Kako pristupiti ’Onome koji sluša molitve‘

„Ti si onaj koji sluša molitve, k tebi svaki čovek prilazi“ (PSALAM 65:2).

1. Po čemu se ljudi razlikuju od ostalih stvorenja na Zemlji i kakva nam se mogućnost zbog toga pruža?

 OD SVIH vrsta živih bića na Zemlji, kojih ima na hiljade, samo ljudi imaju sposobnost da obožavaju Stvoritelja. Samo su ljudi svesni svojih duhovnih potreba i imaju želju da ih zadovolje. To nam pruža predivnu mogućnost da izgradimo lični odnos s našim nebeskim Ocem.

2. Kako je greh uticao na čovekov odnos sa Stvoriteljem?

² Bog je stvorio čoveka sa sposobnošću da komunicira s njim kao sa svojim Stvoriteljem. Adam i Eva su bili stvoreni bez greha. Zato su mogli da pristupaju Bogu slobodno kao što dete pristupa svom ocu. Međutim, kasnije im je ta veličanstvena prednost oduzeta zbog toga što su sagrešili. Pošto su bili neposlušni Bogu, izgubili su blizak odnos s njim (Postanak 3:8-13, 17-24). Da li to znači da Adamovi nesavršeni potomci više ne mogu komunicirati s Bogom? Ne znači. Jehova im dozvoljava da mu pristupe ali samo pod uslovom da ispune određene zahteve. Koji su to zahtevi?

Zahtevi za pristupanje Bogu

3. Šta je potrebno da bi grešni ljudi mogli da pristupe Bogu, i koji primer to pokazuje?

³ Jedan događaj koji se tiče Adamova dva sina pomaže nam da razumemo šta Bog traži od nesavršenih ljudi koji žele da mu pristupe. I Kain i Avelj su pokušali da pristupe Bogu tako što su mu prineli žrtve. Aveljev prinos je bio prihvaćen, dok Kainov nije (Postanak 4:3-5). Zašto? U Jevrejima 11:4 stoji: „Verom je Avelj prineo Bogu vredniju žrtvu nego Kain, i zbog te vere dobio je svedočanstvo da je pravedan.“ Dakle, jasno je da je vera neophodna da bismo pristupili Bogu. Još jedan preduslov nalazimo u Jehovinim rečima upućenim Kainu: „Ako počneš činiti dobro, zar mi nećeš biti mio?“ Zaista, da je Kain počeo činiti dobro, Bog bi ga prihvatio. Međutim, Kain je odbacio Božji savet, ubio Avelja i završio kao izgnanik (Postanak 4:7-12). Tako je na samom početku ljudske istorije naglašeno koliko su vera i dobra dela važni da bi čovek mogao pristupiti Bogu.

4. Šta treba da priznamo kada je u pitanju naše pristupanje Bogu?

⁴ Ako želimo da pristupimo Bogu, veoma je važno da priznamo da smo grešni. Svi ljudi su grešni, a greh nas sprečava da se približimo Bogu. Prorok Jeremija je o Izraelu napisao: „Počinili smo prestup... Oblacima si zatvorio pristup k sebi, da ne prođe molitva“ (Tužbalice 3:42, 44). Pa ipak, Bog je tokom ljudske istorije pokazao da je spreman da prihvati molitve onih koji mu pristupaju u veri i sa ispravnim stavom srca, i koji se drže njegovih zapovesti (Psalam 119:145). Ko su bili neki od tih ljudi i šta možemo naučiti iz njihovih molitvi?

5, 6. Šta možemo naučiti iz načina na koji je Avraham pristupao Bogu?

 ⁵ Jedan od njih bio je Avraham. Jasno je da ga je Jehova prihvatio, pošto ga je nazvao ’svojim prijateljem‘ (Isaija 41:8). Šta možemo naučiti iz načina na koji je Avraham pristupao Bogu? Ovaj verni patrijarh izrazio je svoju zabrinutost u vezi s tim ko će biti njegov naslednik: „Šta ćeš mi dati kad nemam dece?“ (Postanak 15:2, 3; 17:18). Jednom drugom prilikom, hteo je da zna ko će biti spasen kada Bog izvrši presudu nad Sodomom i Gomorom (Postanak 18:23-33). Avraham se takođe usrdno molio za druge (Postanak 20:7, 17). A ponekad je, kao i u Aveljevom slučaju, Avrahamovo pristupanje Bogu obuhvatalo i prinošenje žrtava Jehovi (Postanak 22:9-14).

⁶ U svim tim prilikama, Avraham je imao slobodu da razgovara s Jehovom. Međutim, njegova sloboda govora bila je neraskidivo povezana s poniznim stavom prema Stvoritelju. Zapazi njegove reči pune poštovanja koje su zabeležene u Postanku 18:27: „Molim te, saslušaj me. Iako sam prah i pepeo usuđujem se da govorim Jehovi.“ Kakav dobar stav koji vredi oponašati!

7. Za šta su se patrijarsi molili Jehovi?

⁷ Patrijarsi su se molili u vezi s raznim stvarima i Jehova ih je uslišio. Jakov je uputio molitvu u vidu zaveta. Nakon što je tražio Božju pomoć, svečano je obećao: „Od svega što mi budeš dao daću ti desetak“ (Postanak 28:20-22). Kasnije, kada je trebalo da se sretne sa svojim bratom, Jakov je preklinjao Jehovu za zaštitu rečima: „Molim te, izbavi me iz ruke mog brata Isava, jer se bojim“ (Postanak 32:9-12). Patrijarh Jov je pristupio Jehovi u ime svoje porodice, prinoseći žrtve za njih. Kada su Jovova tri prijatelja zgrešila svojim govorom, Jov se molio za njih i „Jehova je uslišio Jova“ (Jov 1:5; 42:7-9). Ovi događaji nam pomažu da utvrdimo za šta možemo da se molimo Jehovi. Takođe vidimo da je Jehova spreman da prihvati molitve onih koji mu pristupaju na ispravan način.

Pod savezom Zakona

8. Kako su se pod savezom Zakona pred Jehovu iznosile molbe koje su se ticale celog naroda?

⁸ Nakon što je Jehova izbavio izraelski narod iz Egipta, dao im je savez Zakona. Prema onom što je stajalo u Zakonu, Bogu se moglo pristupiti putem pomazanog sveštenstva. Neki Leviti  su služili kao sveštenici u korist naroda. Kada se pojavio neki problem ili pitanje koje se ticalo celog naroda, predstavnik naroda — kralj ili prorok — izneo je to Jehovi u molitvi (1. Samuilova 8:21, 22; 14:36-41; Jeremija 42:1-3). Na primer, prilikom posvećenja hrama, kralj Solomon se obratio Jehovi u jednoj usrdnoj molitvi. Jehova je pokazao da je prihvatio tu molitvu tako što je hram ispunio svojom slavom i rekao: „Uši će moje čuti njihovu molitvu s ovog mesta“ (2. Letopisa 6:12–7:3, 15).

9. Šta se zahtevalo da bi se na ispravan način pristupilo Jehovi u svetilištu?

⁹ U Zakonu koji je dat Izraelu, Jehova je naveo kako mu treba pristupati u svetilištu. O čemu se radilo? Svakog jutra i svake večeri, osim što je prinosio životinjske žrtve, od prvosveštenika se zahtevalo da pred Jehovom prinese mirisni kâd. Kasnije su tu službu vršili i drugi sveštenici, izuzev na Dan očišćenja. Ako sveštenici ne bi na taj način iskazali poštovanje Jehovi, on ne bi bio zadovoljan njihovom službom (Izlazak 30:7, 8; 2. Letopisa 13:11).

10, 11. Kakav dokaz imamo da je Jehova prihvatao lične molitve?

¹⁰ Da li se u drevnom Izraelu moglo pristupiti Bogu jedino putem naimenovanih predstavnika? Ne, jer se u Bibliji kaže da je Jehova rado prihvatao lične molitve. U molitvi koju je Solomon uputio za posvećenje hrama, preklinjao je Jehovu rečima: „Pa ako neko iz naroda ili ceo tvoj narod Izrael uputi molitvu ili molbu za milost... i raširi ruke prema ovom domu, ti čuj s nebesa“ (2. Letopisa 6:29, 30). Prema Lukinom zapisu, kada je Zaharija, otac Jovana Krstitelja, prinosio kâd u svetilištu, mnoštvo nesvešteničkih obožavalaca Jehove „molilo se napolju“. Očigledno je bio običaj da se narod okupi izvan svetilišta u molitvi, dok se Jehovi prinosio kâd na zlatnom oltaru (Luka 1:8-10).

¹¹ Dakle, kada se Jehovi pristupalo na ispravan način, njemu je bilo drago da prihvati molbe onih koji su mu se obraćali u ime naroda, kao i lične molbe pojedinaca. Mi danas nismo pod savezom Zakona. Pa ipak, možemo izvući važne pouke o molitvi iz načina na koji su drevni Izraelci pristupali Bogu.

Pod hrišćanskim uređenjem

12. Putem kog uređenja hrišćani mogu pristupati Jehovi?

¹² Mi sada živimo pod hrišćanskim uređenjem. Više ne postoji doslovan hram gde sveštenici predstavljaju Božji narod, ili ka kome treba da se okrenemo kada se molimo Bogu. Međutim, Jehova još uvek ima uređenje putem kog mu možemo pristupiti. Koje je to uređenje? Godine 29. n. e., kada je Hrist pomazan i postavljen za Prvosveštenika, počeo je da funkcioniše duhovni  hram. a Taj duhovni hram predstavlja novo uređenje za pristupanje Jehovi i obožavanje na temelju žrtve Isusa Hrista (Jevrejima 9:11, 12).

13. Koja paralela u pogledu molitve postoji između hrama u Jerusalimu i duhovnog hrama?

¹³ Mnoge odlike hrama u Jerusalimu dobro oslikavaju odlike duhovnog hrama, uključujući i one koje su povezane s molitvom (Jevrejima 9:1-10). Na primer, šta je predstavljao kâd koji se ujutro i uveče prinosio na kadionom oltaru u Svetinji hrama? Prema Otkrivenju, ’kâd predstavlja molitve svetih‘ (Otkrivenje 5:8; 8:3, 4). David je pod nadahnućem zapisao: „Neka molitva moja pred tobom bude kao pripremljeni kâd“ (Psalam 141:2). Dakle, u hrišćanskom uređenju, mirisni kâd sasvim podesno predstavlja prihvatljive molitve i hvale upućene Jehovi (1. Solunjanima 3:10).

14, 15. Šta se može reći o pristupanju Jehovi kada su u pitanju (a) pomazani hrišćani? (b) „druge ovce“?

¹⁴ Ko može pristupiti Bogu u njegovom duhovnom hramu? U doslovnom hramu, i sveštenici i Leviti su imali prednost da služe u unutrašnjem dvorištu, ali su samo sveštenici mogli da uđu u Svetinju. Pomazani hrišćani koji imaju nadu da će živeti na nebu uživaju u jedinstvenom duhovnom stanju, predstavljenom unutrašnjim dvorištem i Svetinjom, što im omogućava da upućuju molitve i hvale Bogu.

¹⁵ Šta je sa onima koji imaju nadu da će živeti na zemlji, ’drugim ovcama‘? (Jovan 10:16). Prorok Isaija je ukazao da će „u poslednjim danima“ ljudi iz mnogih naroda doći da obožavaju Jehovu (Isaija 2:2, 3). On je takođe napisao da će ’tuđinci‘ stati uz Jehovu. Otkrivajući svoju spremnost da ih prihvati, Bog je rekao: „Razveseliću ih u svom domu molitve“ (Isaija 56:6, 7). Još neki detalji o tome navode se u Otkrivenju 7:9-15 gde se govori o ’velikom mnoštvu‘ iz „svih naroda“ koje se okuplja da bi obožavalo Boga i da bi mu upućivalo molitve „dan i noć“ dok stoji u spoljašnjem dvorištu duhovnog hrama. Kako je utešno znati da sve Božje sluge danas mogu slobodno da pristupe Bogu s punim pouzdanjem da će ih on čuti!

Koje molitve Bog prihvata?

16. Šta od ranih hrišćana možemo naučiti o molitvi?

¹⁶ Ranim hrišćanima je molitva bila važan deo života. Za šta su se molili? Hrišćanske starešine su tražile vođstvo kada su odlučivale kome će biti poverene odgovornosti u organizaciji (Dela apostolska 1:24, 25; 6:5, 6). Epafras se molio za suvernike (Kološanima 4:12). Članovi skupštine u Jerusalimu molili su se za Petra dok je bio u zatvoru (Dela apostolska 12:5). Rani hrišćani su  tražili od Boga odvažnost u suočavanju s protivljenjem kad su se molili: „Jehova, obrati pažnju na njihove pretnje, i daj svojim slugama da i dalje sa svom odvažnošću govore tvoju reč!“ (Dela apostolska 4:23-30). Učenik Jakov podstakao je hrišćane da se mole Bogu za mudrost kada su u kušnji (Jakov 1:5). Da li se i ti moliš Jehovi za sve to?

17. Čije molitve Jehova prihvata?

¹⁷ Bog ne prihvata sve molitve. Kako onda možemo upućivati molitve za koje ćemo biti sigurni da su mu prihvatljive? Verni ljudi koje je Bog slušao u prošlosti obraćali su mu se u iskrenosti i sa ispravnim stavom srca. Pokazali su veru koja je bila poduprta dobrim delima. Možemo biti sigurni da će Jehova i danas slušati one koji mu na sličan način pristupaju.

18. Kojem još zahtevu hrišćani moraju udovoljiti da bi im molitve bile uslišene?

¹⁸ Postoji još jedan zahtev. Apostol Pavle je to objasnio sledećim rečima: „Preko Hrista... imamo pristup Ocu jednim duhom“ (Efešanima 2:13, 18). Zaista, samo preko Isusa možemo imati slobodan pristup Ocu (Jovan 14:6; 15:16; 16:23, 24).

19. (a) Kada Jehovi nije bio ugodan kâd koji su prinosili Izraelci? (b) Kako možemo biti sigurni da su u Jehovinim očima naše molitve poput mirisnog kâda?

¹⁹ Kao što smo već rekli, kâd koji su prinosili izraelski sveštenici predstavlja prihvatljive molitve Božjih vernih slugu. Međutim ponekad su prinosi od kâda bili odvratni Jehovi. To je bio slučaj kada su Izraelci prinosili kâd u hramu, ali su se u isto vreme klanjali idolima (Jezekilj 8:10, 11). Molitve onih koji kažu da mu služe a u isto vreme čine dela koja su u suprotnosti s njegovim zakonima i danas su za Jehovu poput neugodnog mirisa (Poslovice 15:8). Nastavimo zato da budemo čisti u svim aspektima života kako bi naše molitve za Boga bile poput mirisnog kâda. Jehova nalazi zadovoljstvo u molitvama onih koji postupaju u skladu s njegovom voljom (Jovan 9:31). Međutim, treba odgovoriti na još neka pitanja. Kako treba da se molimo? Za šta se možemo moliti? Kako Bog odgovara na naše molitve? U sledećem članku biće odgovoreno na ova i još neka pitanja.

[Fusnota]

Možeš li objasniti?

• Kako nesavršeni ljudi mogu pristupiti Bogu i biti prihvaćeni od njega?

• Kako u svojim molitvama možemo oponašati patrijarhe?

• Šta učimo iz molitava ranih hrišćana?

• Kada su naše molitve za Boga poput mirisnog kâda?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 23. strani]

Zašto je Bog prihvatio Aveljev prinos a Kainov nije?

[Slika na 24. strani]

’Ja sam prah i pepeo‘

[Slika na 25. strani]

„Od svega što mi budeš dao daću ti desetak“

[Slika na 26. strani]

Da li su tvoje molitve za Jehovu poput mirisnog kâda?