Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz pete knjige Psalama

BOGATI mogu da kažu: „Sinovi su naši kao biljke mlade, zrele već u mladosti svojoj, kćeri su naše kao ugaoni stubovi, isklesani kao u palatama. Žitnice su naše pune... Ovce naše namnožile su se hiljade puta.“ Štaviše, oni bi mogli uzviknuti: „Srećan je narod kome je tako!“ Međutim, psalmista kaže nešto sasvim suprotno: „Srećan je narod čiji je Bog Jehova!“ (Psalam 144:12-15). Kako bi i moglo biti drugačije? Jehova je srećan Bog i zato su srećni i oni koji ga obožavaju (1. Timoteju 1:11). Ova činjenica se jasno ističe u poslednjoj zbirci nadahnutih pesama, koju sačinjavaju psalmi od 107 do 150.

Peta knjiga Psalama takođe ističe Jehovine uzvišene osobine, uključujući i njegovu milost, istinitost i dobrotu. Što više upoznajemo Boga kao osobu, više ga volimo i imamo više strahopoštovanja prema njemu. To onda doprinosi i našoj sreći. Kakva se dragocena poruka nalazi u petoj knjizi Psalama! (Jevrejima 4:12).

SREĆNI ZBOG JEHOVINE DOBROTE

(Psalam 107:1–119:176)

„Neka zahvaljuju Jehovi za dobrotu njegovu i za čudesna dela prema sinovima ljudskim“, pevali su izgnani Jevreji kad su se vraćali iz vavilonskog ropstva (Psalam 107:8, 15, 21, 31). Hvaleći Boga, David je pevao: „Istina [je] tvoja sve do oblaka“ (Psalam 108:4). U sledećem psalmu, on se moli: „Pomozi mi, o Jehova, Bože moj, spasi me po milosti svojoj“ (Psalam 109:18, 19, 26). Psalam 110 proročanski govori o Mesijinoj vladavini. „Strah od Jehove početak je mudrosti“, stoji u Psalmu 111:10. Prema sledećem psalmu, „srećan je čovek koji se Jehove boji“ (Psalam 112:1).

Psalmi od 113 do 118 nazivaju se Halel psalmi, a nazvani su tako zbog toga što se stalno ponavlja izraz „aliluja“, to jest halelujah, što znači „Hvalite Jah!“ Prema Mišni — delu iz trećeg veka koje predstavlja zapis ranije usmene tradicije — ove pesme su se pevale prilikom Pashe i tri godišnja jevrejska praznika. Najduži od svih psalama i poglavlja u Bibliji, 119. psalam, veliča reč, to jest poruku, koju je Jehova objavio.

Odgovori na biblijska pitanja:

109:23 — Šta je David mislio kada je rekao: „Kao sena kad nestaje, tako i ja odlazim“? David je na poetski način rekao da mu se smrt približava (Psalam 102:11).

110:1, 2 — Šta je radio Davidov ’Gospod‘, Isus Hrist, dok je sedeo s desne strane Bogu? Nakon uskrsenja, Isus je uzašao na nebo i čekao s desne strane Bogu do 1914, kada je počeo da vlada kao Kralj. Za to vreme on je vladao nad svojim pomazanim sledbenicima, predvodeći ih u delu propovedanja i stvaranja učenika i pripremajući ih da vladaju s njim u njegovom Kraljevstvu (Matej 24:14; 28:18-20; Luka 22:28-30).

110:4 — Za šta se Jehova „zakleo i neće zažaliti“? Zakletva o kojoj se ovde govori jeste savez koji je Jehova sklopio  sa Isusom Hristom da će služiti kao Kralj i Prvosveštenik (Luka 22:29).

113:3 — U kom smislu Jehovino ime treba da se hvali „od izlaska sunčevog do zalaska njegovog“? Tu se ne govori samo o nekoj grupi osoba koje iz dana u dan obožavaju Boga. Od izlaska sunca na istoku do njegovog zalaska na zapadu, sunčevi zraci obasjavaju celu planetu. Slično tome, Jehova treba da se hvali širom cele zemlje. Da bi se to postiglo, mora da postoji organizacija. Kao Jehovini svedoci, imamo veliku čast da slavimo Boga i revno učestvujemo u delu objavljivanja Kraljevstva.

116:15 — Koliko je ’skupocena u očima Jehovinim smrt onih koji su mu verni‘? Obožavaoci Jehove su toliko dragoceni za njega da on nikada ne bi dozvolio da oni nestanu kao grupa, jer je njihova krv i suviše skupocena. Ako bi Jehova to dozvolio, to bi bilo kao da su njegovi neprijatelji moćniji od njega. Štaviše, na zemlji ne bi ostao niko ko bi predstavljao temelj novog sveta.

119:71 — Zašto može biti dobro trpeti nevolju? Možemo naučiti da se potpunije oslanjamo na Jehovu, da mu se usrdnije molimo i da marljivije proučavamo Bibliju i primenjujemo ono što stoji u njoj. Štaviše, kada nas zadesi nevolja, mogu doći do izražaja mane koje treba da ispravimo. Ukoliko dozvolimo da nas nevolja usavrši, nećemo postati ogorčeni kada je trpimo.

119:96 — Šta se misli pod time da „sve što je savršeno granicu ima“? Psalmista je govorio o savršenstvu iz ljudskog ugla. Verovatno je imao na umu da je ljudsko shvatanje savršenstva ograničeno. Za razliku od toga, ’Božja zapovest‘ nema granica. Njeno vođstvo se primenjuje na sve aspekte života. „Zapovest je tvoja bezgranična“, kaže Biblija.

119:164 — Šta se ističe time što se kaže da treba da hvalimo Boga „sedam puta na dan“? Broj sedam često ukazuje na potpunost. Dakle, psalmista kaže da Jehova zaslužuje svu hvalu.

Pouka za nas:

107:27-31. Svetska mudrost će u Armagedonu biti „smetena“ (Otkrivenje 16:14, 16). Ona nikog ne može spasti od uništenja. Samo će oni koji od Jehove čekaju spasenje preživeti i ’zahvaljivati Jehovi za dobrotu njegovu‘.

109:30, 31; 110:5. Vojnicima koji su u desnoj ruci držali mač a u levoj štit, desna strana je bila nezaštićena. Jehova je, figurativno govoreći, „s desne strane“ svojim slugama i bori se za njih. Tako ih štiti i pomaže im — što je dobar razlog da ga ’slavimo na sav glas‘!

113:4-9. Jehova je toliko uzvišen da mora da se sagne čak i da bi ’nebo video‘. Pa ipak, on je saosećajan prema ubogima, siromašnima i nerotkinjama. Suvereni Gospod Jehova je ponizan i želi da takvi budu i njegovi obožavaoci (Jakov 4:6).

114:3-7. Ono što smo saznali o čudesnim delima koja je Jehova izvršio u korist svog naroda na Crvenom moru, na reci Jordan i na gori Sinaj treba duboko da utiče na nas. Čovečanstvo, ovde predstavljeno „zemljom“, treba da bude u strahu — figurativno rečeno „u teškoj boli“ — zbog Gospoda.

119:97-101. Sticanje mudrosti i razboritosti iz Božje Reči štiti nas od duhovne štete.

119:105. Božja Reč je poput svetiljke našoj nozi jer nam pomaže da se uhvatimo u koštac sa problemima s kojima se sada suočavamo. Ona takođe u figurativnom smislu osvetljava našu stazu jer otkriva Božju nameru za budućnost.

SREĆNI UPRKOS NEVOLJAMA

(Psalam 120:1–145:21)

Kako možemo da se suočimo sa iskušenjima i nevoljama? Jasan odgovor se nalazi u Psalmima od 120 do 134. Uspećemo  da podnesemo poteškoće i sačuvaćemo radost ako od Jehove tražimo pomoć. Ove psalme, poznate kao pesme za uspinjanje, verovatno su pevali Izraelci dok su se penjali ka Jerusalimu radi obeležavanja godišnjih praznika.

U 135. i 136. psalmu Jehova je opisan kao onaj koji može da učini šta god želi, što je u oštroj suprotnosti s bespomoćnim idolima. Psalam 136 je sastavljen tako da se zadnji deo svakog stiha peva kao odgovor na prvi deo. Naredni psalam govori o dubokoj tuzi Jevreja u Vavilonu, koji su čeznuli da obožavaju Jehovu na Sionu. Psalme od 138 do 145 sastavio je David. On je želeo da ’hvali Jehovu svim srcem svojim‘. Zašto? Bio je ’pun strahopoštovanja što je tako divno stvoren‘ (Psalam 138:1; 139:14). U narednih pet psalama, David moli za zaštitu od zlih ljudi, za ukor od pravednika, za izbavljenje od progonitelja i vođstvo što se tiče ponašanja. On ističe koliko je srećan Jehovin narod (Psalam 144:15). Nakon što se osvrće na Božju veličinu i dobrotu, David izjavljuje: „Hvalu Jehovi govoriće usta moja. Neka svako stvorenje blagosilja sveto ime njegovo doveka, u svu večnost“ (Psalam 145:21).

Odgovori na biblijska pitanja:

122:3 — Na koji je način Jerusalim bio „u jednu celinu sastavljen“? Kao i u mnogim drugim gradovima u drevna vremena, kuće u Jerusalimu gradile su se jedna do druge. Pošto je grad bio tako zbijen, bilo ga je lako odbraniti. Osim toga, zahvaljujući tome što su kuće bile blizu, stanovnici su mogli da se oslone jedni na druge za pomoć i zaštitu. To ilustruje duhovno jedinstvo koje je postojalo među 12 izraelskih plemena kada su se okupljala radi obožavanja Jehove.

123:2 — Šta je suština ilustracije o očima slugu? Sluge i sluškinje gledaju u ruku gospodara ili gospodarice iz dva razloga: da bi utvrdili koje su njegove ili njene želje i da bi dobili zaštitu i ono što im je potrebno za život. Slično tome, naše oči su uprte ka Jehovi kako bismo prepoznali šta je njegova volja i dobili njegovu naklonost.

131:1-3 — Kako je David ’umirio i utišao dušu svoju‘ i zašto se ’osećao kao malo dete u naručju majke svoje‘? Kao što malo dete nalazi utehu i dobro se oseća u majčinom naručju, tako je i David naučio da svoju dušu umiri i utiša kao „malo dete u naručju majke svoje“. Kako? Tako što nije bio ponosnog srca ni oholih očiju i tako što nije tražio ono što je za njega suviše veliko. Umesto da teži za uzvišenim položajem, David je uglavnom bio svestan svojih ograničenja i pokazivao je poniznost. Za nas je mudro da oponašamo njegov stav, posebno kada težimo za prednostima u skupštini.

Pouka za nas:

120:1, 2, 6, 7. Klevetanje i zajedljiv govor mogu drugima naneti nesnosan bol. Ako kontrolišemo svoj jezik, to je jedan način na koji pokazujemo da ’želimo mir‘.

120:3, 4. Ako moramo da podnosimo nekoga ko ima ’prepreden jezik‘, možemo se utešiti saznanjem da  će Jehova ispraviti stvari u vreme koje je on odredio. Klevetnici će pretrpeti nevolju od „junaka“. Oni će sigurno primiti Jehovinu vatrenu osudu, simbolično predstavljenu „užarenim ugljevljem od stabla žutilovke“.

127:1, 2. U svim našim nastojanjima treba da tražimo Jehovino vođstvo.

133:1-3. Jedinstvo Jehovinog naroda je umirujuće, blagotvorno i osvežavajuće. Ne treba da ga narušavamo tako što bismo tražili greške kod drugih, svađali se ili se žalili.

137:1, 5, 6. Izgnani obožavaoci Jehove osećali su privrženost prema Sionu, koji je predstavljao Božju organizaciju. Kako je s nama? Da li smo razvili vernost i privrženost organizaciji koju Jehova danas koristi?

138:2. Jehova ’reč svoju uzdiže i iznad svog imena‘ u tom smislu što će ispunjenje svega što je obećao u svoje ime daleko nadmašiti sve što mi očekujemo. Zaista, pred nama je veličanstvena budućnost.

139:1-6, 15, 16. Jehova zna ono što radimo, mislimo i što želimo reći čak i pre nego što to izgovorimo. On nas poznaje još od samog začeća, pre nego što je formiran ijedan deo našeg tela. Bog nas kao pojedince toliko dobro poznaje da je to za nas „suviše čudesno“ da bismo mogli shvatiti. Kako je utešno što Jehova ne samo da vidi kušnje s kojima se suočavamo već i razume kako one utiču na nas.

139:7-12. Nijedno mesto na koje bismo mogli otići nije za Boga i suviše udaljeno da bi mogao da nas ojača.

139:17, 18. Da li nam ono što saznajemo o Jehovi pričinjava zadovoljstvo? (Poslovice 2:10). Ako je tako, pronašli smo nepresušan izvor radosti. Jehovinih misli ima ’više i od zrna peska‘. Uvek će postojati još nešto što ćemo moći da naučimo o njemu.

139:23, 24. Treba da imamo želju da Jehova ispita kakvi smo duboko u sebi kako bi video ima li u nama nečega što nas navodi na ’put boli‘ — neispravnih misli, želja i sklonosti — i da bi nam pomogao da ih iskorenimo.

143:4-7. Kako možemo izdržati čak i velike poteškoće? Psalmista kaže u čemu leži uspeh: u razmišljanju o svim Jehovinim delima, promišljanju o delima njegovih ruku i molitvi za pomoć.

„Hvalite Jah!“

Svaka od prve četiri zbirke psalama završava se izrazom hvale Jehovi (Psalam 41:13; 72:19, 20; 89:52; 106:48). Ni poslednja zbirka nije izuzetak. U Psalmu 150:6 stoji: „Sve što diše neka hvali Jah! Hvalite Jah!“ Ove reči će se ostvariti u Božjem novom svetu.

Dok iščekujemo to blagoslovljeno vreme, imamo veliki razlog da slavimo istinitog Boga i hvalimo njegovo ime. Kada razmišljamo o sreći koju imamo zato što poznajemo Jehovu i što uživamo u dobrom odnosu s njim, zar nas srce puno zahvalnosti ne pokreće da ga hvalimo?

[Slika na 15. strani]

Jehovina čudesna dela ulivaju strahopoštovanje

[Slika na 16. strani]

Jehovinih misli ima ’više i od zrna peska‘