Budimo mudri — bojmo se Boga!

„Strah od Jehove početak je mudrosti“ (POSLOVICE 9:10).

1. Zašto je mnogima teško da razumeju da treba imati strah od Boga?

 NEKADA je bio kompliment reći za nekoga da je bogobojazan. Danas mnogi smatraju da je staromodno imati strah od Boga i teško im je da to razumeju. „Ako je Bog ljubav“, neki se možda pitaju, „zašto da ga se bojim?“ Oni smatraju da je strah negativna emocija koja čak može i da parališe. Međutim, pravi strah od Boga ima mnogo šire značenje i, kao što ćemo videti, to nije samo neka emocija.

2, 3. Šta uključuje pravi strah od Boga?

² Kada se u Bibliji pominje strah od Boga, o njemu se govori kao o nečem pozitivnom (Isaija 11:3). Strah od Boga je izražavanje iskrene odanosti i dubokog poštovanja prema Bogu, i snažna želja da mu uvek ugodimo (Psalam 115:11). To uključuje da prihvatamo Božja merila i da ih se čvrsto držimo, kao i da imamo želju da živimo u skladu s onim što Bog kaže da je ispravno. Jedno delo ističe da takav zdrav strah odražava „samu suštinu našeg stava prema Bogu, koji vodi do mudrog ponašanja i izbegavanja svake vrste zla“. Božja Reč nam u skladu s tim kaže: „Strah od Jehove početak je mudrosti“ (Poslovice 9:10).

³ Zaista, strah od Boga utiče na mnoge aspekte života. Povezan je ne samo s mudrošću, već i s radošću, mirom, napretkom, dugovečnošću, nadom, poverenjem i pouzdanjem (Psalam 2:11; Poslovice 1:7; 10:27; 14:26; 22:4; 23:17, 18; Dela apostolska 9:31). Tesno je povezan s verom i ljubavlju. Štaviše, takav strah utiče na naš celokupan odnos s Bogom kao i na naš odnos s drugim ljudima (Ponovljeni zakoni 10:12; Jov 6:14, NW; Jevrejima 11:7). Strah od Boga uključuje duboko uverenje da je našem nebeskom ocu stalo do nas i da je spreman da nam oprosti naše prestupe (Psalam 130:4). Samo zli koji se ne kaju imaju razlog da budu u strahu od Boga a (Jevrejima 10:26-31).

Naučiti bojati se Jehove

4. Šta nam može pomoći da naučimo da se bojimo Jehove?

⁴ Budući da je za donošenje mudrih odluka i dobijanje Božjeg blagoslova presudno imati strah od Boga, kako možemo ’naučiti bojati se Jehove‘ na ispravan način? (Ponovljeni zakoni 17:19). U Svetom pismu su zapisani mnogi primeri bogobojaznih muškaraca i žena koji služe „nama za pouku“ (Rimljanima 15:4). Da bismo bolje razumeli šta zaista znači bojati se Boga, hajde da razmotrimo život jednog od tih ljudi — Davida, kralja drevnog Izraela.

5. Kako je pastirenje pomoglo Davidu da nauči nešto o strahu od Jehove?

⁵ Jehova je odbacio prvog izraelskog kralja, Saula, zbog toga što je imao strah od ljudi a nedostajao mu je strah od Boga (1. Samuilova 15:24-26). S druge strane, Davidov život i njegov blizak odnos s Jehovom pokazuju da je zaista bio bogobojazan čovek. David je od ranog detinjstva često čuvao stado svog oca (1. Samuilova 16:11). Kao pastir, mnoge noći je proveo pod zvezdanim nebom i to mu je sigurno pomoglo da razume zašto se treba bojati Jehove. Premda je David mogao videti samo delić ogromnog svemira, došao je do ispravnog  zaključka — Bog zaslužuje naše poštovanje i obožavanje. „Kad nebesa tvoja gledam, delo prsta tvojih, i mesec i zvezde što si postavio“, napisao je kasnije, „šta je čovek da ga se opomeneš, sin čovečji da se o njemu brineš?“ (Psalam 8:4, 5).

6. Kako se David osećao kada je shvatio koliko je Jehova velik?

⁶ Sasvim je razumljivo što je na Davida ostavilo dubok utisak kada je uvideo koliko je mali u poređenju sa ogromnim zvezdanim nebom. To saznanje ga nije uplašilo, već ga je pokrenulo da slavi Jehovu i da izgovori sledeće reči: „Nebesa slavu Božju objavljuju, dela ruku njegovih nebeski prostor glasi“ (Psalam 19:2). Strahopoštovanje koje je osećao prema Jehovi približilo ga je njemu i probudilo želju da nauči više o njegovom načinu postupanja, kao i da živi u skladu s tim. Zamisli kako se samo osećao kada je u pesmi rekao Jehovi: „Jer si ti veliki i čudesa činiš; samo si ti Bog! Pokaži mi, Jehova, put svoj, i ići ću po istini tvojoj. Učini da se srcu mome mili bojati se imena tvoga“ (Psalam 86:10, 11).

7. Kako je strah od Boga pomogao Davidu da se bori protiv Golijata?

⁷ Kada su Filisteji napali izraelsku zemlju, njihov ratnik po imenu Golijat koji je bio visok tri metra rugao se Izraelcima govoreći: ’Izaberite čoveka koji će se boriti sa mnom! Ako me pobedi, služićemo vam!‘ (1. Samuilova 17:4-10). Saul i čitava njegova vojska bili su preplašeni — ali ne i David. On je znao da se treba bojati Jehove, a ne nekog čoveka, ma koliko moćan bio. „Ja idem na te u ime Jehove nad vojskama, Boga vojske Izraelove“, rekao je David Golijatu, „i znaće sve ovo mnoštvo da Jehova ne spasava mačem i kopljem. Jer je pobeda od Jehove.“ S praćkom u ruci i samo jednim kamenom — i uz Jehovinu pomoć — David je oborio tog diva (1. Samuilova 17:45-47).

8. Šta učimo iz primera bogobojaznih osoba o kojima se govori u Bibliji?

⁸ Možda se i mi suočavamo s preprekama ili neprijateljima koji nisu ništa manje zastrašujući nego neprijatelj s kojim se David suočio. Šta možemo učiniti? Možemo se suočiti s njima na isti način kao David i ostali verni ljudi iz drevnih vremena — pomoću straha od Boga. Strah od Boga može nadjačati strah od čoveka. Božji sluga Nemija podstakao je svoje sunarodnike kojima su pretili protivnici: ’Ne bojte ih se! Pomenite Jehovu, od koga se treba bojati‘ (Nemija 4:14). Uz Jehovinu podršku, David, Nemija i druge verne Božje sluge uspeli su da ispune zadatke koje im je Bog poverio. I mi ćemo to moći ako imamo strah od Boga.

Suočavanje s problemima sa strahom od Boga

9. U kakvim je okolnostima David pokazao da se boji Boga?

⁹ Nakon što je David ubio Golijata, Jehova mu je dao još mnoge pobede. Međutim, ljubomorni Saul je pokušao da ubije Davida — najpre bez predumišljaja, zatim se poslužio lukavstvom, a na kraju je sa sobom poveo čitavu vojsku. Premda je Jehova obećao Davidu da će biti kralj, on je godinama morao da beži, da se bori i da čeka vreme koje je Jehova odredio da bi ga postavio za kralja. Dok je prolazio kroz sve to, David je pokazao da se boji istinitog Boga (1. Samuilova 18:9, 11, 17; 24:3).

10. Kako je David pokazao strah od Boga kada se suočio sa opasnošću?

¹⁰ Jednom prilikom je David potražio utočište kod filistejskog kralja Ahisa u gradu Gatu, Golijatovom rodnom mestu (1. Samuilova 21:10-15). Kraljeve sluge su optužile Davida da je neprijatelj njihovog naroda. Kako je David reagovao u toj opasnoj situaciji? U molitvi je izlio svoje srce Jehovi (Psalam 56:2-5, 11-13). Premda je morao da se pretvara da je lud kako bi pobegao, David je znao da ga je Jehova u stvari izbavio tako što je blagoslovio njegov trud. Oslanjajući se na Jehovu celim srcem i pokazujući pouzdanje u njega, David je dokazao da se zaista boji Boga (Psalam 34:5-7, 10-12).

11. Kada smo u kušnji, kako poput Davida možemo pokazati strah od Boga?

 ¹¹ Poput Davida, i mi možemo pokazati strah od Boga tako što se uzdamo u njegovo obećanje da će nam pomoći u našim problemima. „Predaj Jehovi sudbinu svoju [„put svoj“, DK], i uzdaj se u njega; i on će uraditi“, rekao je David (Psalam 37:5). To ne znači da ćemo jednostavno prepustiti svoje probleme Jehovi i čekati da ih on reši, a da pri tom ne učinimo ono što je u našoj moći. David se nije molio Bogu za pomoć, a zatim sedeo skrštenih ruku. On je upotrebio fizičke i intelektualne sposobnosti koje mu je Jehova dao i odmah se uhvatio u koštac s problemom. Međutim, David je znao da ljudski trud nije garancija uspeha. Tako bi trebalo da bude i s nama. Nakon što učinimo sve što je u našoj moći, ostalo treba da prepustimo Jehovi. U stvari, često ne možemo učiniti ništa osim da se oslonimo na Jehovu. Tada pokazujemo koliko se stvarno bojimo Jehove. Utehu možemo naći u rečima koje je David iz srca izgovorio: „Ljubav Jehovina za one je koji ga se boje, i savez ih njegov upućuje“ (Psalam 25:14).

12. Zašto treba ozbiljno da gledamo na svoje molitve i kakav stav nikada ne treba da imamo?

¹² Dakle, treba ozbiljno da gledamo na naše molitve i naš odnos s Bogom. Kada pristupamo Jehovi, moramo „verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga usrdno traže“ (Jevrejima 11:6; Jakov 1:5-8). A kada nam pomogne, treba da ’budemo zahvalni‘, kao što nas je i apostol Pavle posavetovao (Kološanima 3:15, 17). Nikada ne treba da budemo poput onih koje je jedan iskusni pomazani hrišćanin opisao sledećim rečima: „Oni na Boga gledaju kao na nekog nebeskog konobara. Kada im nešto zatreba, oni žele jednostavno da mahnu rukom i da on dođe da ih usluži. A kada dobiju to što žele, onda bi voleli da se on jednostavno udalji.“ Takav stav otkriva nedostatak straha od Boga.

Propust da se pokaže strah od Boga

13. Kada je David propustio da pokaže poštovanje prema Božjem zakonu?

¹³ To što je osetio Jehovinu pomoć u vreme nevolje produbilo je Davidov strah od Boga i ojačalo pouzdanje u njega (Psalam 31:22-24). Međutim, u tri poznate situacije David je propustio da pokaže strah od Boga, što je vodilo do ozbiljnih posledica. Prva situacija je bila kada je  organizovao da se kovčeg Jehovinog saveza prenese u Jerusalim kolima umesto da ga Leviti nose na ramenima, kako je predviđeno Božjim zakonom. Kada je Uza, koji je upravljao kolima, prihvatio kovčeg da ne bi spao s njih, istog trenutka je izgubio život zbog ’tog greha‘. Zaista, Uza je počinio ozbiljan greh, ali na kraju krajeva, Davidova je greška bila što nije sačuvao ispravno poštovanje prema Božjem zakonu, i to je dovelo do tragičnih posledica. Strah od Boga podrazumeva da postupamo na način koji je on odredio (2. Samuilova 6:2-9; Brojevi 4:15; 7:9).

14. Zašto je time što je prebrojao narod David propustio da pokaže strah od Boga?

¹⁴ Kasnije je Satana naveo Davida da prebroji izraelske vojnike (1. Letopisa 21:1). Učinivši to, David je propustio da pokaže strah od Boga, što je dovelo do toga da je 70 000 Izraelaca izgubilo život. Premda se pokajao pred Jehovom, on i ljudi koji su bili oko njega mnogo su propatili zbog te greške (2. Samuilova 24:1-16).

15. Šta je vodilo do toga da David počini nemoral?

¹⁵ Kada je u još jednoj situaciji propustio da pokaže strah od Boga, David je počinio nemoral s Vitsavejom, Urijinom ženom. David je znao da je pogrešno počiniti preljubu, pa čak i poželeti nečijeg bračnog druga (Izlazak 20:14, 17). Problem se pojavio kada je ugledao Vitsaveju dok se kupala. Trebalo je da ga ispravan strah od Boga navede da odmah skrene pogled i misli na nešto drugo. Međutim, David ju je očigledno ’gledao‘ sve dok strast nije nadjačala strah od Boga (Matej 5:28; 2. Samuilova 11:1-4). David je izgubio iz vida da je Jehova bio uključen u svaki aspekt njegovog života (Psalam 139:1-7).

16. Koje je posledice David morao da snosi zbog svog greha?

¹⁶ Iz Davidove veze s Vitsavejom rodio se sin. Ubrzo nakon toga, Jehova je Davidu  poslao proroka Natana da mu ukaže na njegov greh. Kada je postao svestan šta je učinio, David je obnovio svoj strah od Boga i pokajao se. Preklinjao je Jehovu da ga ne odbaci od sebe i da ne uzme svoj sveti duh od njega (Psalam 51:9, 13). Jehova je oprostio Davidu i ublažio kaznu, ali ga nije zaštitio od svih posledica njegovog postupanja. Davidov sin je umro, a njegovu porodicu su otada počele da pogađaju žalost i nevolja. Kakva cena za nedostatak straha od Boga! (2. Samuilova 12:10-14; 13:10-14; 15:14).

17. Objasni kakav bol može prouzrokovati grešno postupanje.

¹⁷ Slično je i danas. Ako u pogledu morala propustimo da pokažemo strah od Boga, možemo imati ozbiljne i dugotrajne posledice. Zamisli kakav je bol u srcu osetila jedna mlada žena kada je saznala da joj je njen muž, koji je hrišćanin, bio neveran dok je radio u inostranstvu. Šokirana, presavila se od bola, zarila lice u dlanove i briznula u plač. Koliko će mu vremena trebati da ponovo zadobije poverenje i poštovanje svoje supruge? Te tragične posledice mogu se izbeći ako imamo pravi strah od Boga (1. Korinćanima 6:18).

Strah od Boga čuva nas da ne počinimo greh

18. Šta je Satanin cilj i kojim se metodama služi?

¹⁸ Satana velikom brzinom snižava svetska moralna merila, i posebno želi da iskvari prave hrišćane. U tu svrhu on koristi najdirektniji put do našeg srca i uma — naša čula, a posebno naše oči i uši (Efešanima 4:17-19). Kako ćeš reagovati kada iznenada naiđeš na nemoralne slike, reči ili ljude?

19. Kako nas strah od Boga može sačuvati da ne počinimo greh?

¹⁹ Zadržavanje na neispravnim mislima može voditi do stanja uma u kom je osoba spremna da odbaci dragoceni odnos s Jehovom u zamenu za nešto na šta nema pravo (Jakov 1:14, 15). S druge strane, ako se bojimo Jehove, držaćemo se daleko — ili ćemo se udaljiti — od ljudi, mesta, aktivnosti i zabave koji bi mogli da snize naša moralna merila (Poslovice 22:3). Kakva god neprijatnost ili žrtva bila uključena u to, ništa nije toliko strašno kao gubitak Božje naklonosti (Matej 5:29, 30). Strah od Boga svakako treba da nas spreči da sebe namerno izlažemo nečem nemoralnom, uključujući i pornografiju u bilo kom obliku, i da nas navede da ’odvratimo oči od onoga što je bezvredno‘. Ako to činimo, možemo biti uvereni da će nas Jehova ’sačuvati u životu‘ i dati nam sve što nam je stvarno potrebno (Psalam 119:37, NW; 84:12).

20, 21. (a) Kako je strah od Boga pomogao jednom hrišćaninu da savlada iskušenje? (b) Šta će biti razmotreno u narednom članku?

²⁰ Osmotri primer Andrea b, hrišćanskog starešine, oca i doktora iz jedne evropske zemlje. Kada je Andre dežurao noću u bolnici, koleginice su mu stalno na jastuku ostavljale ceduljice iscrtane srcima s nemoralnim ponudama. Andre ih je odlučno odbio. Štaviše, da bi pobegao iz tog lošeg okruženja, pronašao je drugi posao. Pokazalo se da je bilo veoma mudro postupati sa strahom od Boga, jer danas Andre služi kao spoljni saradnik podružnice Jehovinih svedoka u svojoj zemlji.

²¹ Zaista, postupanje u skladu s pravim strahom od Boga uvek je mudar izbor. To je takođe izvor prave sreće (Psalam 34:10). O tome će se detaljnije govoriti u narednom članku.

[Fusnote]

Možeš li objasniti?

• Koje hrišćanske osobine obuhvata strah od Boga?

• Kako strah od Boga može nadjačati strah od čoveka?

• Kako možemo pokazati da imamo ispravno gledište o molitvi?

• Kako nas strah od Boga može sačuvati od toga da počinimo greh?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 23. strani]

David se naučio strahu od Boga posmatranjem njegovih dela stvaranja

[Slike na 24. strani]

Kako ćeš reagovati kada se iznenada nađeš u iskušavajućoj situaciji?