Kristof Planten jedan od pionira u štampanju Biblije

JOHAN GUTENBERG (oko 1397-1468) poznat je po tome što je odštampao prvu Bibliju koristeći tehniku pokretnih slova. Ali, malo ljudi zna za Kristofa Plantena. On je bio jedan od pionira u štamparstvu koji je odigrao važnu ulogu u tome da razne knjige i Biblije budu dostupne ljudima širom sveta tokom XVI veka.

Rodio se oko 1520. godine u gradu Sent-Avertenu u Francuskoj. Kada je imao blizu 30 godina, želeći da nađe mesto gde je religiozna klima bila tolerantnija i gde su bile bolje prilike za ostvarivanje prihoda, Planten se nastanio u Antverpenu u Nizozemskoj. a

Planten je prvo radio kao knjigovezac i štavljač kože. Imućni ljudi su želeli da poseduju bogato ukrašene predmete od kože koje je on izrađivao. Međutim, zbog jednog nemilog događaja koji se desio 1555, Planten je promenio svoje zanimanje. Dok je bio na putu da isporuči jednu kožnu kutiju španskom kralju Filipu II, vladaru Nizozemske, Plantena je napala nekolicina pijanih muškaraca u jednoj ulici u Antverpenu i mačem su mu proboli rame. Iako se oporavio od rane koju je zadobio, više nije mogao da ručno izrađuje predmete i zbog toga je morao da prestane sa zanatom koji je do tad radio. Uz finansijsku podršku Hendrika Niklasa, vođe jedne grupe anabaptista, Planten je započeo sa štamparskom delatnošću.

„Rad i postojanost“

Planten je svoju štampariju nazvao De Gulden Passer (Zlatni šestar). Na njenom žigu je bio ugraviran zlatan šestar zajedno s natpisom „Labore et Constantia“ što znači „Rad i postojanost“. Taj natpis je potpuno pristajao ovom vrednom čoveku.

Pošto je živeo u doba velikih religioznih i političkih previranja u Evropi, Planten je nastojao da izbegne neprilike. Za njega je štampanje bilo značajnije od bilo čega drugog. Iako je bio simpatizer protestantske reformacije, Planten „nije imao izgrađen stav što se tiče mnogih religioznih pitanja“, navodi pisac Maurits Saba. Zbog svega toga o Plantenu su kružile glasine da štampa jeretičke knjige. Na primer, 1562. godine bio je primoran da pobegne u Pariz na više od godinu dana.

Kada se vratio u Antverpen 1563. godine, sklopio je jedan poslovni ugovor s bogatim trgovcima, od kojih su neki bili poznati po svojim kalvinističkim uverenjima. Tokom te petogodišnje saradnje, na Plantenovim štamparskim mašinama je odštampano 260 izdanja. Među njima je bilo hebrejsko, grčko i latinsko izdanje Biblije kao i prelepo ukrašena holandska katolička Biblija Luven.

„Najvažnije štamparsko dostignuće“

Godine 1567, u vreme kada je u Nizozemskoj raslo protivljenje španskoj vlasti, španski kralj Filip II je poslao vojvodu od Albe da tamo bude guverner. Sa apsolutnim autoritetom koji je dobio od kralja, taj vojvoda je nastojao da zaustavi sve veći otpor koji su pružali protestanti. Zbog  toga je Planten započeo jedan monumentalni projekat za koji se nadao da će u potpunosti opovrgnuti tvrdnje da je on jeretik. Imao je veliku želju da odštampa jedno studiozno izdanje Biblije na njenim izvornim jezicima. Za to novo izdanje Planten je uspeo da zadobije podršku Filipa II. Kralj je obećao finansijsku pomoć i poslao poznatog humanistu Arijasa Montana da nadgleda taj projekat.

Montano je imao svojevrstan talenat za jezike i radio je dnevno po 11 sati. Pomagali su mu španski, belgijski i francuski lingvisti. Njihov cilj je bio da pripreme novu verziju izuzetnog Komplutenzijskog poliglota. b Osim latinske Vulgate, grčke Septuaginte i originalnog hebrejskog teksta, u Plantenovu novu višejezičnu Bibliju bili su uključeni i jedan od aramejskih targuma i sirijska Pešita zajedno s doslovnim prevodima na latinski.

Sa štampanjem se započelo 1568. Ovaj ogroman poduhvat je bio završen do 1572. Za tadašnje uslove, to je bio veoma brzo obavljen posao. U pismu kralju Filipu II Montano je napisao: „Ovde je za mesec dana postignuto više nego u Rimu za jednu godinu.“ Planten je odštampao 1 213 primeraka ove nove višejezične Biblije, od kojih je svaka imala osam velikih tomova. Na naslovnoj strani je bila slika jednog lava, bika, vuka i jagnjeta kako u miru jedu iz istih jasli, kao što je opisano u Isaiji 65:25. Cena jednog kompleta koji još nije bio uvezan u tomove iznosila je 70 guldena — što je bila znatna suma novca, budući da je u to vreme godišnja zarada jedne prosečne porodice bila 50 guldena. Ceo  komplet je kasnije postao poznat kao Antverpenski poliglot (višejezična Biblija). Pošto je kralj Filip II bio pokrovitelj štampanja takođe je nazvana i Biblia Regia (Kraljevska Biblija).

Arijasa Montana su veoma ozbiljno kritikovali zbog njegovog rada iako je tu Bibliju priznao papa Grgur XIII. Jedan razlog je bio taj što je Montano smatrao da je izvorni hebrejski tekst značajniji u odnosu na latinsku Vulgatu. Njegov glavni protivnik bio je Leon de Kastro, španski teolog koji je gledao na latinsku Vulgatu kao na apsolutni autoritet. De Kastro je optužio Montana da je iskvario biblijski tekst filozofijom koja je bila usmerena protiv Trojstva. Na primer, de Kastro je posebno naveo da je u sirijskoj Pešiti u 1. Jovanovoj 5:7 izostavljen apokrifni deo stiha koji glasi: „na nebu: Otac, Riječ, i sveti Duh; i ovo je troje jedno“ (Daničić-Karadžić). Međutim, španska Inkvizicija je odbranila Montana od svih optužbi da je jeretik. Neki smatraju da je Antverpenski poliglot „najvažnije štamparsko dostignuće XVI veka iza kojeg je stajao jedan samostalni štampar.“

Trajni doprinos

U to vreme većina štampara je posedovala samo dve ili tri štamparske mašine. Međutim, Planten je na vrhuncu svog plodonosnog rada verovatno imao najmanje 22 mašine za štampanje i 160 radnika. Širom španskog govornog područja, on je važio za jednog od vodećih štampara.

U međuvremenu, u Nizozemskoj je raslo protivljenje španskoj vlasti. Antverpen je bio zahvaćen tim sukobom. Španski najamni radnici, koji nisu dobili svoje zarade, 1576. godine su se pobunili i opljačkali grad. Više od 600 domova je bilo spaljeno i hiljade stanovnika Antverpena ubijeno. Trgovci su pobegli iz grada. Za Plantena je to bio ogroman materijalni gubitak. Štaviše, Planten je bio prisiljen da pobunjenicima plati ogroman danak.

Planten se 1583. preselio u grad Lajden koji se nalazio otprilike 100 kilometara severno od Antverpena. Tamo je otvorio štampariju i bio je postavljen za štampara na Univerzitetu Lajden, ustanovi koju su osnovali kalvinistički protestanti. Ponovo su na površinu isplivale stare optužbe za neverstvo Katoličkoj crkvi. Tako se Planten krajem 1585. vratio u Antverpen, kratko nakon što je grad ponovo došao pod špansku vlast. Tada je imao šezdesetak godina, a njegova štamparija „Zlatni šestar“ imala je samo četiri radnika koji su radili na samo jednoj mašini za štampanje. Planten je nastojao da obnovi štampariju. Međutim, ona nikada više nije u potpunosti povratila svoj raniji ugled. Planten je umro 1. jula 1589.

Tokom perioda od 34 godine, Kristof Planten je odštampao 1 863 različita izdanja, u proseku skoro 55 svake godine. To bi i u današnje vreme bilo neverovatno dostignuće jednog samostalnog štampara! Iako Planten nije zauzimao čvrst stav u verskim pitanjima, svojim radom je unapredio ne samo štampanje i tipografiju nego i proučavanje nadahnutog Pisma (2. Timoteju 3:16). Zaista, Planten i njegovi savremenici su dali izuzetan doprinos tome da Biblija jednog dana bude dostupna običnom čoveku.

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 15 strani]

MUZEJ PLANTEN-MORETUS

Zgrada u Antverpenu u kojoj su živeli i radili Planten i njegovi potomci pretvorena je u muzej 1877. i otvorena za javnost. Nijedna druga štamparija iz tog vremena nije ostala neoštećena. Tamo je izloženo pet štamparskih mašina koje datiraju iz XVII i XVIII veka. Druge dve — koje važe za najstarije u svetu — potiču iz vremena koje je približno onom u kojem je živeo Planten. U prostorijama muzeja se nalazi 15 000 matrica koje su se koristile za izlivanje slova, 15 000 drvenih klišeja i 3 000 graviranih bakarnih ploča. Biblioteka muzeja sadrži 638 manuskripata koji potiču iz vremena od IX do XVI veka kao i 154 knjige koje su štampane pre 1501. godine. Među njima je i originalna Gutenbergova Biblija koja datira još pre 1461. godine, kao i jedna od Plantenovih poznatih Antverpenskih poliglotskih Biblija.

[Slika na 15. strani]

Arijas Montano

[Slika na 16. strani]

Antverpenski poliglot sadrži hebrejski tekst, latinsku „Vulgatu“ i grčku „Septuagintu“ kao i sirijsku „Pešitu“ i jedan od aramejskih targuma zajedno s njihovim prevodima na latinski

[Izvor]

By courtesy of Museum Plantin-Moretus/​Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen

[Izvor slike na 15. strani]

Obe slike: By courtesy of Museum Plantin-Moretus/Stedelijk Prentenkabinet Antwerpen