Stari ali ne i bespomoćni

KADA zađu u pozne godine, mnogi postanu bespomoćni i izoluju se od drugih. To se nije desilo sa Fernanom Rivarolom iz Ženeve u Švajcarskoj, koji je umro kada je imao 95. godina. Živeo je sam, jer je njegova žena umrla, a ćerka je imala svoju porodicu. Iako je uglavnom bio vezan za kuću, nije bio usamljen. Često je s telefonom u ruci sedeo za stolom u dnevnoj sobi i pozivao ljude kako bi s njima razgovarao o duhovnim temama.

U jednom periodu svog dinamičnog života, Fernan je bio u zatvoru. Zašto? Godine 1939, kratko nakon što su njegova žena i on postali Jehovini svedoci, u Evropi je izbio Drugi svetski rat. Budući da se čvrsto pridržavao biblijskih merila, Fernan je bio odlučan da nikom ne nanese zlo. Zbog toga je izgubio posao i morao je da odsluži nekoliko zatvorskih kazni — sve zajedno u trajanju od pet i po godina. Tokom tog perioda bio je odvojen od svoje žene i ćerkice.

Govoreći o tom vremenu, Fernan je rekao: „Mnogima je izgledalo kao da sam napustio siguran posao i ostavio svoju porodicu na cedilu. Ljudi su me prezirali i ophodili su se prema meni kao prema kriminalcu. Pa ipak, kada razmišljam o tim teškim godinama, dobro se sećam kako nas je Jehova podržavao i pomagao nam. Od tada je prošlo mnogo godina, ali moje pouzdanje u Jehovu još uvek je snažno kao što je tada bilo.“

Snažna vera podstakla je Fernana da putem telefona prenosi biblijsku nadu drugima. Kada bi pronašao osobu koja pozitivno reaguje, poslao bi joj poštom biblijsku literaturu. Nešto kasnije, ponovo bi je pozvao da bi video da li su joj se dopale publikacije. Ponekad su mu ljudi slali pisma zahvalnosti, što ga je veoma radovalo.

Možda će vas neko iz vašeg kraja pozvati telefonom, kao što je to Fernan činio. Zašto ne biste saslušali šta ta osoba želi da vam kaže i u šta ona veruje? Jehovini svedoci uvek rado razgovaraju s drugima o svojim verovanjima.