Uspon i pad „stručnjakâ“

DOVOLJNO je da u program za pretraživanje preko Interneta ukucate reči „roditeljstvo“ i „savet“ i istog trena će se pojaviti preko 26 miliona referenci. Ako biste za svaku referencu odvojili samo po jedan minut kako biste je pogledali i pročitali, vaše dete bi odraslo i otišlo od kuće pre nego što biste uspeli da dovršite pretraživanje.

Kome su se roditelji obraćali za savet u vreme kada nije bilo pedijatara, psihologa i Interneta? Najčešće su savete dobijali od svoje rodbine. Majke, očevi, tetke i teče, strine i stričevi, ujaci i ujne uvek su bili spremni da pruže vođstvo, finansijsku pomoć i da pričuvaju decu. Ali, zbog masovne seobe stanovništva iz seoske u gradsku sredinu u mnogim zemljama su gotovo potpuno prekinute takve bliske porodične veze. Danas majke i očevi najčešće moraju sami da se izbore sa izazovima odgajanja dece.

To je nesumnjivo jedan razlog zbog kog su savremene metode odgajanja dece doživele procvat. Još jedan razlog je sve veće poverenje u nauku. Američka javnost je još krajem 19. veka bila uverena da nauka može da poboljša svaki aspekt života. Zašto onda ne bi i odgajanje dece? Kada se 1899. na Američkom nacionalnom kongresu majki javno jadikovalo o „nesposobnosti roditelja“, na sceni su se ubrzo pojavili mnogi „stručnjaci“ iz te oblasti. Obećali su da će majkama i očevima u nevolji pomoći da pronađu način na koji će odgajati svoju decu.

Roditeljstvo iz knjige

Ipak, šta su ti stručnjaci postigli? Da li su današnji roditelji manje zabrinuti i bolje osposobljeni da brinu o deci nego što je to bilo u proteklim decenijama? Sudeći po jednoj nedavnoj anketi u Britaniji, ne bi se moglo reći. Izveštaj pokazuje da oko 35 posto roditelja s malom decom još uvek traži pouzdane savete. Drugi smatraju da im ne preostaje ništa drugo osim da slede svoje osećaje.

U svojoj knjizi Raising America: Experts, Parents, and a Century of Advice About Children, En Halbert analizira istorijat profesionalne literature na temu odgajanja dece. Ona, koja je i sama majka dvoje dece, ističe da se samo nekoliko rezultata do kojih su došli stručnjaci temeljilo na proverenim naučnim istraživanjima. Po svemu sudeći, njihovi saveti se češće temelje na ličnom iskustvu nego na objektivnim činjenicama. Kada se pogleda unazad, izgleda da je veći deo onoga što su napisali bilo pomodno, protivrečno i ponekad jako čudno.

Prema tome, šta danas preostaje roditeljima? Iskreno rečeno, mnogi su zbunjeni, suočeni s toliko saveta, mišljenja i polemika kao nikad ranije. Međutim, neki roditelji nisu bez vođstva. Širom sveta, mnogi od njih izvlače korist iz jednog drevnog izvora mudrosti koji je još uvek izvor pouzdanih saveta, kao što ćemo videti u sledećem članku.