pritisku da činimo ono što je neispravno i hrabrost da činimo ono što je ispravno. Videćemo da strah od Boga može doprineti našoj sreći tako što nas navodi da ispravimo svoj pogrešan način postupanja, kao što je to učinio i kralj David. Takođe ćemo videti da je strah od Jehove zaista dragoceno nasleđe koje roditelji mogu ostaviti svojoj deci. Zaista, Božja Reč nas uverava: „Blažen [„srećan“, NW] čovek koji se Jehove boji“ (Psalam 112:1).

Obnoviti izgubljenu sreću

3. Šta je pomoglo Davidu da se oporavi od greha?

³ Kao što je razmotreno u prethodnom članku, David je u tri poznate situacije propustio da pokaže ispravan strah od Boga i počinio je greh. Međutim, reagovao je na Jehovin ukor i pokazao da je u suštini bogobojazan čovek. Njegova odanost i poštovanje prema Bogu pokrenuli su ga da prizna svoju krivicu, ispravi svoj način postupanja i obnovi dobar odnos s Jehovom. Premda su greške koje je napravio nanele patnju njemu i drugima, zahvaljujući tome što se iskreno pokajao, mogao je i dalje da ima  Jehovinu podršku i blagoslov. Davidov primer sigurno može uliti hrabrost hrišćanima koji su upali u ozbiljan greh.

4. Kako strah od Boga može pomoći osobi da ponovo bude srećna?

⁴ Razmotri Sonjin primer. a Iako je služila kao punovremeni jevanđelizator, Sonja je upala u loše društvo, uplela se u nehrišćansko ponašanje i morala je da bude isključena iz hrišćanske skupštine. Kada je došla k sebi, učinila je sve što je bilo neophodno kako bi obnovila svoj odnos s Jehovom. S vremenom je ponovo primljena u skupštinu. Za sve to vreme, Sonja nije odustala od svoje želje da služi Jehovi. Na kraju je ponovo stupila u punovremenu službu. Kasnije se udala za jednog finog brata koji je hrišćanski starešina i sada zajedno srećno služe kao članovi skupštine. Premda Sonja žali zbog toga što je jedno vreme bila zastranila s hrišćanskog puta, srećna je što joj je strah od Boga pomogao da se na taj put vrati.

Bolje je patiti nego počiniti greh

5, 6. Objasni kako i zašto je David dva puta poštedeo Saulov život.

⁵ Mnogo je bolje, naravno, kada nam strah od Boga pomogne da uopšte i ne počinimo greh. To se pokazalo istinitim u Davidovom slučaju. Jednom prilikom, dok je gonio Davida s tri hiljade svojih vojnika, Saul je ušao u jednu pećinu — istu pećinu u kojoj su se krili David i njegovi ljudi. Davida su njegovi ljudi podsticali da ubije Saula. Zar mu nije Jehova predao smrtnog neprijatelja u ruke? David se tiho prišunjao do Saula i odsekao deo njegove odeće. Pošto se David bojao Boga, čak i taj relativno bezazlen čin uznemirio je njegovu savest. David je sledećim rečima zaustavio svoje ljude: „Sačuvao me Jehova od toga da počinim na gospodaru mome, na pomazaniku Jehovinom, takvo delo“ b (1. Samuilova 24:2-8).

⁶ Jednom drugom prilikom, Saul i njegovi ljudi bili su noću ulogoreni i ’spavali su tvrdim snom od Jehove‘. David i njegov hrabri nećak Avisaj ušunjali su se usred logora i stali tik iznad Saula, koji je spavao. Avisaj je želeo da jednom zasvagda završe s njim. David ga je odvratio postavljajući mu pitanje: „Ko bi nekažnjeno podigao ruku svoju na pomazanika Jehovinog?“ (1. Samuilova 26:9, 12).

7. Šta je Davida sačuvalo da ne počini greh?

⁷ Zašto David nije pogubio Saula kada je dva puta imao priliku za to? Zato što se bojao Jehove više nego Saula. Pokrenut ispravnim strahom od Boga, David je bio spreman radije da pati ako je to neophodno, nego da počini greh (Jevrejima 11:25). Imao je potpuno pouzdanje u to da je Jehovi stalo do njegovog naroda i do njega lično. David je znao da će biti srećan i da će imati mnoge blagoslove ako sluša Boga i uzda se u njega, dok bi u suprotnom navukao Božje negodovanje (Psalam 65:5). Takođe je znao da će Bog ispuniti svoje obećanje da ga postavi za kralja i da će ukloniti Saula u vreme i na način koji on odredi (1. Samuilova 26:10).

Strah od Boga dovodi do sreće

8. Kako nam Davidovo ponašanje pod pritiskom služi kao primer?

⁸ Kao hrišćani, treba da očekujemo ismevanje, progonstvo i druga iskušenja (Matej 24:9; 2. Petrova 3:3). Ponekad čak i suvernici mogu biti uključeni u neki naš problem. Međutim, mi znamo da Jehova vidi sve, da sluša naše molitve i da će u pravo vreme i u skladu sa svojom voljom popraviti situaciju (Rimljanima 12:17-21; Jevrejima 4:16). Stoga, umesto da se bojimo svojih protivnika, mi se bojimo Boga i od njega očekujemo  izbavljenje. Poput Davida, mi se ne svetimo niti kršimo pravedna načela kako bismo izbegli patnju. To na kraju dovodi do sreće. Kako to?

9. Navedi primer toga kako strah od Boga može dovesti do sreće uprkos progonstvu.

⁹ „Sećam se jedne majke i njene ćerke u tinejdžerskim godinama koje su zbog hrišćanske neutralnosti odbile da kupe partijske knjižice“, priča jedan dugogodišnji misionar iz Afrike. „Jedna velika grupa ljudi brutalno je postupala prema njima, a zatim im rekla da idu kući. Dok su odlazile, majka je pokušavala da uteši svoju uplakanu ćerku koja nije mogla da razume zašto im se to dogodilo. Tada nisu bile vesele, ali su sačuvale čistu savest. Kasnije su bile srećne zbog toga što su ostale poslušne Bogu. Da su kupile partijske knjižice, ljudi oko njih bili bi oduševljeni. Davali bi im sokove i uz igru ih pratili do kuće. Međutim, tada bi devojčica i njena majka, znajući da su učinile kompromis, bile najnesrećnije osobe na svetu.“ Strah od Boga ih je poštedeo toga.

10, 11. Do kakvih je dobrih rezultata doveo strah od Boga koji je imala jedna žena?

¹⁰ Pokazivanje straha od Boga takođe doprinosi našoj sreći kada se suočavamo s kušnjama koje se tiču poštovanja svetosti života. Kada je Marija bila trudna s trećim detetom, doktor ju je podsticao da abortira. „Vaše stanje je kritično“, rekao je. „U svakom momentu može doći do komplikacija i za 24 sata možete umreti. Tada bi i beba umrla. U svakom slučaju, ne može se garantovati da će beba biti normalna.“ Marija je proučavala Bibliju s Jehovinim svedocima, ali još nije bila krštena. „Međutim“, kaže Marija, „donela sam odluku da služim Jehovi, i bila sam odlučna da mu ostanem poslušna, bez obzira na sve“ (Izlazak 21:22, 23).

¹¹ Tokom trudnoće, Marija je bila zaokupljena proučavanjem Biblije i brigom oko svoje porodice. A onda je stigla beba. „Porođaj je bio malo teži nego prva dva, ali nije bilo nekih većih komplikacija“, priča Marija. Strah od Boga pomogao je Mariji da sačuva čistu savest, i uskoro se krstila. Kako je dečak rastao, i on je učio da se boji Jehove, i sada služi u jednoj podružnici Jehovinih svedoka.

’Ohrabri se oslanjajući se na Jehovu‘

12. Kako je strah od Boga ojačao Davida?

¹² Strah od Jehove nije Davida samo sprečio da učini nešto loše. On ga je takođe ojačao da postupa odlučno i mudro kada je bio u teškim okolnostima. Godinu dana i četiri meseca David se krio od Saula u Siklagu, u filistejskoj zemlji (1. Samuilova 27:5-7). Jednom dok su on i njegovi ljudi bili odsutni, Amaličani su opljačkali i spalili taj grad i odveli njihove žene i decu, kao i svu stoku. Kada su se vratili i videli šta se dogodilo, David i njegovi ljudi su zaplakali. Žalost je brzo prerasla u ogorčenost i Davidu su njegovi ljudi pretili da će ga kamenovati. Premda mu je bilo teško, David nije pao u očaj (Poslovice 24:10). Strah od Boga ga je naveo da se pouzda u Njega i ’on se ohrabri oslonivši se na Jehovu‘. Uz Božju pomoć, David i njegovi ljudi sustigli su Amaličane i povratili sve što im je bilo uzeto (1. Samuilova 30:1-20).

13, 14. Kako je strah od Boga pomogao jednoj hrišćanki da donese dobru odluku?

¹³ I današnje Božje sluge se takođe suočavaju sa situacijama u kojima im je potrebno pouzdanje u Jehovu i hrabrost da odlučno postupaju. Razmotri Kristinin primer. Dok je bila mala, proučavala je Bibliju s Jehovinim svedocima. Međutim, želela je da bude pijanistkinja i u tome je dobro napredovala. Osim toga, osećala je nelagodnost kada je u pitanju propovedanje i stoga se plašila da prihvati odgovornosti koje dolaze s krštenjem. Kristina je nastavila da proučava Božju Reč i počela je da oseća njenu moć. Sticala je strah od Jehove i shvatila je da On očekuje od svojih slugu da ga vole celim  srcem, umom, dušom i snagom (Marko 12:30). To ju je pokrenulo da se preda Jehovi i krsti.

¹⁴ Kristina je tražila pomoć od Jehove kako bi duhovno napredovala. „Znala sam da život pijaniste podrazumeva česta putovanja i ugovore, pošto godišnje treba održati i do 400 koncerata“, objašnjava ona. „Zato sam odlučila da umesto toga radim kao nastavnica kako bih mogla da se izdržavam dok služim kao punovremeni objavitelj.“ U to vreme, njen prvi nastup već je bio ugovoren, i to u najpoznatijoj koncertnoj sali u njenoj zemlji. „Ispalo je da mi je prvi koncert bio ujedno i poslednji“, kaže ona. Kristina se kasnije udala za jednog brata koji je starešina. Danas oni zajedno služe u jednoj podružnici Jehovinih svedoka. Kristina je srećna što joj je Jehova dao snagu da donese ispravnu odluku i što sada svoje vreme i energiju koristi u službi njemu.

Dragoceno nasleđe

15. Šta je David hteo da ostavi svojoj deci u nasleđe i kako je to činio?

¹⁵ „Dođite, deco, slušajte me!“, napisao je David. „Naučiću vas strahu od Jehove“ (Psalam 34:12). Kao otac, David je bio odlučan da svojoj deci ostavi dragoceno nasleđe — iskren, uravnotežen, zdrav strah od Jehove. Rečima i delima, David im je predstavio Jehovu ne kao nekog zahtevnog i zastrašujućeg Boga koji burno reaguje prilikom svakog kršenja njegovog zakona, već kao Oca koji nas voli, brine za svoju zemaljsku decu i oprašta. „Ko će znati sve pogreške svoje?“, pitao se David. Zatim je, pokazujući svoje poverenje u to da Jehova nije zaokupljen traženjem naših grešaka, dodao: „Oprosti mi one koje su mi tajne!“. U suprotnosti  s tim, David je bio siguran da će, ako bude davao sve od sebe, njegove reči i misli biti prihvatljive Jehovi (Psalam 19:13, 14).

16, 17. Kako roditelji mogu poučiti decu strahu od Jehove?

¹⁶ David je primer za današnje roditelje. „Roditelji su nas odgajali na takav način da je istina za nas predstavljala zadovoljstvo“, kaže Ralf, koji zajedno sa svojim bratom služi u jednoj podružnici Jehovinih svedoka. „Kada smo bili deca, uključivali su nas u razgovore o skupštinskim aktivnostima i preneli su na nas oduševljenje za istinu. Usadili su u nas uverenje da i mi možemo učiniti nešto korisno u službi Jehovi. Štaviše, naša porodica je nekoliko godina živela u zemlji gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva i učestvovali smo u osnivanju novih skupština.

¹⁷ „Na pravom putu nismo ostali zbog nekog spiska strogih pravila, već zahvaljujući tome što je za naše roditelje Jehova bio stvaran i veoma, veoma dobar. Trudili su se da ga bolje upoznaju i da mu ugode, a mi smo učili posmatrajući njihov iskren strah od Jehove i ljubav prema njemu. Čak i kad bismo u nečemu pogrešili, naši roditelji nisu odavali utisak da nas Jehova više ne voli, niti su nam ljutito nametali nerazumna ograničenja. U većini slučajeva, jednostavno su seli i razgovarali s nama pokušavajući da nam dopru do srca, a mama je to ponekad činila sa suzama u očima. I, to je delovalo. Iz reči i dela naših roditelja naučili smo da je strah od Jehove nešto lepo i da je biti njegov Svedok radost i zadovoljstvo, a ne teret“ (1. Jovanova 5:3).

18. Šta ćemo dobiti ako imamo strah od Boga?

¹⁸ Među ’poslednjim Davidovim rečima‘ nalazimo i sledeće: „Koji vlada ljudima pravedno, koji vlada u strahu od Boga, on je ko jutarnja svetlost“ (2. Samuilova 23:1, 3, 4). Solomon, Davidov sin i naslednik, očigledno je to shvatio, pošto je tražio od Jehove „poslušno srce“ (NW) i sposobnost da ’raspoznaje dobro i zlo‘ (1. Kraljevima 3:9). Solomon je shvatio da je strah od Jehove put mudrosti i sreće. Kasnije je knjigu Propovednika sažeo sledećim rečima: „Slušajmo kraj govora: Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve. Jer će svako delo Bog na sud izneti, i svaku tajnu, bila dobra ili zla“ (Propovednik 12:13, 14). Ako sledimo taj savet, zaista ćemo uvideti da „plod skromnosti i straha od Jehove“ nisu samo mudrost i sreća već i ’bogatstvo, slava i život‘ (Poslovice 22:4).

19. Kako možemo razumeti šta znači imati „strah od Jehove“?

¹⁹ Iz biblijskih i savremenih primera, učimo da ispravan strah od Jehove Boga ima dobar uticaj na život njegovih pravih slugu. Ne samo da nas taj strah štiti od toga da učinimo nešto što se ne dopada našem nebeskom Ocu već nam daje i hrabrost da se suočimo s nevoljama i snagu da izdržimo kušnje i poteškoće koje nas mogu zadesiti. Zato svi mi, i mladi i stari, prionimo na proučavanje Božje Reči, meditirajmo o onome što učimo i približimo se Jehovi redovnim i usrdnim molitvama. Čineći tako, ne samo što ćemo naći ’poznanje Boga‘ već ćemo i razumeti šta znači imati „strah od Jehove“ (Poslovice 2:1-5).

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

Kako strah od Boga

• pomaže osobi da se oporavi nakon ozbiljnog greha?

• doprinosi našoj sreći kada smo pod kušnjama i progonstvom?

• jača osobu da vrši Božju volju?

• može biti dragoceno nasleđe za našu decu?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 26. strani]

Strah od Jehove sprečio je Davida da napadne Saula

[Slike na 29. strani]

Strah od Boga je dragoceno nasleđe koje roditelji mogu ostaviti svojoj deci