Da li nas Biblija previše ograničava?
Da li nas Biblija previše ograničava?
„DOK sam bio dete, nisam bio poučavan biblijskim merilima. U našoj kući se nikada nije govorilo o Bogu“, priča jedan mladić iz Finske. Danas je vaspitanje u tom duhu nešto sasvim uobičajeno. Mnogi ljudi, a posebno mladi, smatraju da je Biblija i suviše zastarela i da nas njeni saveti previše ograničavaju. Na one koji žele da žive po biblijskim merilima gleda se kao na ljude čiji je život opterećen mnogobrojnim zabranama i zapovestima. Zato mnogi smatraju da je bolje ostaviti Bibliju na polici i savete potražiti negde drugde.
Takvo gledište o Bibliji razvilo se u velikoj meri zbog dugogodišnje istorije ugnjetavanja od strane crkava hrišćanskog sveta. Na primer, tokom perioda koji neki istoričari nazivaju Mračni srednji vek, katolička crkva je u Evropi kontrolisala gotovo svaki aspekt života. Svako ko bi se usudio da iznese svoje neslaganje sa crkvom rizikovao je da bude mučen, pa čak i pogubljen. Protestantske crkve, koje su se pojavile kasnije, takođe su ograničavale ličnu slobodu. Danas izrazi „kalvinista“ i „puritanac“ ne asociraju samo na sledbenike određenih pravaca već i na njihova stroga pravila. Kao posledica toga što su crkve bile tako surove, ljudi su došli do pogrešnog zaključka da i biblijska učenja moraju biti takva.
U poslednjih nekoliko vekova, crkva je u velikoj meri izgubila uticaj na život ljudi, barem u nekim zemljama. Sa odbacivanjem tradicionalnih religioznih verovanja, počelo je da vlada gledište da ljudi imaju pravo da sami odlučuju šta je ispravno a šta neispravno. Kakav je bio ishod? Ahti Lajtinen, profesor kriminologije i pravne sociologije, objašnjava: „Opalo je poštovanje prema autoritetu, i ljudima je sve zamagljeniji pogled na to šta je prihvatljivo a šta neprihvatljivo.“ Ironično je što su čak i crkvene vođe prihvatile takav način razmišljanja. Jedan ugledan luteranski biskup je izjavio: „Nastojim da ne poučavam ljude tome da se moralne dileme rešavaju obraćanjem Bibliji ili nekom drugom religioznom autoritetu.“
Neograničena sloboda — da li je poželjna?
Misao o neograničenoj slobodi možda zvuči privlačno, posebno mladima. Gotovo niko ne voli da ga neko stalno kontroliše i da mu govori šta sme a šta ne sme. Međutim, da li bi bilo dobro kad bi svako imao slobodu da radi šta hoće? Jedna ilustracija će nam pomoći da odgovorimo na to pitanje. Zamislite grad u kome nema saobraćajnih propisa. Nije potrebno imati vozačku dozvolu niti
polagati vozački ispit. Ljudi mogu da voze kako god žele, čak i u pijanom stanju, i ne treba da se obaziru na ograničenja brzine, znakove za obavezno zaustavljanje, semafore, jednosmerne ulice niti na pešačke prelaze. Da li bi takva „sloboda“ bila poželjna? Sasvim sigurno da ne bi! Došlo bi do haosa, konfuzije i nesreća. Premda saobraćajni propisi ograničavaju slobodu, mi razumemo da oni štite i vozače i pešake.Slično tome, Jehova nam pruža uputstva za život. To nam koristi. Bez takvog vođstva morali bismo da učimo iz vlastitog iskustva, a to bi i za nas i za druge bilo bolno. Kada bi vladalo bezakonje, to bi bilo toliko nepoželjno i opasno kao i vožnja gradom u kom nema saobraćajnih propisa. Svi će se složiti s tim da su nam potrebna neka pravila i zakoni.
„Teret je moj lak“
Saobraćajni propisi mogu obuhvatati dugačak i detaljan spisak pravila — u nekim zemljama čak i ogroman broj propisa koji se tiču parkiranja. U suprotnosti s tim, Biblija ne sadrži neki dugačak spisak pravila. U njoj se nalaze osnovna načela, koja za nas ne predstavljaju opterećenje. Isus Hrist je svojim savremenicima uputio privlačan poziv: „Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni, i ja ću vas okrepiti. Jer jaram je moj ugodan i teret je moj lak“ (Matej 11:28, 30). U poslanici hrišćanskoj skupštini u Korintu, apostol Pavle je napisao: „Gde je Jehovin duh, tamo je sloboda“ (2. Korinćanima 3:17).
Naravno, ta sloboda ima granice. Isus je jasno ukazao na to da Bog traži od nas da se držimo nekoliko jednostavnih zapovesti. Na primer, on je svojim učenicima rekao: „Ovo je moja zapovest: Volite jedan drugoga kao što sam ja voleo vas“ (Jovan 15:12). Zamislite kakav bi život bio kada bi svi bili poslušni ovoj zapovesti! Dakle, sloboda koju hrišćani imaju nije bez ikakvih granica. Apostol Petar je napisao: „Živite kao slobodni ljudi, ali ne kao oni kojima je sloboda pokriće za zlo, nego kao Božji robovi“ (1. Petrova 2:16).
Stoga, iako hrišćanima nije nametnut neki detaljan spisak zakona, oni se ne vode svojom teorijom o tome šta je ispravno a šta nije. Ljudima je potrebno vođstvo koje im jedino Bog može pružiti. U Bibliji se jasno kaže: „Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jeremija 10:23). Ako sledimo Božja uputstva, to će nam mnogo koristiti (Psalam 19:11).
Jedna od koristi koju ćemo imati jeste sreća. Na primer, mladić kog smo pomenuli na početku ranije je krao i lagao. Takođe je živeo nemoralno. Nakon što je saznao za Božja visoka merila, promenio je svoj način života kako bi im
udovoljio. „Premda nisam mogao odjednom da udovoljim svim Božjim merilima“, rekao je, „razumeo sam njihovu vrednost. Moj pređašnji način života mi nije doneo sreću koju imam sada. Držanje biblijskih merila pojednostavljuje život. Znaš koji je smisao tvog života i šta je ispravno a šta neispravno.“Milioni ljudi su doživeli nešto slično. Između ostalog, vođstvo koje se nalazi u Bibliji pomoglo im je da imaju bolje međuljudske odnose, da razviju uravnotežen stav prema poslu, da se ne prepuste štetnim navikama i da imaju srećniji život. Markus, a mladić koji je iskusio šta znači živeti bez biblijskih merila, kaže: „Način života koji je u skladu s Biblijom doprineo je mom samopoštovanju.“ b
Za šta ćete se odlučiti?
Dakle, da li nas Biblija u nekom smislu ograničava? Da, za dobrobit svih nas. Ali, da li nas Biblija previše ograničava? Ne. Neograničena sloboda stvara samo probleme. Biblijska merila su uravnotežena i unapređuju našu dobrobit i sreću. Markus kaže: „Vreme je pokazalo koliko je mudro što primenjujem Božju Reč u životu. Premda se moj život u mnogo čemu razlikuje od života većine ljudi, nikada nisam ni pomislio da nešto propuštam.“
Kada budete doživeli blagoslove zbog toga što živite po Božjim merilima, još više ćete ceniti Božju Reč. To će doneti još veći blagoslov — zavolećete Onoga ko nam je dao ta merila, Jehovu Boga. „Ljubav prema Bogu znači držati se njegovih zapovesti, a njegove zapovesti nisu teške“ (1. Jovanova 5:3).
Jehova je i Stvoritelj i naš nebeski Otac. On zna šta je za nas najbolje. On nas ne ograničava, već nam s ljubavlju pruža vođstvo, i to za naše dobro. Jehova nas poetskim rečima podstiče: „O, da si pazio na moje zapovesti! Mir bi tvoj kao reka bio i pravednost tvoja kao morski talasi“ (Isaija 48:18).
[Fusnote]
a Ime je promenjeno.
b Za više informacija o načinu života koji Biblija preporučuje, videti 12. poglavlje knjige Šta Biblija zaista naučava?, koju su izdali Jehovini svedoci.
[Slika na 9. strani]
Isus je rekao da je ono što Bog traži od nas okrepljujuće
[Slika na 10. strani]
Poslušnost Božjim uputstvima doprinosi našoj sreći i samopoštovanju