Kada najbliži napuste Jehovu

MARK i Luiza su Jehovini svedoci. a Svoju decu su brižno i s ljubavlju poučavali Pismu, baš kao što Biblija podstiče hrišćanske roditelje (Poslovice 22:6; 2. Timoteju 3:15). Nažalost, nisu sva njihova deca nastavila da služe Jehovi kada su odrasla. „Srce me boli zbog dece koja više ne služe Jehovi“, kaže Luiza. „Kako mogu da se pretvaram da mi to iz dana u dan ne nanosi užasan bol? Kada drugi pričaju o svojim sinovima, grlo mi se stegne i moram da se borim da ne zaplačem.“

Zaista, kada neko odluči da napusti Jehovu i način života koji se zasniva na Pismu, to obično duboko tišti verne članove njegove porodice. „Veoma volim svoju sestru“, kaže Ajrin. „Sve bih dala da vidim kako se ona vraća Jehovi!“ Marija, čiji je brat okrenuo leđa Jehovi da bi nemoralno živeo, kaže: „Teško sam to podnela jer mi je u svakom drugom pogledu bio divan brat. Posebno mi nedostaje na velikim porodičnim okupljanjima.“

Zašto je to toliko teško?

Zašto duhovni gubitak deteta ili drugog člana porodice izaziva tako duboku žalost kod rođaka koji su hrišćani? Zato što pravi hrišćani znaju da Pismo obećava večni život u raju na zemlji onima koji ostanu verni Jehovi (Psalam 37:29; 2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:3-5). Oni se nadaju da će se tim blagoslovima radovati s bračnim drugom, decom, roditeljima, braćom i sestrama i unucima. Koliko ih samo boli kada pomisle da njihovi najbliži koji su prestali da služe Jehovi mogu propustiti tako nešto! Pored toga, hrišćani uviđaju da im Jehovini zakoni i načela već sada koriste. Zbog toga su skrhani kada vide svoje najbliže kako seju ono iz čega će sigurno žeti gorke posledice (Isaija 48:17, 18; Galatima 6:7, 8).

Nekome ko nikada nije doživeo takav gubitak moglo bi biti veoma teško da  razume koliko razorno on može delovati. Gotovo da nema životnog područja na koje se to ne odražava. „Sve mi je teže i teže da budem na hrišćanskim sastancima i da gledam kako se roditelji smeju i razgovaraju sa svojom decom“, kaže Luiza. „Svaka vrsta radosti je pomućena prazninom zbog najdražih koji nisu tu.“ Jedan hrišćanski starešina se seća perioda od četiri godine tokom kojeg je njegova pastorka prestala da kontaktira s njim i njegovom suprugom. On kaže: „Često bi čak i ’lepi trenuci‘ bili teški. Kada bih nešto poklonio supruzi ili bih je preko vikenda odveo na neko prijatno mesto, ona bi postala očajna i plakala bi zbog toga što njena ćerka nije s nama.“

Da li hrišćani poput nje preteruju? Ne obavezno. U stvari, oni u određenoj meri odražavaju Jehovine osobine po čijem obličju je čovek i stvoren (Postanje 1:26, 27). Šta to znači? Kako se Jehova osećao kada se izraelski narod pobunio protiv njega? U Psalmu 78:38-41 vidimo da ga je to žalostilo i da mu je nanosilo bol. Pa ipak, on ih je strpljivo upozoravao i ispravljao, uvek im opraštajući kada su se pokajali. Očigledno je da je Jehova lično privržen svojim stvorenjima, ’delu ruku svojih‘, i da ih se ne odriče olako (Jov 14:15; Jona 4:10, 11). On je u ljude usadio sposobnost da poseduju sličnu privrženost, tako da spone među  članovima porodice mogu biti veoma jake. Prema tome, nije ništa neobično što ljudi tuguju zbog duhovnog gubitka svojih bliskih rođaka.

To je čak jedan od najtežih ispita za prave hrišćane (Dela apostolska 14:22). Isus je rekao da će zbog njegove poruke neke porodice biti podeljene (Matej 10:34-38). To ne znači da biblijska poruka sama po sebi izaziva porodični razdor. Baš suprotno, članovi porodice koji ne veruju ili nisu ostali verni narušavaju porodične odnose time što odbacuju hrišćanstvo, napuštaju ga ili mu se čak protive. Ipak, možemo biti zahvalni što Jehova ne ostavlja bez pomoći one koji su mu verni, tako da oni mogu da se suoče sa ispitima koji nailaze sa svih strana. Ako trenutno tuguješ zbog toga što je neko od tvojih najbližih napustio Jehovu, koja biblijska načela ti mogu pomoći da podneseš taj bol i da u određenoj meri budeš radostan i zadovoljan?

Kako to prebroditi

„Time što se izgrađujete... održite se u Božjoj ljubavi“ (Juda 20, 21). Možda su tvoje okolnosti takve da trenutno ne možeš nikako pomoći članu porodice koji je prestao da služi Jehovi. Pa ipak, ti možeš i treba da izgrađuješ sebe, kao i svakog člana svoje porodice koji je ostao veran. Od Veronikina tri sina, dvojica su napustila istinu. Ona kaže: „Moj suprug i ja smo dobili ljubazan savet da ostanemo duhovno jaki, jer ćemo tako biti u najboljem položaju da dočekamo naše sinove kada se urazume. Šta bi bilo sa izgubljenim sinom da njegov otac nije bio u stanju da ga primi nazad?“

Da bi ostao duhovno jak, zaokupi se duhovnim stvarima. To bi značilo da redovno duboko proučavaš Bibliju i posećuješ hrišćanske sastanke. Budi spreman da u granicama svojih mogućnosti pomažeš drugima u skupštini. Istina je da u početku sve to može biti teško. Veronika se priseća: „Prvo što sam htela bilo je da se povučem, baš kao što to čini ranjena životinja. Međutim, muž je insistirao na tome da zadržimo dobru duhovnu rutinu. Pobrinuo se da idemo na sastanke. Kada je došlo vreme da prisustvujemo kongresu, bilo mi je potrebno dosta hrabrosti da odem tamo i sretnem druge ljude. Pa ipak, kongresni program nas je približio Jehovi. Taj kongres je posebno ohrabrio sina koji je ostao veran Jehovi.“

Ranije spomenutoj Mariji puno pomaže redovno učešće u službi propovedanja, i ona trenutno proučava Bibliju s četiri osobe. Slično je i s Lorom koja kaže: „I pored toga što nisam uspela da odgajim decu onako kako su to učinili drugi roditelji i što nema dana da ne zaplačem, zahvaljujem Jehovi što znam za predivnu poruku iz Biblije koja može pomoći porodicama u ovim poslednjim danima.“ Uprkos tome što su njihova odrasla deca napustila skupštinu, Ken i Elenor su se preselili u područje gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva i zaposleni su u punovremenoj službi. Na taj način su sačuvali ispravno  gledište i nisu dozvolili da ih nadvlada tuga.

Ne gubi nadu. Ljubav se ’svemu nada‘ (1. Korinćanima 13:7). Maločas spomenuti Ken kaže: „Kada su naša deca napustila istinu, za mene je to bilo kao da su umrla. Ali nakon što je moja sestra bliznakinja umrla, promenio sam gledište. Drago mi je što moja deca nisu doslovno mrtva i što im Jehova i dalje pruža priliku da mu se vrate.“ Iskustva su zaista pokazala da se mnogi koji su napustili istinu s vremenom vrate (Luka 15:11-24).

Nemoj kriviti sebe. Roditelji mogu biti naročito skloni tome da razmišljaju o prošlosti i da žale što u određenim situacijama nisu drugačije postupili. Međutim, suština Jezekilja 18:20 jeste da Jehova smatra grešnika odgovornim za njegove pogrešne odluke, a ne njegove roditelje. Zanimljivo je što knjiga Poslovica puno govori o roditeljskoj obavezi da ispravno odgajaju svoju decu, ali u njoj se nalazi preko četiri puta više saveta upućenih mladima da budu poslušni i podložni roditeljima. Da, deca imaju tu odgovornost da prihvate pouku koju im nesavršeni roditelji pružaju na temelju Biblije. Verovatno si ih poučavao najbolje što si mogao. Pa ipak, čak i ako misliš da si napravio neke greške i da su one zaista tvoja krivica, to ne znači obavezno da su one razlog zašto je neko od tvojih najbližih napustio istinu. U svakom slučaju, ništa se ne postiže time što se popušta razmišljanju ’Da sam samo uradio ovo ili ono, stvari bi bile drugačije‘. Uči na svojim greškama, budi odlučan da ih ne ponavljaš i moli se Jehovi za oproštaj (Psalam 103:8-14; Isaija 55:7). Zatim se usredsredi na budućnost, a ne na prošlost.

Budi strpljiv prema drugima. Nekome može biti teško da nađe način kako da te ohrabri ili uteši, posebno ako nikada nije doživeo nešto slično. Pored toga, ljudi se međusobno razlikuju po tome šta smatraju za ohrabrujuće i utešno. Stoga, ako ti neko kaže nešto što te uznemirava, primeni savet apostola Pavla iz Kološanima 3:13: „Podnosite jedni druge i spremno opraštajte jedni drugima ako neko ima pritužbu na nekoga.“

Poštuj način na koji Jehova pruža disciplinu. Ako je skupština disciplinovala tvog rođaka, ne zaboravi da iza toga stoji Jehova, kao i da je to u najboljem interesu svih, uključujući i prestupnika (Jevrejima 12:11). Prema tome, odupiri se bilo kakvom naginjanju da kritikuješ starešine koje su bile uključene u taj slučaj ili odluke koje su oni doneli. Upamti da se najbolji rezultati postižu kada stvari obavljamo na Jehovin način, dok protivljenje njegovom uređenju može voditi samo do još većih nevolja.

Nakon što su Izraelci izbavljeni iz Egipta, Mojsije je često služio kao sudija (Izlazak 18:13-16). Pošto bi presuda u korist jedne osobe verovatno bila na štetu druge, nije teško pretpostaviti da su neki bili razočarani njegovim odlukama. Možda je zameranje Mojsijevim presudama bilo razlog za neke pobune protiv njega kao vođe. Pa ipak, Jehova je koristio Mojsija da bi vodio svoj narod i nije kaznio njega, već buntovnike i njihove porodice koje su ih podupirale u pobuni (Brojevi 16:31-35). Iz toga učimo da treba da poštujemo  i podupiremo odluke onih koji danas imaju teokratski autoritet.

Delores se priseća koliko joj je u tom pogledu bilo teško da zadrži uravnoteženo gledište kada joj je ćerka bila isključena. Ona kaže: „Pomoglo mi je što sam uvek iznova čitala članke koji govore o tome koliko je razuman način na koji Jehova vodi stvari. Imala sam jednu posebnu svesku u koju sam beležila misli iz govora i članaka koje bi mi pomogle da izdržim i nastavim da služim Jehovi.“ To nas vodi do još jednog važnog koraka koji nam pomaže da istrajemo.

Izrazi svoja osećanja. Mogao bi utvrditi da je korisno ako se poveriš saosećajnim prijateljima u koje imaš poverenje. Izaberi pri tome one koji će ti pomoći da sačuvaš pozitivan stav. Svakako, najkorisnije je da u molitvi ’izlivaš srce svoje‘ Jehovi b (Psalam 62:7, 8). Zašto? Zato što on u potpunosti razume tvoja osećanja. Na primer, možda misliš da je nepravedno što proživljavaš takav emocionalni bol. Na kraju krajeva, nisi ti napustio Jehovu. Reci Jehovi kako se osećaš i moli ga da ti pomogne da tu situaciju sagledaš na manje bolan način (Psalam 37:5).

S vremenom ćeš verovatno naučiti da bolje kontrolišeš svoja osećanja. U međuvremenu, nastavi da se trudiš da ugodiš Jehovi i nikada nemoj misliti da je to uzaludno (Galatima 6:9). Upamti da probleme ne bismo mogli izbeći čak i kada bismo napustili Jehovu. S druge strane, zbog toga što mu ostajemo verni, mi imamo njegovu pomoć kada se suočavamo sa kušnjama. Stoga budi uveren da Jehova razume koliko su teške tvoje okolnosti i da će nastaviti da ti pruža potrebnu snagu u pravo vreme (2. Korinćanima 4:7; Filipljanima 4:13; Jevrejima 4:16).

[Fusnote]

[Okvir na 19. strani]

Kako prebroditi takvu situaciju

◆ „Time što se izgrađujete... održite se u Božjoj ljubavi“ (Juda 20, 21).

◆ Ne gubi nadu (1. Korinćanima 13:7).

◆ Nemoj kriviti sebe (Jezekilj 18:20).

◆ Budi strpljiv prema drugima (Kološanima 3:13).

◆ Poštuj način na koji Jehova pruža disciplinu (Jevrejima 12:11).

◆ Izrazi svoja osećanja (Psalam 62:7, 8).

[Okvir/Slika na 21 strani]

Da li si ti napustio Jehovu?

Ukoliko jesi, šta god da je bio razlog, ugrožen je tvoj odnos s Jehovom, kao i izgledi na večni život. Možda nameravaš da se vratiš Jehovi. Da li sada ozbiljno radiš na tome? Ili to odlažeš čekajući „pravo vreme“? Ne zaboravi da se olujni oblaci Armagedona brzo primiču. Osim toga, život u ovom svetu je kratak i neizvestan. Ne možeš znati čak ni da li ćeš sutra biti živ (Psalam 102:3; Jakov 4:13, 14). Jedan čovek kome je ustanovljeno da boluje od smrtonosne bolesti, rekao je: „Kada sam saznao da bolujem od te bolesti bio sam u punovremenoj službi Jehovi i savest mi je bila čista. U ovom trenutku utešno je znati tako nešto.“ Međutim, zamisli kako bi se on osećao da ga je bolest zatekla dok govori: „Jednog dana ću se vratiti Jehovi!“ Ako si napustio Jehovu, sada je najbolje vreme da mu se vratiš.

[Slike na 18. strani]

Zaokupljenost duhovnim stvarima može ti pomoći da zadržiš ispravan stav