Divan porast na jednom lepom ostrvu

NEMA sumnje da su posetioci Tajvana impresionirani bujnom tropskom vegetacijom na ovom ostrvu. Prelepe zelene mladice pirinča postaju zlataste u vreme žetve. Planinske obronke prekrivaju guste, raskošne šume. Nasuprot prenatrpanim gradovima stoje planine i polja prekrivena bujnim zelenilom koja predstavljaju izuzetno prijatan prizor. Upravo je to video prvi posetilac sa Zapada, što ga je i navelo da ostrvu da ime Ilja Formoza, to jest „Ostrvo lepote“.

Da, Tajvan je veoma lepo, ali malo ostrvo — dugačko je samo 390 kilometara, a na svom najširem delu ima oko 160 kilometara. Veći deo ostrva prekriven je visokim planinama. Jedna od njih, Ju Šan (planina Morison) viša je od planine Fudži u Japanu ili Kukove planine na Novom Zelandu. Planine u centralnom delu ostrva okružene su uskim priobalnim ravnicama koje se pružaju do mora i vrve od vrednih tajvanskih stanovnika, čiji je broj sada veći od 22 miliona.

Drugačiji porast

Međutim, na Tajvanu postoji drugačija, sve očiglednija vrsta porasta — duhovne prirode. On se ogleda u revnosti koju pokazuju mladi i stari kada upoznaju istinitog Boga Jehovu. Zaista je zadivljujuće posmatrati kako se povećava broj osoba koje revno učestvuju u pomaganju drugima da upoznaju Jehovu i njegovu nameru.

Zbog većeg broja objavitelja, neophodno je proširenje. U decembru 1990. godine, kupljeno je jedno imanje radi izgradnje veće podružnice Jehovinih svedoka. Nekadašnji objekti podružnice koji su se nalazili u Tajpeju postali su mali da bi se nadgledala aktivnost 1 777 objavitelja Kraljevstva. Nakon nekoliko godina vrednog rada lokalnih i međunarodnih dobrovoljaca svih starosnih  grupa, lepi novi objekti u Sinvuu bili su spremni za korišćenje u avgustu 1994. godine. Do tada je 2 515 osoba učestvovalo u propovedanju dobre vesti iz Božje Reči, Biblije. Danas, više od deset godina kasnije, broj objavitelja je dvostruko veći — ima ih 5 500, od čega jedna četvrtina svakog meseca pojačano učestvuje u delu jevanđeliziranja. Posebno su vredni pažnje mladi koji su kao osvežavajuća jutarnja „rosa“ (Psalam 110:3).

Duhovni porast među mladima

Mnogi revni objavitelji dobre vesti prilično su mladi. Neki od njih su učenici osnovne škole. Na primer, u jednom gradu na severu Tajvana jedan bračni par je pozvan da prvi put prisustvuje Teokratskoj školi propovedanja, u kojoj Jehovini svedoci uče kako da druge poučavaju biblijskim istinama. Taj par je bio zadivljen kada je video dečaka po imenu Vejđuen, kako s podijuma čita Bibliju s više umešnosti nego što bi to mogla većina odraslih. Zatim je na jednom drugom sastanku kome su prisustvovali snažan utisak na njih ostavilo to što su čak i deca predškolskog uzrasta davala smisaone komentare. Ovaj par je pohvalno govorio o tome kako se mladi u Dvorani Kraljevstva lepo ponašaju.

Zašto su ti mladi u ovoj pretežno budističkoj i taoističkoj zemlji toliko zaokupljeni biblijskim obrazovanjem? Razlog je taj što njihovi roditelji primenjuju biblijska načela i grade srećne porodice u kojima svi članovi rade na tome da razviju dobar odnos s Jehovom. Pošto se Vejđuenovi roditelji trude da porodično proučavanje Biblije i služba propovedanja budu prijatne aktivnosti, njegovi stariji brat i sestra već su kršteni Svedoci. Kada je Vejđuen nedavno izrazio želju da učestvuje u službi propovedanja, njegova majka je spomenula da je on u toku tog meseca uručio više časopisa nego svi članovi porodice zajedno. Očigledno je da on uživa da govori o biblijskoj istini, komentariše na sastancima i razgovara s drugima o onome što uči.

Dok odrastaju

Šta se dešava s takvim mladima dok odrastaju? Većina nastavlja da pokazuje pravu ljubav prema Jehovi i službi propovedanja. Jedan primer je Huejping koja je student. Jednog dana, njen profesor je spomenuo da članovi jedne religije, ali da on ne zna koje, ne žele da prime krv. Po završetku časa, ova mlada hrišćanka mu je objasnila da su to Jehovini svedoci i zbog čega imaju takav stav.

Druga profesorka je prikazala jedan film o seksualno prenosivim bolestima. U tom filmu se spominje 1. Korinćanima 6:9, ali je profesorka tvrdila da Biblija ne osuđuje homoseksualnost. To je bila nova prilika za Huejping da joj prenese Božje gledište o homoseksualnosti.

Kada je njena koleginica Šusje pripremala referat o porodičnom nasilju, Huejping joj je dala Probudite se! od 8. novembra 2001. s naslovom „Kako pomoći ženama koje tuku muževi“ i objasnila da on sadrži mnoge biblijske savete o toj temi. S vremenom je Šusje postala nekršteni objavitelj. Sada ona i Huejping prenose dobru vest drugima.

Za mnoge hrišćane koji idu u školu izazov je da budu poznati po tome što se drže biblijskih načela. To je posebno slučaj u seoskim sredinama. Džihao je morao da se suoči s pritiskom vršnjaka zbog svoje vere i službe propovedanja. On kaže: „Bio sam veoma nezadovoljan sobom jer sam se plašio da ću u službi propovedanja sresti nekog od svojih školskih drugova. Ponekad me je čak njih desetoro ismejavalo!“ Jednog dana, Džihao je od nastavnika dobio zadatak da pred celim odeljenjem održi  govor o svojoj religiji. „Odlučio sam da govor započnem s prvim poglavljem Postanja i da nakon toga razmotrim pitanja kao što su: ’Ko je stvorio Zemlju i sve što je na njoj?‘ i ’Kako je nastao čovek?‘ Čim sam počeo da čitam iz Pisma, neki su počeli da mi se smeju govoreći da sam praznoveran. Ipak, nastavio sam da govorim i dovršio sam svoje izlaganje. Kasnije sam imao priliku da lično razgovaram s nekima iz odeljenja o našem delu i verovanjima. Danas, kada me vide u službi propovedanja, više me ne ismejavaju!“

Džihao nastavlja: „Pošto su moji roditelji Jehovini svedoci, mi svako jutro razgovaramo o dnevnom stihu. Takođe, proučavamo Bibliju i redovno prisustvujemo sastancima. To mi pomaže da se suočim sa svakim ko još uvek želi da me ismejava dok nastojim da s drugima razgovaram o utešnim biblijskim istinama.“

Tingmej je učenica srednje tehničke škole. Jednom prilikom su je devojke iz njenog odeljenja pozvale da ide na izlet s njima i mladićima iz druge škole. Smatrala je da bi to ugrozilo njenu duhovnost i odlučila je da ne ide. Drugarice su je pozivale nekoliko puta iako je s njima razgovarala na temelju izvrsnog materijala iz knjige Mladi pitaju — praktični odgovori na njihova pitanja. a One su je ismejavale govoreći da je staromodna. Međutim, kada je jedna od devojaka ubrzo zatrudnela i abortirala, pokazalo se koliko je mudro slediti savet iz Biblije. Tingmej kaže: „Zbog toga što postupam onako kako me Jehova savetuje imam čistu savest. Kao rezultat toga, radosna sam i osećam duboko zadovoljstvo.“

Savladavanje prepreka ka napretku

Žuejven je jedna od Tingmejinih bliskih prijateljica. Dok je bila mlađa, Žuejven je smatrala da je odlaženje na sastanke i u službu propovedanja samo dosadna rutina. Međutim, kada je uvidela razliku između istinske ljubavi koju su pokazivali članovi njene skupštine i površnog prijateljstva kod njenih školskih drugova i drugarica, to ju je uverilo da treba da napravi neke promene u svom životu. Počela je da svedoči drugovima iz razreda i ubrzo je jasnije shvatila šta treba da uradi. Počela je da služi kao pomoćni pionir, provodeći više od 50 sati mesečno u službi propovedanja.  Zatim je započela opštu pionirsku službu, u kojoj je provodila više od 70 sati mesečno. Žuejven kaže: „Ne mogu da opišem koliko sam zahvalna Jehovi. Nikada nije digao ruke od mene. Iako sam radila ono što ga je žalostilo, on me je i dalje voleo. Istu ljubav su pokazali majka i drugi u skupštini. Pošto danas vodim pet biblijskih studija, smatram da sam uključena u delo koje donosi najviše zadovoljstva.“

Dva mlada Svedoka iz jedne seoske srednje škole izabrana su da predstavljaju školu na takmičenju u folkloru. Kada su saznali kakva je priroda takmičenja, ovi mladi Svedoci su shvatili da bi učestvovanje povredilo njihovu hrišćansku savest. Pokušali su da objasne svoje gledište i zamole da budu oslobođeni te obaveze, ali njihova molba je bila odbijena. U stvari, profesori su im rekli da upravo zbog toga što su baš oni izabrani, moraju da idu. Pošto nisu želeli da naprave kompromis, otišli su na vebsajt Ministarstva prosvete i poslali pismo u kome su objasnili svoj problem. Iako ovi mladići nisu dobili odgovor, škola je uskoro dobila dopis da se ni na koga ne vrši pritisak da učestvuje na takmičenju. Kako su samo bila srećna ova dvojica mladića kada su uvidela da im je pouka na temelju Biblije pomogla ne samo da oblikuju svoju savest, već i da zauzmu stav za ono što je ispravno!

Čak i oni s fizičkim ograničenjima nalaze veliko zadovoljstvo u tome da razgovaraju s drugima o svojoj biblijskoj nadi. Minju je paralizovana od rođenja. Pošto ne može da koristi šake, ona pomoću jezika okreće stranice Biblije i tako pronalazi stih koji želi da pročita. Kada iznosi temu u Teokratskoj školi propovedanja, ona leži na jednom onižem ležaju dok njena sagovornica sedi pored nje na hoklici i drži joj mikrofon. Koliko je samo ohrabrujuće videti trud koji Minju ulaže za pripremu tih govora!

Kada je Minju želela da postane objavitelj Kraljevstva, neke sestre iz skupštine su, da bi joj pomogle u tome, naučile kako da svedoče telefonom. Minju jezikom pritiska tipke na telefonu dok joj sestre pomažu da vodi beleške o razgovorima. Ona toliko uživa u tome da je postala pomoćni pionir i sada provodi od 50 do 60 sati mesečno u svedočenju o Božjem Kraljevstvu preko telefona. Neke osobe koje je pronašla prihvatile su biblijsku literaturu i složile se da ih ponovo nazove. Ona sada vodi tri biblijska studija sa osobama s kojima je stupila u kontakt na ovaj način.

Da, kao osvežavajuće kapi rose, mladići i devojke u 78 skupština Jehovinih svedoka na Tajvanu dragovoljno i revno prenose životovažnu dobru vest o Kraljevstvu milionima ljudi na ovom gusto naseljenom ostrvu. Ovo je samo mali deo onoga što se dešava u celom svetu što se tiče ispunjenja sledećeg biblijskog proročanstva: „U dan rata tvoga narod tvoj je spreman za te. Ukrašena svetošću, kao rosa iz zorina krila, mladost tvoja ka tebi prilazi“ (Psalam 110:3). Kakav su samo izvor ohrabrenja ovi mladi ljudi svojim starijim saradnicima u delu propovedanja, a iznad svega, kakav su samo izvor radosti za svog nebeskog Oca, Jehovu Boga! (Poslovice 27:11).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 10. strani]

POTREBNO VIŠE DVORANA KRALJEVSTVA

S porastom broja objavitelja na Tajvanu, pojavio se veliki problem — nedostatak Dvorana Kraljevstva. Zbog čega? Zbog toga što praktično da ne postoji zemljište pogodno za gradnju dvorana, osim u nekim seoskim područjima. Osim toga, cene zemljišta su izuzetno visoke, a i urbanistički propisi su veoma strogi. U većim varošicama i gradovima jedino rešenje je da se kupi poslovni prostor, koji se potom preuredi u Dvoranu Kraljevstva. I pored toga, većina tih poslovnih prostora ima nizak plafon, visoke troškove održavanja, obezbeđen ulaz i druge karakteristike zbog kojih su neprikladni za korišćenje kao Dvorana Kraljevstva.

Ipak, Jehovini svedoci na Tajvanu su poslednjih godina uspeli da dođu do većeg broja novih Dvorana Kraljevstva. Dok pokazuju spremnost da svojim dobrovoljnim prilozima pokriju sve veće troškove održavanja, kao i da razviju potrebne građevinske veštine, Svedoci i dalje traže nove lokacije za Dvorane Kraljevstva.