Jov — istrajan i besprekoran čovek
Jov — istrajan i besprekoran čovek
„Jesi li video služitelja moga Jova? Nema ga onakvog na zemlji, dobar je to i pravedan čovek, koji se boji Boga i uklanja se od zla“ (JOV 1:8).
1, 2. (a) Kakvi su neočekivani tragični događaji zadesili Jova? (b) Opiši kakav je Jovov život bio pre nego što su ga zadesile nevolje.
ON JE naizgled imao sve — bogatstvo, ugled, dobro zdravlje i srećan porodični život. A onda su ga za kratko vreme zadesila tri tragična događaja. Preko noći je izgubio bogatstvo. Zatim su sva njegova deca poginula u jednoj iznenadnoj oluji. Nedugo nakon toga, oboleo je od teške bolesti, zbog čega mu je celo telo bilo prekriveno bolnim čirevima. Verovatno znaš da se radi o Jovu, glavnoj ličnosti biblijske knjige koja nosi njegovo ime (Jov, 1. i 2. poglavlje).
2 „Oh, što nisam kao u ranijim mesecima“, jadikovao je Jov (Jov 3:3; 29:2). Kada nas zadesi nevolja, ko od nas ne čezne za prošlim danima? Jov je živeo čestito i izgledalo je kao da je zaštićen od nevolje. Ugledni ljudi su ga poštovali i tražili savet od njega (Jov 29:5-11). Bio je bogat, ali mu novac nije bio najvažniji u životu (Jov 31:24, 25, 28). Pomagao je udovicama i siročadi u nevolji (Jov 29:12-16). Takođe je bio veran svojoj ženi (Jov 31:1, 9, 11).
3. Kako je Jehova gledao na Jova?
3 Jov je bio besprekoran jer je obožavao Boga. „Nema ga onakvog na zemlji“, rekao je Jehova za njega, „dobar je to i pravedan čovek, koji se boji Boga i uklanja se od zla“ (Jov 1:1, 8). Međutim, iako je bio moralno besprekoran, tragični događaji koji su ga zadesili razorili su njegov do tada miran život. Sve što je stekao svojim radom nestalo je, a njegova nepokolebljivost je bila ispitana bolom, teskobom i frustracijom.
4. Zašto je korisno razmotriti Jovove kušnje?
4 Naravno, Jov nije jedini Božji sluga koji je doživeo nesreću. Mnogi današnji hrišćani lako mogu da se poistovete s njim. Zato se postavljaju dva pitanja koja vredi osmotriti: Kako nam razmišljanje o Jovovim kušnjama može pomoći kada se suočavamo s nekom tragedijom? Kako iz toga možemo naučiti da budemo saosećajniji prema onima koji pate?
Pitanje vernosti i ispit besprekornosti
5. Prema Sataninim rečima, zašto je Jov služio Bogu?
5 Jovov slučaj je bio poseban. On nije znao da je Đavo doveo u pitanje motive zbog kojih je služio Bogu. Kada su se jednom prilikom duhovna stvorenja okupila na nebu, Jehova je skrenuo pažnju na Jovove dobre osobine. Satana je na to rekao: „Nisi li ga ti podigao, njega i dom njegov i sve što je njegovo?“ Dakle, Satana je tvrdio da je Jova motivisala sebičnost — a to bi se odnosilo i na druge Božje sluge. „Ispruži ruku svoju, dotakni se onoga što sve ima, i siguran sam da će te u oči opsovati“, rekao je Satana Jehovi (Jov 1:8-11).
6. Koje je važno pitanje Satana postavio?
6 Tu se radilo o nečem veoma značajnom. Satana je doveo u pitanje način na koji Jehova ispoljava svoje pravo da vlada. Da li Bog zaista vlada svemirom putem ljubavi? Ili će, kao što je Satana nagovestio, sebičnost uvek pobeđivati? Jehova je dozvolio Đavolu da uzme Jovov slučaj kao obrazac, jer je bio potpuno siguran da će njegov sluga ostati veran i besprekoran. Dakle, sam Satana je izazvao nevolje koje su jedna za drugom zadesile Jova. Pošto Satanini prvi pokušaji nisu bili uspešni, udario je Jova teškom bolešću. „Kožu za kožu! Sve što čovek ima daće za život svoj“, tvrdio je Đavo (Jov 2:4).
7. U kom smislu Božje sluge danas doživljavaju slične kušnje kao Jov?
7 Premda većina hrišćana ne pati onoliko koliko je Jov patio, ipak ih pogađaju razne nevolje. Mnogi se suočavaju s progonstvom ili porodičnim problemima. Ekonomski i zdravstveni problemi mogu biti veoma teški. Neki su žrtvovali život za svoju veru. Naravno, ne treba da mislimo da Satana lično prouzrokuje svaki tragičan događaj koji doživljavamo. Zapravo, neki problemi čak mogu nastati zbog naših grešaka, neke nasledne bolesti ili fizičkog nedostatka (Galatima 6:7). I svi smo mi podložni razornom delovanju starosti i prirodnih katastrofa. Biblija jasno pokazuje da Jehova danas ne štiti na čudesan način svoje sluge od tih nevolja (Propovednik 9:11).
8. Kako Satana može iskoristiti nevolje s kojima se suočavamo?
8 Pa ipak, Satana može iskoristiti neke nevolje s kojima se suočavamo kako bi potkopao našu veru. Apostol Pavle je pomenuo da ga je mučio „trn u telu, Satanin anđeo“, koji ga je ’udarao‘ (2. Korinćanima 12:7). Bilo da je to bio fizički nedostatak, kao što je loš vid, ili nešto drugo, Pavle je razumeo da Satana može taj problem i frustraciju koja nastaje usled njega iskoristiti kako bi ga lišio radosti i slomio njegovu besprekornost (Poslovice 24:10). Danas Satana može navesti članove porodice, školske drugove ili čak vlasti da progone Božje sluge.
9. Zašto nevolja i progonstvo ne treba previše da nas iznenade?
9 Kako možemo uspešno da se suočimo s takvim problemima? Tako što ćemo na njih gledati kao na priliku da pokažemo da su naša ljubav prema Jehovi i naša podložnost njegovom suverenitetu postojane (Jakov 1:2-4). Koji god da je uzrok naših nevolja, ako razumemo koliko je važna vernost Bogu, to će nam pomoći da održimo duhovnu ravnotežu. Apostol Petar je pisao hrišćanima: „Voljeni, ne čudite se vatri što bukti među vama, što vam se događa radi iskušavanja, kao da vas je snašlo nešto neobično“ (1. Petrova 4:12). A Pavle je objasnio: „Svi koji žele da žive u odanosti Bogu u Hristu Isusu, biće takođe progonjeni“ (2. Timoteju 3:12). Satana još uvek dovodi u pitanje besprekornost Jehovinih svedoka, kao što je to činio i u Jovovom slučaju. Štaviše, Biblija pokazuje da Satana u ovim poslednjim danima pojačava svoje napade na Božji narod (Otkrivenje 12:9, 17).
Pogrešno razumevanje i loši saveti
10. U kom smislu je Jov bio u nepovoljnijem položaju od nas?
10 Jov je bio u nepovoljnijem položaju od nas. On nije znao zašto su ga zadesile nevolje. Pogrešno je zaključio da je na neki način ’Jehova dao, Jehova uzeo‘ (Jov 1:21). Moguće je da je Satana namerno želeo da Jov stekne utisak da je Bog prouzrokovao njegove nevolje.
11. Opiši Jovovu reakciju na nevolje koje su ga zadesile.
11 Jov je bio veoma obeshrabren, premda je odbio da prokune Boga kad ga je žena podsticala na to (Jov 2:9, 10). ’Izgleda da zli prolaze mnogo bolje od mene‘, rekao je (Jov 21:7-9). Sigurno se pitao: ’Zašto me Bog kažnjava?‘ U nekim trenucima je samo želeo da umre. Zbog toga je uzviknuo: „Oh, kad bi ti hteo da me u Šeol skloniš, i da me sakriješ dokle gnev tvoj ne utoli“ (Jov 14:13).
12, 13. Kako je na Jova uticalo ono što su mu govorila njegova tri prijatelja?
12 Jov je imao tri prijatelja koja su ga posetila, navodno „da bi mu izrazili saosećanje i utešili ga“ (Jov 2:11, NW). Međutim, pokazali su se kao ’nemili tešioci‘ (Jov 16:2). Jovu bi verovatno značili prijatelji kojima bi mogao da se poveri u vezi sa svojim problemima. Međutim, njih trojica su ga još više zbunili i doprineli tome da njegova frustracija bude još veća (Jov 19:2; 26:2).
13 Sasvim razumljivo, Jov se možda pitao: ’Zašto baš ja? Čime sam zaslužio ovakve nevolje?‘ Njegovi prijatelji su mu dali objašnjenja koja su bila sasvim pogrešna. Oni su pretpostavljali da je Jov sam kriv za svoje nevolje zbog toga što je počinio neki ozbiljan greh. „Pamtiš li ti da je ikad nevini propao“?, pitao je Elifas. „Ali sam ja video one koji zlobu oru i nepravdu seju, kako plod svoj žanju“ (Jov 4:7, 8).
14. Zašto ne treba da patnju obavezno povežemo s neprikladnim ponašanjem?
14 Zaista, ako sejemo u telo a ne u duh, mogu nastati problemi (Galatima 6:7, 8). Međutim, u sadašnjem sistemu, problemi se mogu pojaviti bez obzira na naše ponašanje. Štaviše, ni u kom slučaju se ne može reći da su čestiti pošteđeni svih nevolja. Isus Hrist, koji je bio „neokaljan, odvojen od grešnika“, pretrpeo je bolnu smrt na mučeničkom stubu, a apostol Jakov je takođe umro mučeničkom smrću (Jevrejima 7:26; Dela apostolska 12:1, 2). Pogrešno rezonovanje Elifasa i njegova dva prijatelja navelo je Jova da brani svoje dobro ime i da uporno dokazuje da je nedužan. Međutim, to što su tvrdoglavo tvrdili da je Jov zaslužio da pati možda je ipak uticalo na njegovo gledište o Božjoj pravdi (Jov 34:5; 35:2, DK).
Pomoć u suočavanju s nevoljama
15. Kakvo razmišljanje će nam pomoći kada se suočavamo s patnjom?
15 Možemo li iz ovoga izvući neku pouku? Možda nam se čini da je potpuno nepravedno što moramo trpeti tragedije, bolest i progonstvo. Izgleda da su drugi ljudi gotovo pošteđeni takvih problema (Psalam 73:3-12). Ponekad možda moramo sebi da postavimo ova ključna pitanja: ’Da li me ljubav prema Bogu motiviše da mu služim šta god da me zadesi? Da li imam snažnu želju da doprinesem tome da Jehova ima šta „odgovoriti onome koji ga ruži“?‘ (Poslovice 27:11; Matej 22:37). Ne smemo nikada dozvoliti da zbog nepromišljenih komentara drugih posumnjamo u našeg nebeskog Oca. Jedna verna hrišćanka koja je godinama patila od hronične bolesti jednom je rekla: „Ako Jehova nešto dozvoljava, uverena sam da će sve biti u redu. Znam da će mi on dati snagu koja mi je potrebna. Uvek je to činio.“
16. Kako Božja Reč pruža pomoć onima koji se suočavaju s nevoljama?
16 Što se tiče Sataninih taktika, mi imamo razumevanje koje Jov nije imao. „Nismo u neznanju što se tiče njegovih spletki“ (2. Korinćanima 2:11). Osim toga, imamo obilje praktične mudrosti na koju možemo da se oslonimo. U Bibliji nalazimo zapis o vernim muškarcima i ženama koji su pretrpeli svakakve poteškoće. Apostol Pavle, koji je propatio više od mnogih drugih hrišćana, rekao je: „Sve što je ranije napisano, napisano je nama za pouku, da bismo svojom istrajnošću i utehom iz Pisma imali nadu“ (Rimljanima 15:4). U jednoj evropskoj zemlji, jedan Svedok koji je tokom Drugog svetskog rata bio u zatvoru zbog svoje vere zamenio je svoje trodnevno sledovanje hrane za Bibliju. „Ta zamena se i te kako isplatila!“, kaže on. „Premda sam trpeo fizičku glad, dobio sam duhovnu hranu koja je i meni i drugima pomogla da izdržimo kušnje koje smo doživljavali u tim teškim vremenima. I dan-danas imam tu Bibliju.“
17. Koju nam pomoć Bog pruža kako bismo istrajali?
17 Pored utehe iz Svetog pisma, imamo mnogo pomoćnih sredstava za proučavanje Biblije koja nam pružaju dobre savete za suočavanje s problemima. Ako budeš tražio u Indeksu publikacija, verovatno ćeš naći iskustvo nekog suhrišćanina koji je prošao kroz kušnju sličnu onoj koju ti doživljavaš (1. Petrova 5:9). Takođe može biti korisno da o svojoj situaciji razgovaraš sa saosećajnim starešinama ili drugim zrelim hrišćanima. Iznad svega, ako se moliš, možeš računati na Jehovinu pomoć i njegov sveti duh. Kako se Pavle odupirao Sataninim ’udarcima‘? Tako što je naučio da se oslanja na snagu od Boga (2. Korinćanima 12:9, 10). „Za sve imam snage uz pomoć onoga koji mi daje moć“, napisao je (Filipljanima 4:13).
18. Kako suhrišćani mogu pružiti neprocenjivo ohrabrenje?
18 Dakle, pomoć ti je na raspolaganju i ne treba da se ustežeš da je zatražiš. „Ako kloneš ti u dan teskobe, snaga tvoja samo je teskoba“, kaže poslovica (Poslovice 24:10). Kao što termiti mogu prouzrokovati da se drvena kuća sruši, obeshrabrenje može potkopati besprekornost jednog hrišćanina. Da bi to sprečio, Jehova nam pruža podršku u vidu onih koji mu služe zajedno s nama. Isusu se pojavio jedan anđeo i ojačao ga je one noći kada je bio uhapšen (Luka 22:43). Kada je kao zatvorenik putovao u Rim, Pavle je ’zahvalio Bogu i ohrabrio se‘ kada je sreo braću na Apijevom trgu i kod Tri krčme (Dela apostolska 28:15). Jedna Svedokinja iz Nemačke još uvek se seća kakvu je pomoć dobila kada je kao tinejdžerka sva uplašena stigla u koncentracioni logor Ravensbrik. „Odmah me je našla jedna suhrišćanka i srdačno me je zagrlila“, priseća se ona. „Druga verna sestra brinula je o meni i postala mi je kao duhovna majka.“
„Pokaži se vernim“
19. Šta je Jovu pomoglo da se odupre Sataninim napadima?
19 Jehova je opisao Jova kao čoveka koji je „postojan u svojoj besprekornosti“ (Jov 2:3, NW). Premda je bio obeshrabren i nije razumeo zašto pati, Jov se nikada nije kolebao što se tiče ključnog pitanja vernosti. Odbio je da se odrekne onoga što mu je davalo razlog da živi. Bio je odlučan: „Do poslednjeg svog uzdaha svoju ću ja nevinost [’besprekornost‘, NW] braniti“ (Jov 27:5).
20. Zašto vredi istrajati?
20 Slična odlučnost pomoći će i nama da sačuvamo svoju besprekornost u svim okolnostima — kada se suočavamo sa iskušenjima, protivljenjem i neprijateljstvom. „Ne boj se onoga što imaš da pretrpiš“, rekao je Isus skupštini u Smirni. „Gle! Đavo će neke od vas bacati u zatvor da budete potpuno iskušani, i da deset dana imate nevolju [probleme, patnju i pritiske]. Pokaži se vernim do same smrti, i daću ti venac života“ (Otkrivenje 2:10).
21, 22. Koje saznanje nas može utešiti kada doživljavamo nevolje?
21 U ovom svetu kojim vlada Satana, naša istrajnost i besprekornost sigurno će biti ispitane. Pa ipak, Isus nas uverava da nemamo razloga za strah dok razmišljamo o budućnosti. Ono što je važno jeste da se pokažemo vernima. ’Nevolja je trenutna i laka‘, rekao je Pavle, dok ’slava‘, to jest nagrada koju nam Jehova obećava, „sve više dobija na težini i večna je“ (2. Korinćanima 4:17, 18). Čak su i Jovove nevolje bile trenutne kada se uporede s mnogim godinama sreće u kojima je uživao pre i posle kušnje (Jov 42:16).
22 Pa ipak, biće trenutaka u životu kada će nam se činiti da kušnji nema kraja i da je naša patnja nepodnošljiva. U sledećem članku osmotrićemo koje još pouke o istrajnosti možemo izvući iz onoga što se desilo Jovu. Takođe ćemo osmotriti kako možemo jačati druge koji se suočavaju s nevoljama.
Kako bi odgovorio?
• Koje je ključno pitanje Satana postavio što se tiče Jovove besprekornosti?
• Zašto nevolje ne treba previše da nas iznenade?
• Kako nam Jehova pomaže da istrajemo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 23. strani]
Ako istražujemo u publikacijama, razgovaramo sa zrelim hrišćanima i izlivamo srce u molitvi, to će nam pomoći da istrajemo