Religija da li vrši pozitivan uticaj?

„MOGU da budem dobar čovek i bez religije!“ Ovo je uobičajeno razmišljanje. Mnoge iskrene, saosećajne i pouzdane osobe nisu zainteresovane za religiju. Na primer, samo mali procenat ljudi iz zapadne Evrope redovno ide u crkvu, iako većina kaže da veruje u Boga. a Čak i u Latinskoj Americi, samo između 15 i 20 posto katolika redovno ide u crkvu.

Možda i vi, poput mnogih drugih, smatrate da religija ne doprinosi boljem životu. Ipak, možda se sećate da je samo nekoliko decenija ranije, u vreme naših baka i deka, većina ljudi bila mnogo pobožnija nego danas. Zašto religija više nije tako privlačna za ljude? Može li neko biti dobar čovek i bez religije? Postoji li religija koja ima pozitivan uticaj?

Zašto su mnogi napustili religiju

Većina onih koji su se izjašnjavali kao hrišćani vekovima su verovali da Bog od ljudi očekuje poslušnost. Išli su u crkvu da bi stekli Božju naklonost tako što su praktikovali obrede koje je vršilo sveštenstvo ili tako što su sledili njihovo vođstvo. Naravno, mnogi su znali za religiozno licemerstvo. Uloga koju je religija imala u ratovima dobro je poznata, kao i razuzdano ponašanje nekih sveštenika. Ali većina ljudi nije imala ništa protiv same religije. Neke je privlačila mističnost, tradicija ili muzika; neki su čak bili motivisani pretnjom večnog mučenja u paklu, što nije biblijsko učenje. A onda su neka otkrića promenila način na koji su mnogi ljudi gledali na crkvu.

Postala je popularna teorija o evoluciji. Neki su usvojili ideju da je život nastao pukim slučajem, bez učešća Boga. Većina religija nije uspela da pruži ubedljiv dokaz da je Bog Izvor života (Psalam 36:9). Osim toga, s napretkom tehnologije, izvanredna dostignuća u medicini, transportu i komunikaciji kod ljudi su stvorila osećaj da nauka može rešiti svaki problem. Štaviše, smatralo se da sociolozi i psiholozi pružaju bolje vođstvo od crkava. S druge strane, crkve nisu uspele da daju uverljive dokaze da je život po Božjim zakonima najbolji način života (Jakov 1:25).

Reagujući na nove okolnosti, mnoge crkve su promenile svoju poruku. Sveštenici i propovednici su prestali da poučavaju da Bog od ljudi očekuje poslušnost. Umesto toga, mnogi su govorili da svaka osoba mora sama da odluči šta je dobro, a šta loše. U nastojanju da steknu popularnost, neke religiozne  vođe su tvrdile da nas Bog prihvata bez obzira na to kako živimo. Takva učenja podsećaju na jedno biblijsko proročanstvo: „Doći [će] vreme kad ljudi neće podnositi zdravo učenje, nego će po sopstvenim željama nakupiti sebi učitelje koji će im govoriti ono što godi njihovim ušima“ (2. Timoteju 4:3).

Umesto da su privlačila ljude, takva učenja su ih odbijala. Oni su se logično pitali: ’Ako crkve sumnjaju u Božju stvaralačku moć i njegovu mudrost da postavlja zakone, kakvu korist imam od toga što idem u crkvu? Zašto bih se trudio da svoju decu poučavam da budu religiozna?‘ Osobe koje su samo želele da vode pristojan život počele su da gledaju na religiju kao na nešto beznačajno. Napustili su crkvu i religija im više nije bila važna. Zašto se nešto što je trebalo da bude korisno pretvorilo u nešto nebitno? Biblija pruža uverljivo objašnjenje.

Upotrebljena u zle svrhe

Apostol Pavle je upozorio hrišćane iz prvog veka da će neki koristiti hrišćanstvo u zle svrhe. On je rekao: „Među vas [će] ući okrutni vukovi koji neće imati obzira prema stadu. I između vas samih dići će se ljudi koji će iznositi iskrivljena učenja da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela apostolska 20:29, 30). Jedan od onih koji su iznosili „iskrivljena učenja“ bio je rimokatolički teolog Avgustin. Isus je poučavao svoje sledbenike da druge uveravaju tako što će sa njima rezonovati na temelju Pisma. Međutim, Avgustin je izvrnuo značenje Isusovih reči iz Luke 14:23, gde piše „nateraj ljude da uđu“, tvrdeći da nije pogrešno koristiti silu da bi se ljudi preobratili (Matej 28:19, 20; Dela apostolska 28:23, 24). Avgustin je koristio religiju da bi vladao nad ljudima.

Iza zloupotrebe i iskvarenosti religije stoji Satana, jedan buntovni anđeo. On je uticao na religiozne ljude u prvom veku s namerom da iskvari hrišćansku skupštinu. Biblija o tim ljudima kaže: „Takvi ljudi su lažni apostoli, koji varaju druge i pretvaraju se da su Hristovi apostoli. A nije ni čudo, jer se i sam Satana pretvara da je anđeo svetlosti. Zato nije ništa neobično ako se i njegove sluge pretvaraju da su sluge pravednosti“ (2. Korinćanima 11:13-15).

Satana još uvek koristi religiju kao simbol hrišćanskog života, morala i prosvetljenja, s ciljem da ljudi žive po njegovim, a ne po Božjim merilima (Luka 4:5-7). Verovatno ste primetili da danas mnogi sveštenici koriste visokozvučne religiozne titule kako bi sebe istakli i dobili novac od svojih vernika. Vlade takođe koriste religiju kako bi navele građane da se žrtvuju u ratu.

Đavo koristi religiju u mnogo većoj meri nego što većina ljudi to primećuje. Možda mislite da samo manji broj religioznih ekstremista služi u ostvarivanju Sataninih namera. Ali, prema Bibliji,  „[onaj] koji se zove Đavo i Satana... zavodi ceo svet“. U Bibliji takođe stoji: „Ceo svet je u vlasti Zloga“ (Otkrivenje 12:9; 1. Jovanova 5:19). Šta Bog misli o religiji koju svetske vođe koriste samo da bi ljude pridobile za sebe?

’Šta će mi vaše žrtve?‘

Ako vas užasava ponašanje nekih crkava hrišćanstva, znajte da Svemoćni Bog uopšte ne odobrava takvo postupanje. Hrišćanski svet tvrdi da je u savezu sa Bogom; i drevni Izraelci su tvrdili to isto. Ni jedni ni drugi nisu ostali verni. Ako je Jehova osudio Izrael, to znači da će isto tako osuditi i današnje hrišćanstvo. On je rekao: „Nisu pazili na moje reči i moj su zakon odbacili. Šta će mi taj tamjan koji donosite iz Save?... Vaše žrtve nisu mi ugodne“ (Jeremija 6:19, 20). Bog nije priznao njihovo licemerno obožavanje. Nisu ga zanimali njihovi obredi i molitve. Izraelcima je rekao: „Vaše mladine i svečanosti mrzi moja duša. Breme su mi postale, umorio sam se od njih. Kada širite svoje ruke, zatvaram oči pred vama. Mnoge molitve izgovarate, ali ja ih ne slušam“ (Isaija 1:14, 15).

Da li se Jehovi dopadaju proslave za koje crkve kažu da su hrišćanske, a u stvari imaju pagansko poreklo? Da li sluša molitve sveštenika koji su izvrnuli Hristova učenja? Da li prihvata bilo koju religiju koja odbacuje njegove zakone? Možete biti sigurni da Bog na današnje crkvene obrede gleda isto kao što je gledao na žrtve koje su prinosili drevni Izraelci. Tada je rekao: ’Šta će mi vaše žrtve?‘

Ipak, Jehovi je jako stalo do iskrenih ljudi koji ga obožavaju u istini. Njemu je ugodno kada osobe pokazuju zahvalnost za ono što dobijaju od njega (Malahija 3:16, 17). Dakle, da li je moguće biti dobra osoba, a pri tom ne obožavati Boga? Za nekog ko ne čini ništa za svoje brižne roditelje teško se može reći da je dobar, zar ne? Može li osoba koja ne čini ništa za Boga biti dobra? Sasvim je jasno da treba da se aktivno zanimamo za pravog Boga, kome dugujemo i sam život. U sledećem članku ćemo osmotriti kako obožavanje pravog Boga osim što donosi čast Bogu, koristi i nama lično.

[Fusnota]

[Slika na 4. strani]

Da li su crkve pružile dokaz da je Bog sve stvorio?

[Slika na stranama 4, 5]

Da li je Božjim predstavnicima ovde mesto?

[Slika na 5. strani]

Kako Bog gleda na ovakvu proslavu?

[Izvor]

AP Photo/Georgy Abdaladze