Ne možeš ga sačuvati, zato ga dobro iskoristi

VREME je novac. Tako glasi poznata izreka. Ipak, vreme se prilično razlikuje od novca ili drugih materijalnih stvari. Njega ne možeš sačuvati da bi ga kasnije upotrebio kao što je to moguće s novcem, hranom, gorivom i mnogim drugim stvarima. Svaki pokušaj da se vreme sačuva tako što se ne koristi uzaludan je. Šta bi se desilo kada bi spavao osam sati a zatim pokušao da sačuvaš ostatak dana tako što ne bi ništa radio? Na kraju dana, ti neiskorišćeni sati bi nestali zauvek.

Vreme bi se moglo uporediti sa ogromnom, brzom rekom. Ona uvek teče u istom smeru. Ne možeš je zaustaviti niti iskoristiti svaku kap koja protekne. Vekovima ranije, ljudi su počeli da postavljaju hidraulične točkove na obalama reka. Na taj način su koristili snagu vode koja je proticala da bi pokretali mehanizme u vodenicama i pilanama kao i pumpe i kovačke čekiće. Slično tome, vreme ne možeš iskoristiti tako što ga čuvaš već tako što ga trošiš radeći nešto dobro. Međutim, da bi uspeo u tome, moraš se izboriti sa dva glavna kradljivca vremena — odugovlačenjem i njegovim rođakom, prenatrpanošću. Osmotrimo prvo odugovlačenje.

Izbegavati odugovlačenje

Poznata izreka kaže: Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra. Neki ljudi vole da to kažu drugačije: Ne ostavljaj za sutra što možeš da odgodiš do sledeće nedelje. Kad se suoče s nekim teškim zadatkom, najlakše im je da odugovlače. Odugovlačenje je navika da se namerno odlaže nešto što bi trebalo da se uradi. Osoba koja odugovlači ima naviku da odgađa stvari. Kad je pod pritiskom, olakšanje pronalazi u tome što obaveze stavlja u drugi plan i uživa u novonastalom „slobodnom vremenu“ — sve dok se pritisak ponovo ne pojača.

Ponekad naše fizičko ili emocionalno stanje može zahtevati da odložimo neke ili čak sve naše obaveze. Takođe, svima je potrebno da se povremeno odmore od svakodnevne rutine. Čak ni Božji Sin nije bio izuzetak u tome. Isus je bio veoma zaokupljen službom, ali je takođe odvajao vreme za sebe i svoje učenike (Marko 6:31, 32). Takav predah može biti koristan. Međutim, odugovlačenje je nešto sasvim drugo i obično je štetno. Osmotri jedan primer.

 Jedna tinejdžerka ima na raspolaganju tri nedelje da se spremi za kontrolni zadatak iz matematike. Ima mnogo beležaka i knjiga koje treba da pregleda. Napeta je. Odugovlačenje deluje primamljivo i ona upada u zamku. Umesto da uči, gleda televiziju. Dan za danom, odgađa ono što treba da uradi kako bi postigla dobre rezultate. A onda, noć pre kontrolnog pokušava da nauči sve odjednom. Seda za sto i pregleda beleške i knjige.

Prolaze sati. Dok ostali ukućani spavaju, ona vodi maratonsku borbu ne bi li upamtila jednačine, kosinuse i kvadratne korene. U školi se narednog dana bori sa zadacima koje zbog umora ne uspeva da reši. Ima jako malo bodova i dobija najnižu ocenu. Ponovo mora da uči i možda neće preći u sledeći razred.

Odugovlačenje je skupo koštalo tu učenicu. Ali postoji biblijsko načelo koje može pomoći ljudima da izbegnu situaciju poput njene. „Dobro pazite da ne hodite kao nemudri, nego kao mudri, iskupljujući sebi povoljno vreme“, pisao je apostol Pavle (Efešanima 5:15, 16). Pavle je opomenuo hrišćane da mudro troše svoje vreme što se tiče duhovnih stvari, ali to načelo može biti korisno i u mnogim drugim važnim aktivnostima u životu. Budući da uglavnom od nas zavisi kada ćemo obaviti neki zadatak, imaćemo bolje rezultate i brže ćemo završiti ukoliko odlučimo da započnemo s radom u „povoljno vreme“. To je odlika mudrih, kako to stih pokazuje.

Kada bi za tu učenicu bilo „povoljno vreme“ da uči za kontrolni iz matematike? Možda petnaestak minuta svake večeri, tako da bi mogla postepeno prelaziti gradivo. Na taj način, ne bi morala da uči sve odjednom u noći pre ispita kada bi bilo bolje da spava. Sutradan bi bila odmorna, dobro pripremljena i postigla bi dobre rezultate.

Prema tome, kada treba da obaviš neki zadatak, odredi „povoljno vreme“ i pridržavaj ga se. Tako ćeš izbeći zamku odugovlačenja i njene posledice. Bićeš zadovoljan nakon što dobro obaviš posao. To je posebno važno ako će ono što radiš uticati i na druge, kao što je to slučaj sa zadacima u hrišćanskoj skupštini.

Osloboditi se suvišnih stvari

Već smo spomenuli da ako želimo da dobro iskoristimo svoje dragoceno vreme treba da izbegavamo prenatrpanost. Poznato nam je da je za rukovanje stvarima, to jest nalaženje mesta za njih, korišćenje, čišćenje, odlaganje i traženje neophodno vreme. Više stvari zahteva više vremena. Rad u sobi ili u kući koja je natrpana svim i svačim oduzima mnogo više vremena i stvara više frustracije nego rad u urednoj prostoriji u kojoj nema previše stvari. Pored toga, što se više stvari nagomila potrebno je i više vremena da se nešto pronađe.

Stručnjaci za održavanje domaćinstva kažu da skoro polovina vremena koje ljudi provedu u spremanju odlazi na „uzimanje, premeštanje i sklanjanje razbacanih i nepotrebnih stvari s puta“.  Situacija je vrlo slična i u drugim područjima života. Zato ako želiš da bolje iskoristiš svoje vreme, pogledaj unaokolo. Da li nagomilane stvari zauzimaju najveći deo tvog životnog prostora, smetaju ti na svakom koraku i što je najgore, oduzimaju ti vreme? Ako je tako, preduzmi nešto.

Uklanjanje suvišnih stvari možda neće biti lako. Izbacivanje dragih ali nepotrebnih predmeta može biti bolno — skoro kao gubitak dobrog prijatelja. Kako možeš odlučiti da li da nešto zadržiš ili baciš? Neki koriste takozvano jednogodišnje pravilo: ako nešto nisi koristio celu godinu, onda to izbaci. Šta ako i nakon godinu dana ne možeš to da uradiš? Odloži tu stvar negde narednih šest meseci. Kada budeš shvatio da je prošlo godinu i po dana a da to uopšte nisi koristio, možda ćeš se lakše odvojiti od toga. U svakom slučaju, ti izbacuješ nepotrebne stvari da bi se oslobodio nereda i da bi bolje iskoristio svoje vreme.

Prenatrpanost naravno nije ograničena samo na stvari koje neko ima u kući ili na radnom mestu. Isus je rekao da „briga ovog sistema stvari i prevarna moć bogatstva“ mogu da „zaguše [Božju] reč“ i da učine osobu ’besplodnom‘ s obzirom na dobru vest (Matej 13:22). Život neke osobe može biti prenatrpan s tako mnogo aktivnosti i interesovanja da joj je teško da zadrži veoma važnu duhovnu rutinu i ravnotežu. Zbog toga takva osoba može duhovno oslabiti i čak izgubiti prednost da uđe u Božji obećani novi svet, gde ćemo imati beskrajno mnogo vremena da činimo stvari koje donose pravo zadovoljstvo i radost (Isaija 65:17-24; 2. Petrova 3:13).

Da li primećuješ kako se neprestano boriš s vremenom ne bi li nekako uspeo da uradiš sve ono što smatraš da je neophodno — u vezi s tvojim poslom, domom, kolima, hobijima, putovanjima, rekreacijom, društvenim događajima i mnogim drugim interesovanjima? Ako je tako, možda je vreme da razmisliš o tome da smanjiš obaveze kako bi imao više vremena za duhovne aktivnosti.

Još jedna poznata izreka kaže da vreme nikog ne čeka. Zaista, vreme teče neumoljivo, poput brze reke. Ne može se vratiti niti sačuvati — što je jednom prošlo, prošlo je zauvek. Međutim, sleđenjem nekih jednostavnih biblijskih načela i preduzimanjem nekoliko praktičnih koraka možemo iskoristiti vreme koje nam je potrebno za „važnije stvari“, što će biti na našu večnu dobrobit a „na Božju slavu i hvalu“ (Filipljanima 1:10, 11).

[Slika na stranama 8, 9]

Poput brze reke, i vreme se može dobro iskoristiti

[Slika na 9. strani]

Kada je za nju „povoljno vreme“ da uči za kontrolni?

[Slika na 10. strani]

Rad u prenatrpanoj prostoriji oduzima mnogo više vremena i prouzrokuje frustraciju