Pronalaženje duhovnog blaga u Gvineji

VEKOVIMA su mnogi istraživači u potrazi za blagom i bogatstvom rizikovali život i zdravlje. Neustrašive osobe koje su došle u Gvineju, u zapadnoj Africi, pronašle su dve veoma različite vrste bogatstva — materijalno i duhovno. Ta zemlja bogata dijamantima, zlatom, rudom gvožđa i boksitom visokog kvaliteta (od koga se dobija aluminijum), ima više od devet miliona stanovnika.

Iako u zemlji ne preovlađuju religije hrišćanstva, mnogi su veoma pobožni i visoko cene duhovno blago. Šta zapravo predstavlja to blago? To su verne Jehovine sluge koje su u Ageju 2:7 opisane kao „dragoceno blago iz svih naroda“.

Duhovno blago

Da bi se duboko kopalo u potrazi za skrivenim blagom potrebno je snažno naprezanje. Slično tome, u hrišćanskoj službi je neophodno uložiti svesrdan napor da bi se pronašlo duhovno blago. U Gvineji se s delom propovedanja o Kraljevstvu započelo u unutrašnjosti zemlje početkom pedesetih godina prošlog veka i tek se šezdesetih godina stiglo do glavnog grada Konakrija. Sada u toj zemlji ima oko 900 Jehovinih svedoka u 21 skupštini i grupi.

U zemlju su 1987. godine stigli misionari. Oni su sarađivali s jedinom skupštinom u Konakriju. Sada u glavnom gradu i unutrašnjosti zemlje ima više od 20 misionara. Oni oduševljeno rade na jačanju skupština i učestvuju s lokalnom  braćom u službi propovedanja.

Luk, koji živi u Konakriju, iskusio je veliku radost dok je proučavao Bibliju s mladim doktorom po imenu Alber. Alber je tražio religioznu istinu u mnogim crkvama i bio je upleten u spiritizam. Nosio je prsten koji je dobio od jednog spiritističkog medija uz garanciju da će mu donositi sreću. Nakon dosta neuspelih pokušaja da pronađe pravu religiju, Alber je bacio prsten i pomolio se: „Bože, ako postojiš, pomozi mi da te upoznam i da ti služim. Ako ne postojiš, jednostavno ću živeti po svom.“ Kratko nakon toga, Alber je posetio svoju sestru i njenu porodicu i slučajno čuo šta je jedna Jehovina svedokinja govorila dok je proučavala Bibliju s njegovom sestričinom. Uskoro je dogovoreno da Luk proučava Bibliju s njim.

Iz nedelje u nedelju, dok je pešačio više od pet kilometara da bi proučavao s njim, Luk je bio veoma radostan. Iako je Luk bio slabo obrazovan, Alber, koji je završio fakultet, bio je duboko zadivljen njegovom jakom verom u Sveto pismo i praktičnom primenom naučenog. Kako je Alber bio srećan kada je saznao da Bog ne samo što nije kriv za patnje čovečanstva nego i da namerava da okonča svu patnju i celu planetu pretvori u raj (Psalam 37:9-11). Biblijska istina zajedno sa lepim ponašanjem koje je zapazio kod članova skupštine, uticali su na njega.

Međutim, baš kao što vešt majstor mora pažljivo da obradi nebrušeni dijamant da bi zablistao, tako je i Alber morao da odbaci mnoge loše stavove sveta da bi svoj život uskladio s Božjim pravednim merilima. Prestao je da traži savete od spiritističkih medija, da se opija i da se kocka. Najteže mu je bilo da ostavi duvan. Tek kada je počeo da se usrdno moli Jehovi za pomoć, uspeo je da prestane s tom lošom navikom. Šest meseci kasnije ozakonio je svoj brak. Njegova žena je počela da proučava Bibliju. Sada su oboje krštene Jehovine sluge.

 Marten je još jedan duhovni dijamant. Kada je imao 15 godina, počeo je da proučava Bibliju u gradu Gekedu. Njegovi roditelji su katolici i protivili su se tome da on prisustvuje sastancima Jehovinih svedoka. Uništili su mu biblijsku literaturu, istukli ga i isterali iz kuće. Kao što je za formiranje jednog dijamanta potrebno da se ugljenik izloži izuzetno visokom pritisku, tako je i u Martenovom slučaju protivljenje doprinelo da on razvije još snažniju ljubav prema biblijskoj istini. Posle nekog vremena, njegovi roditelji su promenili stav i on se vratio kući. Šta je to uticalo na roditelje? Zapazili su veliku razliku između Martenovog ponašanja i ponašanja njegove sestre i dvojice braće, koji su postali buntovni i nemoralni. Uveren da nova vera ima dobar uticaj na Martena, njegov otac je izrazio dobrodošlicu članovima skupštine u svoj dom. Majka je mnogo puta zahvaljivala braći za sve što su uradili da bi pomogli njenom sinu. Marten se krstio kada je imao 18 godina, pohađao je Školu za obučavanje naimenovane braće i sada služi kao specijalni pionir.

Uvezeno duhovno blago

Premda Gvineja izvozi veliki deo svojih prirodnih bogatstava, jedan deo njenog duhovnog bogatstva se „uvozi“. Mnogi su došli iz drugih afričkih zemalja, većinom iz ekonomskih razloga, a drugi da bi izbegli duge i okrutne ratove.

Ernestina iz Kameruna doselila se u Gvineju pre 12 godina. Proučavala je s Jehovinim svedocima i godinama dolazila na sastanke ali se nije krstila. Dok je 2003. godine posmatrala krštenje na jednom dvodnevnom pokrajinskom sastanku Jehovinih svedoka, oči su joj se napunile suzama. Savladana osećajem krivice, ona se molila Jehovi: „Sada imam 51 godinu i ništa korisno nisam uradila za tebe. Želim da ti služim.“  Nakon toga, Ernestina je i postupala u skladu sa svojom molitvom. Čoveku s kojim je živela objasnila je da mogu ostati zajedno jedino ako se venčaju. Pristao je i kratko nakon toga, u novembru 2004. godine, ona je ponovo plakala, ali ovog puta od radosti— na svom krštenju.

U Gvineji se još od početka 1990-ih nalaze hiljade izbeglica iz Liberije i Sijera Leonea, uključujući i stotine Jehovinih slugu. Ubrzo nakon što su stigli u izbeglički logor, braća su organizovala sastanke, delo propovedanja i sagradila Dvoranu Kraljevstva. Neke osobe su postale Jehovine sluge u izbegličkom logoru. Isak je jedan od njih. Nakon što se krstio, ukazala mu se prilika da se vrati na svoj raniji posao u jednoj velikoj liberijskoj kompaniji. Odlučio je da ostane u izbegličkom logoru Lene i da služi kao opšti pionir. On kaže: „Sada ne moram da tražim dozvolu od šefa da bih bio na sastancima ili na kongresu. Mogu slobodno da služim Jehovi.“ U ovom zabačenom logoru sa 30 000 izbeglica, za 150 Svedoka koji tamo žive u decembru 2003. godine održan je oblasni kongres. Na radost svih, broj prisutnih je bio 591, uključujući i 9 gluvih osoba koje su pratile program na znakovnom jeziku. Dvanaestoro se krstilo. Braća su duboko cenila sve napore koji su učinjeni da bi im se pružila duhovna gozba.

„Dragoceno blago“ pravi potrebne promene

Za one koji tragaju za zlatom i dijamantima, skoro da ne postoji prepreka koju ne mogu savladati. S druge strane, veoma je dirljivo videti nove koji ulažu napor u savladavanju svih prepreka na putu služenja Jehovi. Osmotrimo Zeinebino iskustvo.

Kada je imala 13 godina, Zeineb je bila primorana na dečje ropstvo. Iz svoje domovine, jedne druge zapadnoafričke zemlje, bila je odvedena u Gvineju. Biblijsku poruku je prvi put čula kada je imala 20 godina. Želela je da što pre primeni ono što je učila.

Nije joj bilo lako da dolazi na skupštinske sastanke. Ali i pored toga, ona je veoma cenila sastanke i bila je odlučna da ih ne propušta (Jevrejima 10:24, 25). Sakrivala je knjige van kuće da bi ih ponovo uzela kada je išla na sastanak. U nekoliko navrata, njeni „vlasnici“ su je brutalno pretukli zato što je prisustvovala sastancima.

Kasnije su se okolnosti promenile i ona je bila slobodna. Bez odlaganja je počela da prisustvuje svim sastancima, koji su joj pomogli da veoma brzo duhovno napreduje. Odbila je ponudu za dobro plaćeni posao koji bi je sprečio da prisustvuje sastancima na kojima je dobijala hrišćansku pouku. Upisala se u Teokratsku školu propovedanja, postala nekršteni objavitelj i kasnije se krstila u znak predanja Jehovi. Odmah nakon toga, učestvovala je u službi propovedanja kao pomoćni pionir. Šest meseci kasnije, predala je molbu da služi kao opšti pionir.

Nakon što je bila na nekoliko sastanaka, jedna osoba je rekla: „Kada sam ovde, ne osećam se da sam siromašna.“ Dok su mnogi ljudi u Gvineji zainteresovani samo za materijalno bogatstvo, oni koji vole Jehovu gorljivo tragaju za duhovnim bogatstvom. Da, „dragoceno blago iz svih naroda“ okreće se čistom obožavanju Jehove!

[Okvir na 8. strani]

GVINEJA – 2005.

Najveći broj objavitelja: 883

Broj biblijskih studija: 1 710

Broj prisutnih na Memorijalu: 3 255

[Mape na 8. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

GVINEJA

Konakri

SIJERA LEONE

LIBERIJA

[Slika na 9. strani]

Luk i Alber

[Slika na 9. strani]

Kongresna Dvorana u Konakriju

[Slika na 10. strani]

Ernestina

[Slika na 10. strani]

Marten

[Slika na 10. strani]

Zeineb

[Izvor slike na 8. strani]

USAID