Da li je za tebe sveto ono što je sveto Jehovi?
Da li je za tebe sveto ono što je sveto Jehovi?
’Pazite... da ne postane neko bludnik ili takav da ne ceni ono što je sveto‘ (JEVREJIMA 12:15, 16).
1. Kakav stav danas ima većina ljudi, ali ne i Jehovine sluge?
SVET u celini obraća sve manje pažnje na ono što je sveto. Francuski sociolog Edgar Moran je rekao: „Uzdrmani su svi temelji na kojima počiva moral — Bog, priroda, domovina, istorija, razum... Ljudi sami biraju vrednosti kojih će se pridržavati.“ Ovakav stav je obeležje ’duha sveta‘, to jest ’duha koji sada deluje u sinovima neposlušnosti‘ (1. Korinćanima 2:12; Efešanima 2:2). Oni koji su predali svoj život Jehovi i spremno se podlažu njegovom pravednom suverenitetu ne ispoljavaju takav duh nepoštovanja (Rimljanima 12:1, 2). U stvari, Božje sluge uviđaju da svetost ima veoma važnu ulogu u njihovom obožavanju Jehove. Šta za nas treba da bude sveto? U ovom članku će biti reči o pet stvari koje su svete za sve Božje sluge. U sledećem članku ćemo pokloniti posebnu pažnju svetosti naših hrišćanskih sastanaka. Ali, šta zapravo znači reč „svet“?
2, 3. (a) Kako se u Svetom pismu naglašava Jehovina svetost? (b) Kako pokazujemo da je za nas Jehovino ime sveto?
2 Na hebrejskom kojim je pisana Biblija, reč „svet“ nosi misao o izdvojenosti. U povezanosti sa obožavanjem Boga, ona se odnosi na ono što je izdvojeno od uobičajene upotrebe, to jest smatra se svetim. Jehova je svet u apsolutnom smislu i naziva se ’Najsvetiji‘ (Poslovice 9:10; 30:3). U drevnom Izraelu, prvosveštenik je na turbanu nosio zlatnu pločicu na kojoj su bile urezane reči: „Jehova je svet“ (Izlazak 28:36, 37). U Svetom pismu se za heruvime i serafime koji stoje oko Jehovinog prestola na nebu kaže da objavljuju: „Svet, svet, svet je Jehova“ (Isaija 6:2, 3; Otkrivenje 4:6-8). Ovim ponavljanjem se naglašava činjenica da niko nije svet i čist kao Jehova. On je Izvor sve svetosti.
3 Jehovino ime je uzvišeno i sveto. Psalmista je pevao: „Neka hvale ime tvoje. Ono je veliko, strah uliva i sveto je“ (Psalam 99:3). Isus nas je poučio da se molimo: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9). Isusova majka Marija je rekla: „Duša moja veliča Jehovu jer je Silni za mene učinio velika dela i sveto je njegovo ime“ (Matej 6:9; Luka 1:46, 49). Kao Jehovine sluge, mi njegovo ime smatramo svetim i trudimo se da ne učinimo ništa što bi moglo naneti sramotu tom svetom imenu. Osim toga, usvojili smo Jehovino gledište o svetosti, što znači da je za nas sveto ono što je njemu sveto (Amos 5:14, 15).
Zašto osećamo duboko poštovanje prema Isusu
4. Zašto se u Bibliji za Isusa kaže da je svet?
4 Kao „jedinorođeni sin“ svetog Boga, Jehove, Isus je svet otkako je stvoren (Jovan 1:14; Kološanima 1:15; Jevrejima 1:1-3). Zato je nazvan ’Božjim Svetim‘ (Jovan 6:69). Ostao je svet i kada je njegov život prenesen s neba na zemlju, jer ga je Marija rodila zahvaljujući moći svetog duha. Jedan anđeo joj je rekao: „Sveti duh doći će na tebe... dete koje ćeš roditi [biće] sveto, Božji Sin“ (Luka 1:35). U molitvi Jehovi, hrišćani iz Jerusalima dvaput su ukazali na Božjeg Sina kao na ’[njegovog] svetog slugu Isusa‘ (Dela apostolska 4:27, 30).
5. Koju je svetu misiju Isus izvršio na zemlji, i zašto je njegova krv dragocena?
5 Dok je bio na zemlji, Isus je imao svetu misiju, to jest zadatak koji je trebalo da izvrši. Prilikom krštenja, 29. n. e., on je pomazan za Prvosveštenika Jehovinog velikog duhovnog hrama (Luka 3:21, 22; Jevrejima 7:26; 8:1, 2). Osim toga, trebalo je da umre žrtvenom smrću. Njegova prolivena krv bi obezbedila otkupninu putem koje bi grešni ljudi mogli biti spaseni (Matej 20:28; Jevrejima 9:14). Zato njegovu krv smatramo nečim svetim, dragocenim (1. Petrova 1:19).
6. Kakav je naš stav prema Isusu Hristu, i zašto?
6 Duboko poštovanje koje osećamo prema našem Kralju i Prvosvešteniku, Isusu Hristu, ogleda se u rečima apostola Pavla: „Zato je Bog i uzvisio [svog Sina] i dao mu ime koje je iznad svakog drugog imena, da se u Isusovo ime savije svako koleno onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji i onih koji su pod zemljom, i da svaki jezik javno prizna Isusa Hrista za Gospoda na slavu Boga, Oca“ (Filipljanima 2:9-11). Time što se radosno podlažemo vođstvu našeg Kralja Isusa Hrista, koji je Poglavar hrišćanske skupštine, mi pokazujemo da je ono što je sveto za Jehovu sveto i za nas (Matej 23:10; Kološanima 1:18).
7. Kako pokazujemo da smo podložni Hristu?
7 Kada se podlažemo Hristu, mi pokazujemo poštovanje i prema onima koje on koristi da bi predvodili u delu kojim on upravlja. Službu pomazanika koji sačinjavaju Vodeće telo, kao i službu nadglednika koje ono imenuje u podružnicama, oblastima, pokrajinama i skupštinama treba smatrati svetom. To uređenje zahteva naše duboko poštovanje i podložnost (Jevrejima 13:7, 17).
Sveti narod
8, 9. (a) U kom smislu su Izraelci bili svet narod? (b) Kako je Jehova usadio u Izraelce načelo o svetosti?
8 Jehova je sklopio savez sa Izraelom. Zahvaljujući tome, ta nova nacija je dobila poseban položaj. Oni su bili posvećeni, to jest izdvojeni. Jehova im je lično rekao: „Budite mi sveti, jer sam ja, Jehova, svet. Ja vas odvajam od tih naroda da budete moji“ (Levitska 19:2; 20:26).
9 Od samog osnivanja nacije Izrael, Jehova je usadio u njih načelo o svetosti. Pod pretnjom smrtne kazne, bilo im je zabranjeno čak i da dotaknu planinu na kojoj su dobili Deset zapovesti. Gora Sinaj je tada u izvesnom smislu smatrana svetom (Izlazak 19:12, 23). Sveštenstvo, šator sastanka i pribor u njemu takođe je trebalo smatrati svetim (Izlazak 30:26-30). Šta se može reći za hrišćansku skupštinu?
10, 11. Zašto se može reći da je hrišćanska skupština pomazanika sveta, i kako to utiče na „druge ovce“?
10 Hrišćanska skupština pomazanika je sveta u Jehovinim očima (1. Korinćanima 1:2). U stvari, kao grupa, svi pomazani hrišćani na zemlji uvek se povezuju sa svetim hramom, iako oni ne sačinjavaju Jehovin veliki duhovni hram. Jehova prebiva u tom svetom hramu posredstvom svog svetog duha. Apostol Pavle je napisao: „U jedinstvu [sa Isusom Hristom] cela građevina je skladno povezana i izrasta u sveti Jehovin hram. U jedinstvu s Hristom i vi se ugrađujete u građevinu u kojoj Bog prebiva duhom“ (Efešanima 2:21, 22; 1. Petrova 2:5, 9).
11 Pavle je dalje pisao pomazanim hrišćanima: „Zar ne znate da ste vi Božji hram i da Božji duh prebiva u vama?... Božji hram je svet, a taj hram ste vi“ (1. Korinćanima 3:16, 17). Jehova ’prebiva‘ među pomazanicima posredstvom svog duha (2. Korinćanima 6:16). On stalno pruža vođstvo svom ’vernom robu‘ (Matej 24:45-47). „Druge ovce“ smatraju posebnom prednošću to što sarađuju sa onima koji sačinjavaju „hram“ (Jovan 10:16; Matej 25:37-40).
Šta je za hrišćane sveto
12. Šta je za nas sveto, i zašto?
12 Sasvim je razumljivo da se mnoge stvari koje su povezane sa životom pomazanih članova hrišćanske skupštine i njihovih saradnika smatraju svetim. Naš dobar odnos s Jehovom je nešto sveto (1. Letopisa 28:9; Psalam 36:7). On nam je toliko dragocen da ne dozvoljavamo ničemu i nikome da se ispreči između nas i našeg Boga, Jehove (2. Letopisa 15:2; Jakov 4:7, 8). Molitva ima veoma važnu ulogu u održavanju bliskog odnosa s Jehovom. Za proroka Danila, ona je bila toliko sveta da je verno nastavio da se redovno moli Jehovi čak i kada je zbog toga bio u životnoj opasnosti (Danilo 6:7-11). „Molitve svetih“, to jest pomazanih hrišćana upoređuju se s kâdom koji se koristio prilikom obožavanja Jehove u hramu (Otkrivenje 5:8; 8:3, 4; Levitska 16:12, 13). Ta simbolika naglašava svetost molitve. Kako je divno to što možemo da se obratimo Suverenu svemira! Sasvim je razumljivo što je molitva za nas nešto sveto.
13. Koja sila je sveta, i kako treba da postupamo da bi ona mogla delovati u našem životu?
13 U životu pomazanih hrišćana i njihovih saradnika postoji sila koju svi oni smatraju svetom. To je sveti duh — aktivna sila kojom se Jehova služi. Budući da uvek deluje u skladu s voljom svetog Boga, prikladno se naziva sveti duh ili ’duh svetosti‘ (Jovan 14:26; Rimljanima 1:4). Posredstvom svetog duha, Jehova svojim slugama daje snagu da propovedaju dobru vest (Dela apostolska 1:8; 4:31). On daje svoj duh „onima koji mu se pokoravaju“ i ’žive po duhu‘, a ne po željama tela (Dela apostolska 5:32; Galatima 5:16, 25; Rimljanima 8:5-8). Zahvaljujući delovanju te moćne sile, hrišćani ispoljavaju vrline na koje se ukazuje kao na „plod duha“ i čine ’sveta dela po kojima se vidi da su odani Bogu‘ (Galatima 5:22, 23; 2. Petrova 3:11). Ako je taj duh za nas nešto sveto, trudićemo se da ne učinimo ništa što bi ga moglo žalostiti ili ometati njegovo delovanje u našem životu (Efešanima 4:30).
14. Koju prednost pomazanici smatraju svetom, i kako i druge ovce imaju udela u tome?
14 Još nešto što smatramo svetim jeste prednost da nosimo ime svetog Boga, Jehove, i da budemo njegovi svedoci (Isaija 43:10-12, 15). Jehova je osposobio pomazane hrišćane da budu „sluge novog saveza“ (2. Korinćanima 3:5, 6). Zato su opunomoćeni da propovedaju ’dobru vest o kraljevstvu‘ i da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih naroda‘ (Matej 24:14; 28:19, 20). Oni verno izvršavaju zadatak koji im je poveren i milioni poniznih osoba se odazivaju, simbolično govoreći pomazanicima: „Idemo s vama, jer smo čuli da je Bog s vama“ (Zaharija 8:23). U duhovnom pogledu, te ponizne osobe radosno služe kao „ratari“ i „vinogradari“ za pomazane ’sluge našeg Boga‘. Na taj način, „druge ovce“ pružaju veliku pomoć pomazanicima da obavljaju svoju službu, i to u svetskim razmerama (Isaija 61:5, 6).
15. Koje delo je apostol Pavle smatrao svetim, i zašto i mi imamo isti stav?
15 Za apostola Pavla, služba propovedanja je bila sveta. On je za sebe rekao da obavlja „sveto delo propovedanja Božje dobre vesti kao sluga Hrista Isusa među drugim narodima“ (Rimljanima 15:16). Pišući hrišćanima u Korintu, Pavle je svoju službu nazvao blagom (2. Korinćanima 4:1, 7). Kada svedočimo drugima, mi prenosimo ’Božje svete objave‘ (1. Petrova 4:11). Prema tome, bilo da smo pomazanici ili „druge ovce“, za nas je učestvovanje u delu propovedanja sveta prednost.
„Usavršavajmo se u svetosti u strahu pred Bogom“
16. Šta će nam pomoći da ne izgubimo cenjenje za ’ono što je sveto‘?
16 Apostol Pavle je upozorio suhrišćane da ne izgube cenjenje za ’ono što je sveto‘. Savetovao ih je da ’teže za posvećenošću‘, i da ’paze da ne iznikne kakav otrovni koren koji bi načinio štetu i kojim bi se mnogi uprljali‘ (Jevrejima 12:14-16). Izraz „otrovni koren“ odnosi se na pojedince unutar hrišćanske skupštine koji bi mogli kritikovati način na koji se nešto obavlja. Na primer, mogli bi izražavati neslaganje s Jehovinim gledištem o svetosti braka ili o potrebi za moralnom čistoćom (1. Solunjanima 4:3-7; Jevrejima 13:4). Ili bi mogli voditi „isprazne razgovore koji skrnave ono što je sveto“ i širiti otpadničke ideje onih koji su „odstupili od istine“ (2. Timoteju 2:16-18).
17. Zašto se pomazanici moraju neprestano truditi da odražavaju Jehovino gledište o svetosti?
17 Pavle je pisao svojoj pomazanoj braći: „Voljeni, očistimo se od svake prljavštine tela i duha, i usavršavajmo se u svetosti u strahu pred Bogom“ (2. Korinćanima 7:1). Ove reči pokazuju da se pomazani hrišćani, „učesnici u nebeskom pozivu“, moraju neprestano truditi da njihov celokupan način života odražava Jehovino gledište o svetosti (Jevrejima 3:1). Sličan podsticaj svojoj duhom rođenoj braći uputio je i apostol Petar: „Kao poslušna deca, nemojte dozvoliti da vas i dalje oblikuju želje koje ste imali dok ste bili u neznanju, nego, kao što je svet Onaj koji vas je pozvao, budite i vi sveti u svemu što činite“ (1. Petrova 1:14, 15).
18, 19. (a) Kako pripadnici ’velikog mnoštva‘ pokazuju da je za njih sveto ono što je sveto Jehovi? (b) O kom će svetom obeležju našeg hrišćanskog života biti reči u sledećem članku?
18 Šta se može reći za pripadnike ’velikog mnoštva‘ koje će preživeti ’veliku nevolju‘? I oni moraju pokazati da je za njih sveto ono što je sveto Jehovi. U Otkrivenju su prikazani kako ’vrše svetu službu‘ Jehovi u zemaljskom dvorištu njegovog duhovnog hrama. Oni su pokazali veru u Hristovu otkupnu žrtvu i u figurativnom smislu su „oprali svoje duge haljine i ubelili ih u Jagnjetovoj krvi“ (Otkrivenje 7:9, 14, 15, fusnota). Zbog toga su čisti u Jehovinim očima i moraju se ’očistiti od svake prljavštine tela i duha, i usavršiti se u svetosti u strahu pred Bogom‘.
19 Jedno važno obeležje života pomazanih hrišćana i njihovih saradnika jeste redovno sastajanje radi obožavanja Jehove i proučavanja njegove Reči. Jehova smatra te sastanke svetim. U sledećem članku će biti reči o tome kako i zašto treba da na ovom važnom području imamo Jehovino gledište o onome što je sveto.
Za ponavljanje
• Koji stav današnjeg sveta Jehovine sluge ne ispoljavaju?
• Zašto je Jehova Izvor svega što je sveto?
• Kako pokazujemo da poštujemo Hristovu svetost?
• Šta za nas treba da bude sveto?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 23. strani]
U drevnom Izraelu je sveštenstvo, šator sastanka i pribor u njemu trebalo smatrati svetim
[Slika na 24. strani]
Pomazani hrišćani na zemlji čine sveti hram
[Slike na 25. strani]
Molitva i služba propovedanja su svete prednosti