Vi možete večno živeti

VELIKA većina vernika iz različitih religija ima nadu u neki oblik večnog života. Detalji se mogu razlikovati od religije do religije, ali je nada u osnovi ista — živeti srećno u savršenim uslovima bez bojazni od smrti. Zar to nije i vaša želja? Kako se može objasniti tolika raširenost tih verovanja? Da li će se nada u večni život ikada ostvariti?

Iz Svetog pisma saznajemo da je želju za večnim životom Stvoritelj usadio duboko u svest ljudi još na samom početku, kada je stvorio prvi ljudski par. „[Bog] je i večnost stavio ljudima u srce“, piše u Bibliji (Propovednik 3:11).

Međutim, da bi večno živeo, prvi ljudski par je morao da prihvati Božje pravo da odlučuje šta je ispravno a šta neispravno. Da su tako postupili, Jehova bi ih smatrao dostojnima da „večno“ žive u domu koji je pripremio za njih — edenskom vrtu (Postanak 2:8; 3:22).

Večni život je izgubljen

Iz biblijskog izveštaja saznajemo da je Bog u vrtu zasadio „drvo spoznanja dobra i zla“ i da je zabranio Adamu i Evi da jedu plod s njega kako ne bi umrli (Postanak 2:9, 17). Ako Adam i Eva ne bi jeli taj plod, to bi značilo da priznaju Božji autoritet. S druge strane, ako bi jeli s tog drveta, to bi značilo da odbacuju Božji autoritet. Adam i Eva nisu poslušali Jehovine smernice, već su se pridružili Satani, duhovnom stvorenju koje se pobunilo protiv Božjeg autoriteta. Shodno tome, Bog je s pravom odlučio da Adamu i Evi uskrati večni život (Postanak 3:1-6).

Bog je pred njih stavio život i smrt. Posledica neposlušnosti bila je smrt, to jest potpuni kraj njihovog postojanja. Nije bilo moguće da Adam i Eva ili bilo ko od njihovog potomstva nastavi da živi pomoću nekog čarobnog napitka ili kao besmrtna duša. a

Svi Adamovi potomci snose posledice njegove pobune. Apostol Pavle je objasnio o kakvim se posledicama radi. On je napisao: „Preko jednog čoveka u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12).

Večni život još uvek moguć

Apostol Pavle je stanje Adamovih potomaka uporedio  sa stanjem roba iz prvog veka. Zbog nasleđenog greha, Adamova i Evina deca su se rađala kao „robovi greha“, osuđena na smrt (Rimljanima 5:12; 6:16, 17). Smrt bi bila neizbežna da Jehova nije obezbedio zakonsko sredstvo da otkupi njihovu slobodu. Pavle je objasnio: „Kao što je jednim [Adamovim] prestupom na sve vrste ljudi došla osuda, tako su i jednim činom opravdanja sve vrste ljudi proglašene pravednima i dobijaju život.“ Taj ’čin opravdanja‘ zahtevao je da Isus žrtvuje svoj savršen ljudski život kao „odgovarajuću otkupninu za sve“. Jehova je priznao zakonsku vrednost te otkupnine koja će osloboditi čovečanstvo od ’osude‘ (Rimljanima 5:16, 18, 19; 1. Timoteju 2:5, 6).

To je razlog zbog kog naučnici nikada neće pronaći rešenje za večni život u čovekovom genetskom kodu. Rešenje se nalazi u nečem drugom. Prema Bibliji, glavni uzrok smrti je moralno pitanje i pitanje pravde, a ne pitanje genetike. Sredstvo za ponovno sticanje večnog života — Isusova otkupna žrtva — takođe je pitanje zadovoljavanja pravde. Otkupna žrtva je i odraz Božje pravednosti i dobrote. Ko će izvući korist iz otkupne žrtve i dobiti večni život?

Dar besmrtnosti

Jehova Bog je „oduvek i zauvek“. On je besmrtan (Psalam 90:2). Prva osoba kojoj je Jehova dao dar besmrtnosti bio je Isus Hrist. Apostol Pavle objašnjava: „Hrist, nakon što je ustao iz mrtvih, više ne umire; smrt više nema vlast nad njim“ (Rimljanima 6:9). Upoređujući ga s ljudskim vođama, Pavle govori o njemu kao o jedinom koji je besmrtan. Isus „zauvek živi“. Njegov život je „neuništiv“ (Jevrejima 7:15-17, 23-25; 1. Timoteju 6:15, 16).

Isus nije jedini koji je dobio taj dar. Duhom pomazani hrišćani koji su izabrani da vladaju kao kraljevi u nebeskoj slavi imaju isto uskrsenje kao i  Isus (Rimljanima 6:5). Apostol Jovan kaže da je tu prednost dobilo 144 000 osoba (Otkrivenje 14:1). Oni takođe postaju besmrtni. U vezi s njihovim uskrsenjem, Pavle kaže: „Telo i krv ne mogu naslediti Božje kraljevstvo... Truba će zatrubiti i mrtvi će uskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se preobraziti. Jer ovo raspadljivo mora da se obuče u neraspadljivost i ovo smrtno mora da se obuče u besmrtnost.“ Nad onima koji budu uskrsnuti na takav način smrt više nema vlasti (1. Korinćanima 15:50-53; Otkrivenje 20:6).

Ovo Božje otkrivenje je zaista izvanredno. Čak ni anđeli nisu stvoreni kao besmrtni, iako su duhovna bića. To potvrđuje činjenica da će duhovna stvorenja koja su se pridružila Satani u pobuni biti uništena (Matej 25:41). S druge strane, Isusovi suvladari primaju dar besmrtnosti, što je dokaz da Jehova ima čvrsto poverenje u njihovu vernost.

Da li to znači da će samo 144 000 osoba, što je relativno mali broj u poređenju s milijardama ljudi koji su dosad živeli, dobiti večni život? Ne. Hajde da vidimo zašto.

Večni život na rajskoj zemlji

U biblijskoj knjizi Otkrivenje prikazan je prelep prizor nebrojenog mnoštva ljudi koji su dobili večni život na rajskoj zemlji. Među njima su i oni koji su umrli, ali su uskrsnuli i ponovo imaju mladalačko zdravlje i snagu (Otkrivenje 7:9; 20:12, 13; 21:3, 4). Oni su došli na ’reku vode života, bistru kao kristal, koja teče iz Božjeg prestola‘. Duž njene obale nalazi se „drveće života... Lišće tog drveća bilo je za lečenje narodâ“. Ljubazan poziv Jehove Boga glasi: „Ko je god žedan, neka dođe! Ko god želi, neka uzme vodu života besplatno!“ (Otkrivenje 22:1, 2, 17).

To drveće i voda ne predstavljaju neki eliksir života ni izvor mladosti za kojima alhemičari i istraživači vekovima tragaju. Umesto toga, oni predstavljaju Božju nameru da preko Isusa Hrista dovede čovečanstvo do savršenstva koje je postojalo u početku.

Božja namera da poslušnim ljudima da večni život na zemlji nije se promenila. Ta će se namera ispuniti, jer je Jehova veran. U Psalmu 37:29 stoji: „Pravednici će posedovati zemlju, i zauvek će na njoj živeti.“ Ovo obećanje nas podstiče da zajedno sa onima koji su dobili besmrtnost na nebu objavimo: „Velika su i čudesna dela tvoja, Jehova Bože, Svemoćni. Pravedni su i istiniti putevi tvoji, Kralju večnosti. Ko da te se ne boji, Jehova, ko da ne slavi ime tvoje, jer si jedino ti veran!“ (Otkrivenje 15:3, 4).

Da li želite taj dragoceni dar večnog života? Ako želite, morate dokazati da ste verni i poslušni „Kralju večnosti“. Potrebno je da upoznate Jehovu i onoga preko koga je taj život moguć, Isusa Hrista. Svi oni koji su spremni da prihvate Božja merila za dobro i zlo dobiće dar ’večnog života‘ (Jovan 17:3).

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 5 strani]

Vekovni san

Ep o Gilgamešu, mesopotamijska saga za koju se pretpostavlja da datira čak iz drugog milenijuma pre n. e., govori o junaku koji traga za večnom mladošću. Drevni Egipćani su balsamovali mrtvace u nadi da će njihova duša, za koju su verovali da je besmrtna, ponovo moći da se sjedini s telom. Otuda su grobnice nekih Egipćana bile pune stvari koje bi mogle da im zatrebaju u takozvanom zagrobnom životu.

Još od osmog veka pre n. e. kineski alhemičari su verovali u besmrtnost duše, a još od četvrtog veka pre n. e. verovalo se da se ona može postići pomoću čarobnih napitaka. Srednjovekovni evropski i arapski alhemičari upustili su se u istu potragu i pokušali su da naprave svoj eliksir života. Neki od tih napitaka sadržali su arsenik, živu i sumpor. Ko zna koliko se njih otrovalo pijući te napitke!

Jedno vreme su bile popularne i priče i o takozvanom izvoru mladosti za koji se govorilo da obnavlja snagu svima koji piju s njega.

 [Okvir/Slike na 7 strani]

Da li će večni život biti dosadan?

Neki smatraju da će večni život biti dosadan, ništa više od rasipanja večnosti u ispraznoj zabavi koja će trajati do u nedogled. Možda oni zamišljaju tu večnost kao beskrajno trajanje načina života u današnjim uslovima, što bi za mnoge ljude bilo dosadno i besmisleno. Međutim, Bog obećava ljudima da će u obnovljenom raju ’uživati u izobilju mira‘ (Psalam 37:11). U takvim uslovima ljudi će moći dobro da upoznaju Jehovina dela stvaranja i da svoje vreme posvete razvijanju divnih veština, istraživanjima i svemu onome o čemu sada samo možemo da sanjamo.

Dr Obri de Grej, genetičar sa Univerziteta Kembridž koji radi na programu produženja ljudskog života, zapaža: „Ljudima koji imaju dobro obrazovanje i dovoljno vremena da ga iskoriste, život nikada nije dosadan i uvek ima nešto novo što bi oni želeli da urade.“ Čak i onda, Božja nadahnuta Reč kaže: „[Ljudi] ne mogu u potpunosti dokučiti dela koja istiniti Bog čini“ (Propovednik 3:11).