Ljudsko dostojanstvo — moguće za sve

„Moramo stvoriti novi svet — mnogo bolji nego što je današnji — svet u kom će se poštovati dostojanstvo koje čoveku oduvek pripada.“ – (HARI TRUMAN, PREDSEDNIK SJEDINJENIH DRŽAVA, SAN FRANCISKO, KALIFORNIJA, SAD, 25. APRIL 1945)

U GODINAMA posle Drugog svetskog rata, predsednik Truman je poput mnogih verovao da ljudi mogu učiti iz prošlosti i stvoriti „novi svet“ u kom će se poštovati dostojanstvo svih ljudi. Žalosno je što savremena istorija izgleda potpuno drugačije. „Dostojanstvo koje čoveku oduvek pripada“ i dalje se gazi, jer koren problema nije u čoveku već u njegovom najvećem neprijatelju.

Koren problema

Biblija otkriva da je taj neprijatelj Satana Đavo, zlo duhovno stvorenje koje od početka ljudske istorije dovodi u pitanje Božje pravo da vlada. Od trenutka kada je razgovarao sa Evom u Edenskom vrtu, Satanin cilj je bio da odvrati ljude od služenja njihovom Stvoritelju (Postanje 3:1-5). Pomislite samo na razorne posledice koje su usledile nakon što su Adam i Eva poslušali Đavola! Odmah nakon što su prekršili Božji zakon i uzeli zabranjeni plod, oni su se ’sakrili od lica Jehove Boga‘. Zašto? Adam je priznao: „Uplaših se, jer sam go, pa se sakrih“ (Postanje 3:8-10). Adamov odnos s njegovim nebeskim Ocem se promenio, kao i  način na koji je sebe doživljavao. On se stideo i više se nije osećao prijatno u Jehovinom prisustvu.

Zašto bi Đavo želeo da Adam izgubi svoje dostojanstvo? Zato što je čovek stvoren po Božjem obličju, a Satana uživa u tome da ljudi postupaju na način koji nije odraz Božje slave (Postanje 1:27; Rimljanima 3:23). To nam pomaže da razumemo zašto su ljudi tokom istorije bili toliko ponižavani. Kao „bog ovog sistema stvari“, Satana unapređuje takav duh tokom ovog ’vremena kad čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini‘ (2. Korinćanima 4:4; Propovednik 8:9; 1. Jovanova 5:19). Da li to znači da je ljudsko dostojanstvo zauvek izgubljeno?

Jehova poštuje dostojanstvo svojih stvorenja

Razmislite ponovo o tome kako je izgledao život u Edenskom vrtu pre nego što su Adam i Eva zgrešili. Imali su obilje hrane, smisaon posao i mogućnost da oni i njihovo potomstvo uvek budu zdravi i da žive večno (Postanje 1:28). Svaki detalj njihovog života potvrđivao je da je Božja namera za čovečanstvo prožeta ljubavlju i poštovanjem ljudskog dostojanstva.

Da li se Jehovin stav prema ljudskom dostojanstvu promenio kada su Adam i Eva izgubili savršenstvo? Ne. On je pokazao obzir prema njima zbog sramote koju su osećali zato što su bili goli. Zato im je s ljubavlju načinio „haljine od kože“ umesto pokrivalâ od smokvinog lišća koja su sebi spleli (Postanje 3:7, 21). Bog ih nije prepustio osećaju sramote, već se ophodio prema njima s dostojanstvom.

Jehova je kasnije i u izraelskoj naciji pokazao samilost prema siročićima, udovicama i strancima — pojedincima koji su najčešće bili žrtve lošeg postupanja (Psalam 72:13). Na primer, kada su Izraelci ubirali rod sa žitnih polja, maslinjaka i vinograda, bilo im je rečeno da se ne vraćaju kako bi pokupili ostatke. Umesto toga, Bog im je zapovedio da te pabirke ostave „za stranca, za sirotu i za udovicu“ (Ponovljeni zakoni 24:19-21). Kada bi se ti zakoni primenjivali, niko ne bi bio prinuđen da prosi i bio bi obezbeđen dostojanstven posao čak i za najsiromašnije osobe.

Isus je poštovao dostojanstvo drugih

Dok je bio među ljudima, Božji Sin, Isus Hrist, pokazao je da je uvažavao dostojanstvo drugih. Na primer, kada je bio u Galileji, prišao mu je jedan čovek koji je bolovao od gube u poodmakloj fazi. Da ne bi zarazio druge, gubavac je prema Mojsijevom zakonu morao da uzvikuje: „Nečist, nečist!“ (Levitska 13:45). Međutim, ovaj čovek to nije učinio kada je prišao Isusu. Umesto toga, on je pao ničice i  molio Isusa: „Gospode, samo ako hoćeš, možeš me očistiti“ (Luka 5:12). Kako je Isus reagovao? Nije ga ukorio zato što je prekršio Zakon, nije ga ignorisao niti je izbegao susret s njim. Umesto toga, pokazao je poštovanje prema njegovom dostojanstvu time što ga je dotakao i rekao mu: „Hoću. Očisti se“ (Luka 5:13).

U nekim drugim prilikama, Isus je pokazao da može da leči bez fizičkog kontakta — ponekad i izdaleka. Međutim, u ovom slučaju on je odlučio da dotakne tog čoveka (Matej 15:21-28; Marko 10:51, 52; Luka 7:1-10). Pošto je taj čovek bio „pun gube“, sigurno je prošlo dosta vremena otkako ga je neko zadnji put dotakao. Koliko je za njega bilo ohrabrujuće da ponovo oseti dodir ljudske ruke! On sigurno nije očekivao ništa više od toga da bude izlečen od gube. Ipak, način na koji ga je Isus izlečio bez sumnje mu je pomogao da povrati još nešto — ljudsko dostojanstvo. Da li je realno verovati da i u današnjem svetu neko može biti zainteresovan za dostojanstvo drugih? Ako jeste, kako se to vidi?

Vladavina koja poštuje ljudsko dostojanstvo

Isus je izgovorio reči koje mnogi smatraju najpoznatijim savetom za međuljudske odnose koji je ikada dat: „Sve, dakle, što želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima“ (Matej 7:12). To zlatno pravilo, kako se često naziva, pokreće osobu da poštuje druge ljude, jer i sama očekuje da drugi poštuju nju.

Kako pokazuje istorija, ovo pravilo nije lako sprovesti u delo. U većini slučajeva, upravo je suprotno. „Ja sam zapravo uživao da ponižavam druge“, kaže jedan čovek koga ćemo nazvati Harold. „Sa samo  par reči, mogao sam da ih isprovociram, obrukam, a ponekad i rasplačem.“ Ali, desilo se nešto što je promenilo način njegovog ophođenja prema drugima. „Počeli su da me posećuju Jehovini svedoci. Kad razmišljam o tom vremenu, sramota me je kad pomislim šta sam im sve rekao i kako sam se ponekad ponašao prema njima. Ali oni nikada nisu digli ruke od mene, i malo-pomalo, biblijska istina je doprla do mog srca i podstakla me da se promenim.“ Danas Harold služi kao starešina u jednoj hrišćanskoj skupštini.

Harold je živi dokaz da je ’Božja reč živa i ima moć i da je oštrija od svakog dvoseklog mača i prodire čak dotle da razdvaja dušu i duh, zglobove i njihovu moždinu, i može razabrati pomisli i namere srca‘ (Jevrejima 4:12). Božja Reč ima moć da pokrene nečije srce i promeni način razmišljanja i postupanja. Iskrena želja da pomognemo drugima umesto da ih povredimo, da ih poštujemo umesto da ih ponižavamo jeste temelj za poštovanje tuđeg dostojanstva (Dela apostolska 20:35; Rimljanima 12:10).

Vraćeno dostojanstvo

Ta ista želja podstiče Jehovine svedoke da drugima govore o predivnoj biblijskoj nadi (Dela apostolska 5:42). Ne postoji bolji način da pokažemo poštovanje prema dostojanstvu drugih ljudi od toga da im prenosimo „dobru vest o nečem boljem“ (Isaija 52:7, NW). ’Nešto bolje‘ uključuje i oblačenje ’nove ličnosti‘, što će usmrtiti „štetnu želju“ da ponižavamo druge (Kološanima 3:5-10). Takođe uključuje i Jehovinu nameru da uskoro promeni okolnosti i stavove koji ljude lišavaju dostojanstva, kao i da onemogući delovanje Satane Đavola koji podstiče na to (Danilo 2:44; Matej 6:9, 10; Otkrivenje 20:1, 2, 10). Tek tada, kada zemlja bude „puna poznanja Jehove“, konačno će se poštovati dostojanstvo svih ljudi (Isaija 11:9).

Pozivamo vas da saznate više o toj predivnoj nadi. Ukoliko budete kontaktirali sa Jehovinim svedocima, videćete da primena biblijskih načela pomaže da poštujemo dostojanstvo drugih. Takođe ćete saznati kako će Božje Kraljevstvo uskoro uspostaviti ’novi i mnogo bolji svet‘, svet u kome se „dostojanstvo koje čoveku oduvek pripada“ neće povređivati, već će se zaista poštovati.

[Okvir/Slika na 6 strani]

Besprekornost je sačuvala njihovo dostojanstvo

Tokom Drugog svetskog rata, preko 2 000 Jehovinih svedoka poslato je u nacističke koncentracione logore zbog svojih verovanja. Zapažajući izvanredan način na koji su pokazali besprekornost, bivša zatvorenica logora Ravensbrik, Gema la Gvardija Gluk, u svojoj knjizi My Story navodi: „Jednom prilikom je Gestapo objavio da će svaki Istraživač Biblije koji se odrekne svojih verovanja i potpiše izjavu o tome dobiti slobodu i više neće biti progonjen.“ O onima koji su odbili da potpišu takvu izjavu, ona piše: „Radije su patili i strpljivo čekali dan trajnog oslobođenja.“ Zašto su zauzeli takav stav? Magdalena, koju smo pomenuli u prethodnom članku, sada ima oko osamdeset godina i kaže: „Ostati veran Jehovi bilo je važnije od toga da se ostane živ po svaku cenu. Ostati besprekoran značilo je sačuvati dostojanstvo.“ a

[Fusnota]

[Slika na 5. strani]

Isus je poštovao dostojanstvo onih koje je lečio

[Slika na 7. strani]

Jehovini svedoci poštuju dostojanstvo drugih ljudi tako što im prenose „dobru vest o nečem boljem“