Strah od Boga „mudrosti uči“

PRAVA mudrost je priredila veliku gozbu. „Poslala je sve dvorkinje svoje, pa s visina gradskih viče: ’Ko je bez pameti, nek ovamo svrati!‘ A onima koji su bez razuma kaže: ’Dođite i hleba mog jedite, pijte vina što sam uredila. Ostavite ludost i bićete živi; putem razuma idite!‘“ (Poslovice 9:1-6).

Gostiti se za stolom mudrosti nikada ne vodi do ičega lošeg, to jest štetnog. Slušanje mudrosti od Boga koja se nalazi u nadahnutim poslovicama i prihvatanje njenih pouka dovodi samo do dobrih rezultata. Izuzetak nisu ni mudre izreke koje su zabeležene u Poslovicama 15:16-33. a Obraćanje pažnje na savet iz ovih jezgrovitih izreka može nam pomoći da budemo zadovoljni i pored toga što možda nemamo mnogo materijalnih poseda, da napredujemo i da osećamo radost u životu. Kada tako postupamo, to nam takođe pomaže da donosimo mudre odluke i ostanemo na putu koji vodi u život.

Kada je bolje imati manje

„Bolje malo sa strahom od Jehove, no veliko blago sa nemirom“, rekao je Solomon, kralj drevnog Izraela (Poslovice 15:16). Suludo je kada osoba ignoriše Stvoritelja i postavlja sebi kao glavni cilj u životu težnju za materijalnim stvarima. Takav život je ispunjen mukotrpnim težnjama i mnoštvom briga. Kakva bi šteta bila da osoba tek u starosti shvati da joj je ceo život bio prazan i besmislen! Svakako nije mudro nagomilavati mnogo materijalnih stvari, a zajedno s njima i ’nemir‘. Koliko je samo bolje naučiti kako biti zadovoljan i živeti u skladu s tim! Istinsko zadovoljstvo se nalazi u strahu od Jehove — u našem odnosu s njim — a ne u posedovanju materijalnih stvari (1. Timoteju 6:6-8).

Solomon naglašava da dobar odnos s drugima ima veću vrednost od materijalnog izobilja kada kaže: „Bolje u ljubavi i zelje za hranu, nego vo ugojen u ljutnji“ (Poslovice 15:17). Da, poželjnije je da u domu postoji ljubav nego obilje dobre hrane. U porodici s jednim roditeljem, prihodi mogu biti veoma skromni. U nekim zemljama, osnovne namirnice su sve što osoba može da priušti. Međutim, svi se lepo osećaju tamo gde postoje ljubav i naklonost.

Ponekad se čak i u porodicama u kojima vlada ljubav mogu pojaviti teške situacije. Jedan član porodice može da kaže ili uradi nešto što vređa drugoga. Kako bi trebalo da povređena osoba reaguje? U Poslovicama 15:18 stoji:  „Srdit čovek kavge raspiruje, a spor na gnev utišava raspre.“ Miru u kući doprineće blagost, a ne srditost. Savet iz ove poslovice podjednako se primenjuje i na druga područja života, uključujući skupštinske aktivnosti i službu propovedanja.

Kada je ’staza nasuta‘

Sledeća poslovica ističe razliku između onoga koji ne poklanja pažnju mudrosti i onih koji to čine. „Put je lijenoga kao ograda od trnja“, kaže mudri kralj, „a staza je pravednijeh nasuta“ (Poslovice 15:19, DK).

Ograda od trnja je bodljikava prepreka. Da bi opravdala propust što ne počinje neki posao, lenja osoba izmišlja svakakve vrste prepreka i koristi ih kao izgovor. S druge strane, pravednici se ne plaše prepreka koje im se mogu isprečiti. Oni su vredni u onome što rade i usredsređuju pažnju na zadatak koji je pred njima. Tako izbegavaju mnoge probleme slične trnju s kojima bi se verovatno suočili ukoliko bi bili nemarni. Njihova staza je „nasuta“, to jest na njoj se napreduje. Oni započinju svoj posao i raduju se njegovom napretku.

Uzmimo kao primer tačno razumevanje Božje Reči i napredovanje ka zrelosti. Za to je potreban trud. Lako se može desiti da neko koristi ograničeno obrazovanje, nedostatak sposobnosti dobrog čitanja ili loše pamćenje kao izgovor zašto ne pristupa ozbiljno ličnom proučavanju Biblije. Koliko je bolje da tako nešto ne smatramo preprekama na putu ka tačnom razumevanju Biblije! Čak se i sa ograničenim sposobnostima možemo potruditi da se poboljšamo u čitanju i razumevanju onoga što čitamo, možda tako što ćemo koristiti rečnik kada je to potrebno. Pozitivan stav nam pomaže da steknemo tačno razumevanje i da duhovno napredujemo.

Kada se ’otac raduje‘

Izraelski kralj dalje kaže: „Mudar sin je radost oca svoga, bezuman i  mater svoju mrzi“ (Poslovice 15:20). Zar se roditelji ne raduju kada njihova deca mudro postupaju? Istina, potrebno je da roditelji poučavaju i disciplinuju svoju decu da bi se došlo do tako dobrih rezultata (Poslovice 22:6). Ali, kada imaju mudrog sina, oni su veoma radosni! Međutim, bezuman sin im pričinjava beskrajnu tugu.

Koristeći izraz „radost“ za jednu drugu situaciju, mudri kralj kaže: „Ludost radost je onome koji razuma nema, al’ razuman čovek pravo hodi“ (Poslovice 15:21). Oni koji nemaju razuma nalaze radost u lakrdijaštvu i veselju koji ne donose pravo zadovoljstvo, to jest sreću. Međutim, razuman čovek uviđa da je ludost postati onaj ’koji više voli uživanja nego Boga‘ (2. Timoteju 3:1, 4). To što se drži biblijskih načela pomaže mu da bude pošten i ostane na pravom putu.

Kada postoji „uspeh“

Držanje Božjih načela donosi koristi i u drugim područjima života. U Poslovicama 15:22 (NW) stoji: „Namere propadaju gde nema poverljivog razgovora, a uspeh leži u mnoštvu savetnika.“

Poverljiv razgovor se odnosi na razgovor koji dve osobe vode nasamo ali na iskren način. Hebrejska reč koja se prevodi sa „poverljiv razgovor“ prevedena je u Psalmu 111:1 (NW) kao ’društvo prijatelja‘. To ukazuje na prisnost u komunikaciji. Poverljiv razgovor je više od površnog ćaskanja. To je razmena najdubljih misli i osećanja. Kada muževi i žene, kao i roditelji i deca, slobodno međusobno razgovaraju na ovaj način, tada među njima vlada mir i jedinstvo. Ali, nedostatak poverljivog razgovora dovodi do nezadovoljstva i teškoća u porodici.

Kada donosimo neku važnu odluku, mudro je da obratimo pažnju na ovaj savet: „Uspeh leži u mnoštvu savetnika.“ Na primer, zar nije mudro da se posavetujemo s više lekara kada želimo da odredimo na koji ćemo se način lečiti, posebno ako su u pitanju ozbiljne stvari?

Kada se radi o duhovnim stvarima, veoma je važno da imamo mnogo savetnika. Kada se starešine međusobno savetuju i dogovaraju kao grupa, tada postoji „uspeh“. Osim toga, novonaimenovani nadglednici ne treba da oklevaju da potraže savet od starijih i iskusnijih starešina, posebno kada treba rešiti neko teško pitanje.

Kada je ’radost odgovarati‘

Kako mogu koristiti reči koje su iznesene sa uvidom? Izraelski kralj kaže: „Radost je ustima svojim odgovarati, i ugodna je reč zgodno izrečena“ (Poslovice  15:23). Zar se ne radujemo kada se naš odgovor ili savet uvaži i dovede do dobrih rezultata? Međutim, da bi naš savet bio delotvoran, mora zadovoljiti dva uslova.

Kao prvo, savet se mora temeljiti na Božjoj Reči, Bibliji (Psalam 119:105; 2. Timoteju 3:16, 17). Zatim, mora biti izgovoren u pravo vreme. Čak i izjave koje su sasvim na mestu mogu naneti štetu ako su izgovorene u pogrešno vreme. Na primer, nije mudro niti korisno da pružamo savet pre nego što saslušamo šta osoba ima da kaže u vezi s njenim problemom. Koliko je važno da smo ’brzi da čujemo, a spori da govorimo‘! (Jakov 1:19).

„Put života u visinu vodi“

U Poslovicama 15:24 stoji: „Put života razumnoga u visinu vodi, da izbegava Šeol u nizini.“ Čovek koji postupa sa uvidom na putu je koji vodi daleko od Šeola, opšteg groba čovečanstva. On se kloni štetnih postupaka kao što je slobodan seks, zloupotreba droge i pijanstvo — i tako izbegava prevremenu smrt. Njegova staza vodi u život.

Nasuprot tome, zapazimo šta se kaže o onima koji nemaju uvid: „Jehova kuću oholog obara, ali udovici utvrđuje među. Zle su misli mrske Jehovi, al’ su čiste reči ugodne pred očima njegovim. Kuću svoju zbunjuje lakomac, al’ će živeti onaj koji poklone [mito] mrzi“ (Poslovice 15:25-27).

Pokazujući nam kako da izbegnemo jednu uobičajenu zamku, izraelski kralj kaže: „Srce pravednika razmišlja šta da odgovara, ali pakost usta bezdušnika šire“ (Poslovice 15:28). Kako vredan savet sadrži ova poslovica! Besmisleni odgovori koje pružamo a da nismo prethodno razmislili, retko kad dovode do nečeg dobrog. Kada razmotrimo različite faktore koji su povezani s nekom situacijom, uključujući okolnosti i osećanja drugih, mi sigurno nećemo reći ili uraditi nešto zbog čega ćemo se kasnije kajati.

Koja je, dakle, korist od toga da imamo strah od Boga i da prihvatimo njegovu pouku? Mudri čovek odgovara: „Beži Jehova od bezdušnika, ali molitvu pravednika sluša“ (Poslovice 15:29). Istiniti Bog je daleko od zlih  ljudi. U Bibliji stoji: „Ko odvraća uho da ne čuje zakon i molitva mu je oskvrnjenje“ (Poslovice 28:9). Oni koji se boje Boga i koji se naprežu da čine ono što je ispravno u njegovim očima mogu mu se slobodno obratiti, puni poverenja da će ih on čuti.

Zbog čega se „raduje srce“

Koristeći poređenje koje podstiče na razmišljanje, Solomon kaže: „Sjaj u očima raduje srce, i dobra vest krepi kosti“ (Poslovice 15:30, NW). Kosti su ’krepke‘, kada su ispunjene koštanom srži. To okrepljuje celo telo i čini da se srce raduje. Onda se ta radost u srcu prepoznaje po sjaju u očima. Eto kakav uticaj ima dobra vest!

Zar nisu za nas izveštaji o širenju obožavanja Jehove izvor istinskog ohrabrenja? Kada znamo šta se sve postiže u delu propovedanja o Kraljevstvu i stvaranja učenika, to nas zaista podstiče da imamo još veći udeo u službi (Matej 24:14; 28:19, 20). Iskustva onih koji su prihvatili Jehovu kao svog Boga i počeli da ga obožavaju na ispravan način ispunjavaju naša srca radošću. Pošto „dobar glas koji stiže iz daleke zemlje“ ima tako snažan uticaj, koliko je samo važno da budemo tačni i savesni u izveštavanju onoga što radimo u službi propovedanja! (Poslovice 25:25).

„Skromnost je prethodnica slave“

Naglašavajući važnost prihvatanja različitih oblika pouke, mudri kralj kaže: „Uho pažljivo na ukor koji životu vodi, među mudrima prebiva. Ko odbija ukor dušu svoju mrzi, ali razum stiče ko ga prima“ (Poslovice 15:31, 32). Ukor, to jest pouka, dopire do srca osobe i oblikuje ga, pomažući joj da postane razumna. Nije čudo što se ’ludost koja je privezana detetu za srce‘ uklanja ’prutom karanja‘! (Poslovice 22:15). Onaj ko prihvata disciplinu takođe stiče razboritost. S druge strane, odbaciti disciplinu isto je što i odbaciti život.

Zaista, korisno je da spremno i ponizno prihvatimo disciplinu koja potiče od mudrosti. Kada se tako postupa to ne vodi samo do zadovoljstva, napretka, radosti i uspeha već takođe donosi čast i vodi u život. Poslovice 15:33 zaključuju rečima: „Strah od Jehove mudrosti uči, a skromnost je prethodnica slave.“

[Fusnota]

[Slika na 17. strani]

Poželjnije je da u domu postoji ljubav nego obilje dobre hrane

[Slika na 18. strani]

Čak iako imamo neka ograničenja, pozitivan stav nam pomaže da razumemo Bibliju

[Slika na 19. strani]

’Poverljiv razgovor‘ je razmena najdubljih misli i osećanja

[Slika na 20. strani]

Da li znaš kako „dobra vest krepi kosti“?