Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Pesme nad pesmama

„ŠTO je ljiljan među korovom trnovitim, to je voljena moja među devojkama.“ „Što je drvo jabuke među stablima šumskim, to je dragi moj među mladićima.“ „Ko je ona što odozgo poput zore gleda, lepa kao mesec pun, čista kao sunce što sja?“ (Pesma nad pesmama 2:2, 3; 6:10). Kako su samo divni ovi stihovi iz Pesme nad pesmama! Cela ova knjiga je u stvari jedna pesma koja je puna značenja i izuzetno lepa, zbog čega je i nazvana „pesma nad pesmama“ (Pesma nad pesmama 1:1).

Ovu pesmu je napisao Solomon, kralj drevnog Izraela, verovatno oko 1020. pre n. e., početkom svoje 40-godišnje vladavine. Ona govori o ljubavi između pastira i Sulamke, jedne devojke sa sela. Ostale ličnosti koje se pominju u njoj jesu devojčina majka i braća, „kćeri jerusalimske [žene s dvora]“ i „kćeri sionske [žene iz Jerusalima]“ (Pesma nad pesmama 1:5; 3:11). Čitaocu ove biblijske knjige može biti teško da odredi ko kad govori, ali to je ipak moguće ako se obrati pažnja na reči koje neko izgovara i na reči koje su mu upućene.

Poruka iz Pesme nad pesmama deo je Božje Reči i od velike je vrednosti za nas iz dva razloga (Jevrejima 4:12). Kao prvo, uči nas šta je prava ljubav između muškarca i žene. Kao drugo, ilustruje kakva ljubav postoji između Isusa Hrista i skupštine pomazanih hrišćana (2. Korinćanima 11:2; Efešanima 5:25-31).

„NE BUDITE LJUBAV U MENI“

(Pesma nad pesmama 1:1–3:5)

„Kad bi me samo poljubio poljupcima usana svojih! Jer ljubav je tvoja bolja od vina“ (Pesma nad pesmama 1:2). Ovim rečima skromne devojke sa sela koja je dovedena u Solomonov kraljevski šator započinje dijalog u Pesmi nad pesmama. Kako je ona dospela tamo?

„Sinovi majke moje naljutili su se na mene“, priča ona. „Dali su mi da čuvam vinograde.“ Braća su bila ljuta zato što ju je njen voljeni pastir pozvao u šetnju jednog lepog prolećnog dana. Da bi je sprečili da ode, rekli su joj da pazi na „male lisice što uništavaju vinograde“. Tako je dospela u blizinu Solomonovog logora. Njena lepota biva zapažena kada odlazi „u vrt gde rastu orasi“, i tada je odvode Solomonu (Pesma nad pesmama 1:6; 2:10-15; 6:11).

Dok devojka govori o tome kako čezne za svojim voljenim pastirom, žene s dvora joj govore da ’pođe tragom stada‘ i da ga traži. Međutim, Solomon joj ne dozvoljava da ide. On se divi njenoj lepoti i obećava joj „venčiće od zlata sa ukrasima srebrnim“. Ali ona nije oduševljena time. Pastir uspeva da uđe u Solomonov logor, pronalazi je i uzvikuje: „Kako si lepa, voljena moja! Kako si samo lepa!“ Devojka zaklinje žene s dvora rečima: „Ne budite ljubav  u meni, ne budite je kad se sama nije probudila“ (Pesma nad pesmama 1:8-11, 15; 2:7; 3:5).

Odgovori na biblijska pitanja:

1:2, 3 — Zašto je prisećanje na pastirevu ljubav poput vina a njegovo ime poput ulja? Baš kao što vino čini da se čovek raduje a izlivanje ulja na glavu deluje umirujuće, sećanje na mladićevu ljubav i njegovo ime jačalo je i tešilo devojku (Psalam 23:5; 104:15). Pravi hrišćani, posebno pomazanici, isto tako nalaze snagu i ohrabrenje u razmišljanju o ljubavi koju Isus Hrist pokazuje prema njima.

1:5 — Zašto devojka upoređuje svoju tamnu put sa ’šatorima kidarskim‘? Tkanina napravljena od kozje dlake imala je višestruku primenu (Brojevi 31:20). Na primer, „šatorska platna od kozje dlake“ koristila su se da se „prekrije [sveti] šator“ (Izlazak 26:7). Kidarski šatori su se verovatno pravili od crne kozje dlake, kao što se i dan-danas prave beduinski šatori.

1:15 — Šta je pastir mislio kada je rekao: „Oči su ti kao u golubice“? Pastir je rekao da su oči njegove devojke nežne i blage, baš kao oči golubice.

2:7; 3:5 — Zašto je devojka zaklela žene s dvora „gazelama i košutama poljskim“? Gazele i košute se ističu po svojoj gracioznosti i lepoti. U stvari, Sulamka ih je obavezala svime što je graciozno i lepo da ne bude njenu ljubav.

Pouka za nas:

1:2; 2:6. Čisti izrazi naklonosti mogu biti prikladni tokom zabavljanja. Međutim, par treba da vodi računa o tome da to budu izrazi istinske naklonosti a ne nečista strast koja bi mogla dovesti do nemorala (Galatima 5:19).

1:6; 2:10-15. Sulamki njena braća nisu dozvolila da sa svojim voljenim ide na izolovano mesto u gorama, ali ne zato što je bila nemoralna niti zato što je imala pogrešne motive. To su bile mere predostrožnosti kako se ona ne bi našla u situaciji koja bi mogla dovesti do iskušenja. Parovi koji se zabavljaju iz toga mogu naučiti da ne treba da budu sami na izolovanim mestima.

2:1-3, 8, 9. Iako je bila lepa, Sulamka je bila skromna i za sebe je rekla da je „šafran [najobičniji cvet] s ravnice priobalne“. Zbog njene lepote i vernosti Jehovi, pastir je za nju rekao da je „ljiljan među korovom trnovitim“.  A šta se može reći o njemu? Pošto je bio zgodan, ona je za njega rekla da je „kao gazela“. Sigurno je i on bio duhovno jak i odan Jehovi. „Što je drvo jabuke [koje pruža hladovinu i plodove] među stablima šumskim“, rekla je, „to je dragi moj među mladićima.“ Zar vera i odanost Bogu nisu poželjne crte koje treba da gledamo kod budućeg bračnog druga?

2:7; 3:5. Devojka sa sela nije osećala naklonost prema Solomonu. Ona je zaklela žene s njegovog dvora da ne bude njenu ljubav ni prema kome osim prema pastiru. Nije moguće a ni ispravno razvijati osećanja prema bilo kome. Za hrišćane koji žele da stupe u brak dolazi u obzir samo neki verni Jehovin sluga (1. Korinćanima 7:39).

„ŠTA VIDITE NA SULAMKI?“

(Pesma nad pesmama 3:6–8:4)

Nešto se „diže iz pustinje poput stubova dima“ (Pesma nad pesmama 3:6). Žene iz Jerusalima izlaze da vide šta je to. Kakav prizor zatiču? Gle, kralj Solomon se sa svojom svitom vraća u grad! Sa sobom vodi i Sulamku.

Pastir prati devojku i ubrzo uspeva da dođe do nje. Uverava je u svoju ljubav, a ona izražava želju da ode iz grada, govoreći: „Pre nego što dnevni povetarac dune i sene nestanu, poći ću do gore smirne i do brda tamjana.“ Ona poziva pastira da dođe ’u vrt svoj i jede najbolje plodove njegove‘. On odgovara: „Došao sam u vrt svoj, sestro moja, nevesto moja.“ Jerusalimske žene im govore: „Jedite, prijatelji! Pijte i opijte se ljubavlju!“ (Pesma nad pesmama 4:6, 16; 5:1).

Nakon što ženama s dvora priča svoj san, Sulamka im kaže: „Bolujem od ljubavi“. One pitaju: „Po čemu je dragi tvoj bolji od drugih?“ Ona odgovara: „Dragi moj sav blista i rumen je, ističe se među deset hiljada“ (Pesma nad pesmama 5:2-10). Kada je Solomon obasipa hvalama, ona skromno kaže: „Šta vidite na Sulamki?“ (Pesma nad pesmama 6:4-13). Gledajući na to kao na priliku da je osvoji, kralj je obasipa sa još komplimenata. Međutim, njena ljubav prema pastiru je postojana. Solomon je konačno pušta da ide kući.

Odgovori na biblijska pitanja:

4:1; 6:5 — Zašto se devojčina kosa poredi sa ’stadom koza‘? Tim poređenjem se ukazuje na to da joj je kosa bila sjajna i gusta kao crna kozja dlaka.

4:11 — Zašto se kaže da sa Sulamkinih usta „kaplje med iz saća“ i da su joj „med i mleko pod jezikom“? Med iz saća je ukusniji i slađi nego med koji je bio na vazduhu. Tim poređenjem, kao i time što se kaže da su joj med i mleko pod jezikom, naglašava se da je ono što je Sulamka govorila bilo dobro i prijatno.

5:12 — Šta se misli kada se kaže da su pastireve ’oči kao golubovi kraj potoka, što se u jezercu mleka kupaju‘? Devojka govori o tome kako su lepe oči njenog dragog. Možda ona poetskim izrazima poredi njegove tamne dužice i beonjače sa sivoplavim golubicama koje se kupaju u mleku.

5:14, 15 — Zašto su pastireve ruke i noge tako opisane? Devojka za pastireve prste kaže da su zlatni, a njegove nokte poredi sa hrizolitom. Njegove noge naziva ’stubovima od mermera‘ jer su snažne i lepe.

6:4, fusnota — Da li se „Predivan Grad“ odnosi na Jerusalim? Ne. „Predivan Grad“ je Tersa. Isus Navin je osvojio taj hananski grad i on je nakon Solomonove vladavine postao  prva prestonica severnog desetoplemenskog izraelskog kraljevstva (Isus Navin 12:7, 24; 1. Kraljevima 16:5, 6, 8, 15). U jednom delu stoji: „Izgleda da je taj grad bio veoma lep i da je zbog toga ovde pomenut.“

6:13, fusnota — Šta je ’igra dva logora‘? Taj izraz se takođe može preneti kao „igre mahanaimske“. Grad koji se zvao Mahanaim nalazio se na istočnoj obali Jordana, u blizini bujične doline Javok (Postanak 32:2, 22; 2. Samuilova 2:29). ’Igra dva logora‘ možda se odnosi na neki ples koji se održavao u tom gradu prilikom neke svečanosti.

7:4 — Zašto Solomon upoređuje Sulamkin vrat sa ’kulom od slonovače‘? Ranije je Sulamka dobila kompliment: „Vrat ti je kao kula Davidova“ (Pesma nad pesmama 4:4). Kula je visoka i tanka, a slonovača je izuzetno glatka. Solomon je bio očaran time kako je devojčin vrat tanak i nežan.

Pouka za nas:

4:1-7. Time što se oduprla Solomonovom zavođenju, Sulamka je dokazala svoju moralnu besprekornost, premda je bila nesavršena. Njena moralnost je upotpunila njenu fizičku lepotu. Tako bi trebalo da bude i danas sa hrišćankama.

4:12. Poput prelepog vrta okruženog ogradom ili zidom u koji se moglo ući samo na vrata koja su se zaključavala, Sulamkina naklonost je bila namenjena samo njenom budućem mužu. To je izvrstan primer za hrišćanke i hrišćane koji nisu u braku!

„PLAMEN KOJI DOLAZI OD JAH“

(Pesma nad pesmama 8:5-14)

„Ko je ona što dolazi iz pustinje, naslonjena na dragog svog?“, pitaju se Sulamkina braća kada je vide kako se vraća kući. Nešto ranije, jedan od njih je rekao: „Ako bude poput zida, sagradićemo na njemu krunište od srebra, a ako bude poput vrata, zatvorićemo ih daskama kedrovim.“ Sada, pošto je postojanost njene ljubavi bila ispitana i dokazana, Sulamka kaže: „Ja sam zid i dojke su moje kao kule. Tako sam u očima njegovim postala kao ona koja je mir našla“ (Pesma nad pesmama 8:5, 9, 10).

Prava ljubav je „plamen koji dolazi od Jah“. Zašto? Zato što takva ljubav potiče od Jehove. On nas je stvorio sa sposobnošću da volimo. To je plamen koji plamti i ne gasi se. Pesma nad pesmama lepo ilustruje da ljubav između muškarca i žene može biti „jaka kao smrt“ (Pesma nad pesmama 8:6).

Solomonova pesma nad pesmama takođe otkriva kakva veza postoji između Isusa Hrista i članova njegove nebeske ’neveste‘ (Otkrivenje 21:2, 9). Isusova ljubav prema pomazanicima nadmašuje svaku ljubav između muškarca i žene. Oni koji predstavljaju klasu neveste postojani su u svojoj odanosti. Isus je iz ljubavi dao život i za „druge ovce“ (Jovan 10:16). Dakle, svi pravi obožavaoci Jehove mogu oponašati Sulamkin primer nepokolebljive ljubavi i odanosti.

[Slika na stranama 18, 19]

Šta učimo iz Pesme nad pesmama o tome šta treba da gledamo kod budućeg bračnog druga?