Varuh — Jeremijin verni pisar

KO JE bio ’Varuh, sin Nirijin‘? (Jeremija 36:4). Iako se spominje samo u četiri poglavlja Biblije, njenim čitaocima je dobro poznat kao lični pisar i blizak prijatelj proroka Jeremije. Njih dvojica su bili svedoci 18 burnih, poslednjih godina kraljevstva Jude, vavilonske opsade i uništenja Jerusalima, a nakon toga su i zajedno boravili u izbeglištvu u Egiptu.

Nedavno otkriće dve bule a iz sedmog veka pre n. e. s natpisom „Pripada Varahiji [Varuhovo ime na hebrejskom], sinu Nerijahuovom [Nirijino ime na hebrejskom], pisaru“ probudilo je zanimanje izučavalaca za tu biblijsku ličnost. Ko je bio Varuh? Kakvog je bio porekla, obrazovanja i statusa? Šta otkriva o njemu to što je snažno podupirao Jeremiju? Šta možemo da naučimo od njega? Potražimo odgovore na ova pitanja tako što ćemo osmotriti raspoložive biblijske i istorijske podatke o njemu.

Poreklo i status

Danas mnogi izučavaoci smatraju da je Varuh poticao iz ugledne judejske pisarske porodice. Oni navode nekoliko razloga za takvo gledište. Na primer, u biblijskom izveštaju se na Varuha ukazuje posebnim izrazima kao što su „sekretar“ ili u nekim prevodima „pisar“. Sveto pismo takođe spominje da je njegov brat, Seraja, bio uticajan službenik na dvoru kralja Sedekije (Jeremija 36:32; 51:59).

Arheolog Filip King je o pisarima iz Jeremijinog vremena napisao sledeće: „Krajem sedmog i početkom šestog veka pre n. e., pisari su kao članovi jednog stručnog staleža imali istaknutu ulogu u Judi... Tu titulu su nosili visoki kraljevi službenici.“

Na osnovu izveštaja iz 36. poglavlja Jeremije koje ćemo detaljno razmotriti, stiče se utisak da je Varuh mogao da bude u društvu kraljevih savetnika i da mu je bilo dozvoljeno da koristi trpezariju Gemarije, jednog kneza ili visokog službenika. Izučavalac Biblije Džejms Mjulenberg obrazlaže: „Varuh je mogao ući u prostoriju za pisare zato što je na to imao pravo, jer je i sam bio jedan od kraljevih službenika koji su se sastali tom značajnom prilikom kada se javno čitao svitak. Varuh je bio među kolegama.“

Delo Corpus of West Semitic Stamp Seals navodi još jedan dokaz u prilog tome da je Varuh uživao status pisara: „Pošto je Varahijina bula pronađena u velikoj grupi bula drugih visokih službenika, razumno je pretpostaviti da se Varuh/Varahija kretao u istom krugu kao i oni.“ Izgleda da raspoložive informacije ukazuju na to da su Varuh i njegov brat Seraja bili visoki službenici koji su podupirali vernog proroka Jeremiju tokom dramatičnih godina koje su prethodile uništenju Jerusalima.

 Javna podrška Jeremiji

Hronološki gledano, prvo ukazivanje na Varuha nalazi se u 36. poglavlju Jeremije, gde se ukazuje na ’četvrtu godinu Joakima‘, to jest približno na 625. pre n. e. Do tada je Jeremija već 23 godine služio kao prorok (Jeremija 25:1-3; 36:1, 4).

U to vreme, Jehova je rekao Jeremiji: „Uzmi knjigu i napiši u nju sve reči koje sam ti rekao za Izrael i Judu i za sve narode... od vremena Josijina do danas.“ Izveštaj nastavlja: „Jeremija dozva tada Varuha, sina Nirijina, i Varuh napisa u knjigu iz usta Jeremijinih, sve reči koje Jehova govori Jeremiji“ (Jeremija 36:2-4).

Zašto je pozvan Varuh? Jeremija mu je rekao: „Meni nije slobodno, te ne mogu otići u dom Gospodnji“ (Jeremija 36:5, DK). Po svemu sudeći, Jeremiji je bio zabranjen pristup u hramsko područje gde je trebalo pročitati Jehovinu poruku, možda zato što su prethodne objave razljutile glavare (Jeremija 26:1-9). Varuh je nesumnjivo iskreno obožavao Jehovu tako da je učinio „sve kao što mu beše naredio prorok Jeremija“ (Jeremija 36:8).

Trebalo je dosta vremena da se zapišu upozorenja koja su bila objavljivana 23 godine, i možda je i sam Jeremija čekao pravo vreme za to. Pa ipak, u novembru ili decembru 624. pre n. e., Varuh hrabro „pročita pred svim narodom knjigu Jeremijinih reči u domu Jehovinom, u sobi Gemarije“ (Jeremija 36:8-10).

Mihej, sin Gemarije, obavestio je svog oca i nekoliko knezova o tome. Oni su pozvali Varuha da im ponovo pročita knjigu. „Kad oni čuše sve one reči“, stoji u izveštaju, „svi se uplašiše i rekoše Varuhu: Kazaćemo kralju sve te reči... Idi, sakrij se ti i Jeremija, da niko ne zna gde ste“ (Jeremija 36:11-19).

Kada je kralj Joakim čuo ono što je Jeremija izdiktirao Varuhu, ljutito je iscepao svitak, bacio ga u vatru i naredio svojim ljudima da ih uhapse. Dok su se skrivali, Varuh i Jeremija su po Jehovinoj zapovesti ponovo napisali tu knjigu (Jeremija 36:21-32).

Varuh je sigurno razumeo koje su opasnosti povezane s tim zadatkom. Mora da je znao za pretnje koje su bile upućene Jeremiji nekoliko godina ranije. Verovatno je čuo i kako je prošao Urija, koji je prorokovao „isto onako kao Jeremija“, ali je nastradao od ruke kralja Joakima. Pa ipak, Varuh je bio spreman da koristi svoje umeće i poznanstva s dvorskim službenicima kako bi podupirao Jeremiju u njegovoj službi (Jeremija 26:1-9, 20-24).

Ne traži „velike stvari“

Tokom pisanja prve knjige, Varuh se obeshrabrio. On je tugovao: „Teško meni!, jer mi Jehova doda žalost na tugu; iznemogoh uzdišući i ne nalazim mira!“ Zbog čega se tako osećao? (Jeremija 45:1-3).

Na to se nigde ne ukazuje. Ali, probajmo da zamislimo Varuhove okolnosti. Tokom 23 godine upozoravanja izraelskog i judejskog naroda sigurno je postalo sasvim jasno da postoji otpadništvo i da je narod odbacio Jehovu. Varuha mora da je zapanjilo i ono što je Jehova otkrio te iste godine, a što je verovatno bilo i zabeleženo u taj svitak — njegova odluka da uništi Jerusalim i Judu i da narod odvede u 70-godišnje izgnanstvo u Vavilon (Jeremija 25:1-11). Osim toga, postojala je opasnost da zbog snažne podrške Jeremiji u tom presudnom vremenu Varuh izgubi i ugled i posao.

Šta god da je bilo u pitanju, Jehova je lično pomogao Varuhu da zadrži na umu predstojeći sud. „Sve što sam gradio razgradiću, i što sam posadio  iščupaću, to jest svu ovu zemlju“, rekao je Jehova. Zatim je posavetovao Varuha: „A ti li ćeš tražiti velike stvari! Ne traži ih“ (Jeremija 45:4, 5).

Jehova nije naveo šta su bile te „velike stvari“, ali Varuh je sigurno znao da li su to bile lične ambicije, istaknutost ili materijalni napredak. Jehova mu je savetovao da bude realan i da zadrži na umu ono što predstoji: „Ja ću pustiti zlo na svako telo... a tebi ću život tvoj za plen dati u svim mestima kud budeš išao.“ Varuhov najvredniji posed, njegov život, biće sačuvan kud god da pođe (Jeremija 45:5).

Nakon tih događaja opisanih u 36. i 45. poglavlju Jeremije koji su se odigrali između 625. i 624. pre n. e., Biblija ne spominje Varuha sve do nekoliko meseci pre nego što su Vavilonci opustošili Jerusalim i Judu 607. pre n. e. Šta se dogodilo te godine?

Varuh ponovo podupire Jeremiju

Biblijski izveštaj ponovo spominje Varuha tokom vavilonske opsade Jerusalima. Jeremija je bio „zatvoren u tremu od tamnice“ kada mu je Jehova rekao da od svog rođaka kupi komad zemlje u Anatotu kao znak da će se zemlja obnoviti. Jeremija je pozvao Varuha da mu pomogne oko sleđenja određenih zakonskih smernica (Jeremija 32:1, 2, 6, 7).

Jeremija je rekao: „Napisah pogodbu i zapečatih, i uzeh svedoke, izmerih srebro na meru, i uzeh i zapečaćeno pismo [„ugovor“, NW] kupovine... i ono otvoreno, i dadoh pismo [„ugovor“, NW] o kupovini Varuhu.“ Zatim je naložio Varuhu da ugovore o kupovini stavi u zapečaćenu zemljanu posudu kako bi bili sačuvani. Neki izučavaoci veruju da je Jeremija ’napisao‘ ugovore u tom smislu što ih je diktirao, a da ih je zapravo zapisao Varuh, koji je bio pisar (Jeremija 32:10-14; 36:4, 17, 18; 45:1).

 Varuh i Jeremija su sledili zakonsku praksu svog vremena. Jedna odlika te prakse bilo je i sastavljanje dva primerka ugovora o kupovini. U knjizi Corpus of West Semitic Stamp Seals objašnjava se sledeće: „Prvi ugovor se nazivao ’zapečaćen ugovor‘ zbog toga što je bio zamotan i potom zapečaćen s jednom ili više bula. To je bio originalni primerak ugovora... Drugi, ’otvoreni ugovor‘ bio je prepis zapečaćenog, uvezanog ugovora i mogao je da se slobodno uzme na uvid. Tako su dva ugovora, original i njegov prepis, zapisana na dva zasebna lista papirusa.“ Arheološka otkrića govore u prilog tome da su se ugovori čuvali u zemljanim posudama.

Na kraju su Vavilonci osvojili i spalili Jerusalim i odveli u izgnanstvo sve njegove stanovnike izuzev nekolicine siromašnih. Navuhodonosor je za namesnika postavio Godoliju koga su Jevreji dva meseca kasnije ubili. Ostatak Jevreja je nasuprot Jeremijinom savetu nadahnutom od Boga nameravao da pobegne u Egipat. U tom izveštaju se ponovo spominje Varuh (Jeremija 39:2, 8; 40:5; 41:1, 2; 42:13-17).

Jevrejske vođe su rekle Jeremiji: „Lažeš; nije tebi naredio Jehova, Bog naš, da nam kažeš: Ne idite u Egipat da se onde nastanite, nego tebe podgovara Varuh, sin Nirijin, protiv nas, da bi nas predao u ruke Haldejcima da nas ubiju, ili da nas odvedu kao roblje u Vavilon“ (Jeremija 43:2, 3). Te optužbe jasno pokazuju da su jevrejske vođe verovale u to da Varuh u znatnoj meri utiče na Jeremiju. Da li su zbog Varuhovog položaja ili njegovog dugogodišnjeg prijateljstva s Jeremijom smatrali da on više nije samo pisar tog proroka? Možda. Ali šta god da su mislili, ta poruka je zaista došla od Jehove.

Uprkos Božjim upozorenjima, ostatak Jevreja je napustio Judu i poveo sa sobom „Jeremiju proroka i Varuha sina Nirijina“. Jeremija je zapisao: „Oni otidoše u zemlju egipatsku, jer ne poslušaše glas Jehovin; i stigoše u Tafnes“, pogranično mesto u istočnoj delti Nila, koja se graniči s gorom Sinaj. Nakon toga, Varuh se više ne spominje u Bibliji (Jeremija 43:5-7).

Šta možemo da naučimo od Varuha?

Možemo puno toga vrednog da naučimo od Varuha. Nešto što vredi zapaziti jeste njegova spremnost da svoje sposobnosti i poznanstva koristi u službi za Jehovu, bez obzira na posledice. Danas mnogi Jehovini svedoci — kako muškarci tako i žene — pokazuju sličan stav koristeći svoje sposobnosti u betelskoj službi, programu gradnje i tome slično. Kako možemo pokazivati stav sličan Varuhovom?

Kada je Varuh dobio opomenu da u poslednjim danima Jude nije bilo vreme za lične „velike stvari“, on je očigledno poslušao, jer je ostao živ. Pošto živimo u poslednjim danima jednog poretka, poželjno je da i mi lično primenimo taj savet. Jehova i nama obećava isto — biće nam pošteđen život. Da li ćemo se na takve opomene odazvati poput Varuha?

Iz izveštaja o Varuhu možemo da naučimo i nešto praktično. On je pomogao Jeremiji i njegovom rođaku da u međusobnom poslovanju slede potrebne zakonske smernice, iako su bili u srodstvu. To služi kao biblijski presedan za hrišćane koji posluju sa suvernicima. Staviti poslovne dogovore na papir, kao što pokazuje ovaj primer, u skladu je s Biblijom, praktično je i pokazatelj je ljubavi.

Iako Biblija ne govori puno o Varuhu, svi današnji hrišćani treba da obrate pažnju na njega. Da li ćemo oponašati dobar primer tog vernog Jeremijinog pisara?

[Fusnota]

[Slika na 16. strani]

Varuhova bula

[Izvor]

Bula: Courtesy of Israel Museum, Jerusalem