Ebla — drevni grad se diže iz zaborava

U leto 1962, Paolo Matije, mladi italijanski arheolog, istraživao je ravnice severozapadne Sirije, nemajući predstavu o tome da li će uopšte nešto uspeti da nađe. Smatralo se da je unutrašnjost Sirije siromašna arheološkim nalazištima. Međutim, iskopavanja koja su započela dve godine ranije u Tel Mardihu, oko 60 kilometara južno od Alepa, doprineće tome da bude otkriveno ono što mnogi smatraju ’najvažnijim arheološkim nalazištem XX veka‘.

DREVNI spisi svedoče u prilog postojanju grada koji se zvao Ebla. Međutim, niko nije znao na kom se od mnogih brežuljaka raštrkanih po Srednjem istoku nalazio taj grad. U jednom zapisu se govori o pobedi Sargona, akadskog kralja koji je vladao nad ’Marijem, Jarmutijem i Eblom‘. U jednom drugom zapisu, sumerski kralj Gudea pomenuo je skupocenu drvnu građu koju je dobio iz „planinske Ible [Eble]“. Ime Ebla takođe se pojavljuje u Karnaku, u Egiptu, na spisku drevnih gradova koje je osvojio faraon Tutmos III. Onda možemo razumeti zašto su se arheolozi trudili da nađu Eblu.

Međutim, tek su kasnija iskopavanja donela rezultate. Godine 1968. otkriven je deo statue Ibit-Lima, kralja Eble. Na njoj se nalazio zavetni natpis na akadskom jeziku koji otkriva da je statua posvećena boginji Ištar, koja je bila „slavna u Ebli“. Zaista, arheološki nalazi su počeli da otkrivaju „nov jezik, novu istoriju i novu kulturu“.

Kada su 1974/75. otkrivene pločice ispisane klinastim pismom na kojima se više puta pominje ovaj grad, potvrđeno je da se Ebla nalazila na mestu Tel Mardiha. Iskopine su takođe potvrdile da je taj grad postojao najmanje u dva perioda. Nakon što je u jednom periodu bio uticajan, grad je bio razoren. Zatim je Ebla opet izgrađena, ali je ponovo bila razorena i pala je u zaborav iz kog nije izašla vekovima.

Jedan grad, mnogo istorija

Većina drevnih gradova gradila se na aluvijalnim ravnima, kao što je ona između Tigra i Eufrata, gde je tlo bilo pogodno za zemljoradnju. Prvi gradovi pomenuti u Bibliji nalazili su se u Mesopotamiji (Postanak 10:10). Izgleda da ime Ebla znači „bela stena“, što se odnosi na sloj krečnjaka na kome je grad ležao. To mesto je očigledno izabrano zbog toga što je sloj krečnjaka pružao garanciju da će uvek biti prirodnog izvora vode, pošto se grad nalazio daleko od velikih reka.

Mala količina padavina na području Eble omogućavala je da se u većoj meri uzgajaju samo žitarice, vinova loza i masline. Područje je takođe bilo pogodno za uzgoj stoke, a posebno ovaca. Strateški položaj Eble — između mesopotamske ravnice i Mediterana — omogućavao je trgovinu drvnom građom, poludragim kamenjem i metalima. Ebla je bila najuticajniji grad na području na kome je živelo 200 000 ljudi, od kojih je desetina živela u samom gradu.

 Ostaci velike palate govore o sjaju ovog perioda u kom je postojala Eblina civilizacija. U palatu se ulazilo kroz portal visok 12-15 metara. S vremenom je palata proširivana kako bi se udovoljilo većim potrebama sve moćnije administracije. Zvaničnici su radili pod složenom hijerarhijom — kralju i kraljici su pomagali „glavari“ i „namesnici“.

Pronađeno je više od 17 000 glinenih pločica i fragmenata. U početku je verovatno bilo više od 4 000 celih pločica, pažljivo poslaganih na drvene police. Ti dokumenti pružaju dokaz da je Ebla imala veoma razvijenu trgovinu. Na primer, grad je trgovao sa Egiptom, kao što pokazuju vladalački simboli dvojice faraona. Pločice su uglavnom bile napisane na sumerskom klinastom pismu. Međutim neke su bile pisane na eblanskom, drevnom semitskom jeziku koji je dešifrovan zahvaljujući ovim dokumentima. Orijentalisti su bili iznenađeni kada su otkrili taj stari semitski jezik. Interesantno je da se na nekima od tih pločica nalazio tekst na dva jezika — na sumerskom i eblanskom. U knjizi Ebla—Alle origini della civiltà urbana taj dokument se naziva „najstarijim poznatim rečnikom“.

Ebla je očigledno bila vojna sila, jer rezbarije koje su pronađene prikazuju njene ratnike kako ubijaju neprijatelje ili kako u rukama drže odrubljene glave. Međutim, Eblinom sjaju je došao kraj u periodu u kom se njena istorija preklapa sa istorijom Asirije i Vavilona, sila koje su tada bile u usponu. Nije lako precizno utvrditi te događaje, ali izgleda da su najpre Sargon I (to nije Sargon koji je pomenut u Isaiji 20:1), a zatim i njegov unuk Naram-Sin napali Eblu. Arheološki dokazi pokazuju da su ti okršaji bili žestoki, a upadi brutalni.

Međutim, kao što je već rečeno, grad je posle nekog vremena ponovo izgrađen i čak je postao značajan na području gde se nalazio. Novi grad je izgrađen po preciznom planu koji će naglasiti njegovu veličanstvenost. U donjem delu grada nalazilo se područje koje je bilo posvećeno boginji Ištar, koju su Vavilonci smatrali boginjom  plodnosti. Možda ste čuli za poznatu kapiju boginje Ištar, pronađenu u ruševinama Vavilona. Izgleda da su se u jednoj naročito impozantnoj građevini u Ebli nalazili sveti lavovi boginje Ištar. Tako dolazimo do religije Eble.

Religija u Ebli

Kao i na drugim mestima na drevnom Istoku, u Ebli je postojao panteon bogova. Neki od njih su bili Val, Adad (čije se ime pojavljuje kao deo imena nekih sirijskih kraljeva) i Dagan (1. Kraljevima 11:23; 15:18; 2. Kraljevima 17:16). Stanovnici Eble su obožavali sve te bogove. Čak su obožavali i bogove drugih naroda. Arheološka nalazišta ukazuju na to da su se posebno u drugom milenijumu pre n. e. osim tih bogova obožavali i kraljevski naslednici koji su smatrani božanstvima.

Stanovnici Eble nisu baš imali veliko pouzdanje u svoje bogove. Nova Ebla je imala dva reda impresivnih zidina, koje su ostavljale dubok utisak na svakog neprijatelja. Obim spoljašnjih zidina iznosio je skoro tri kilometara. Zidine se još uvek mogu jasno videti.

Međutim, i ponovo izgrađena Ebla je došla svom kraju. Verovatno su Heteji oko 1600. pre n. e. zadali konačni udarac ovoj nekadašnjoj sili. Prema jednoj drevnoj poemi, Ebla je bila „razmrskana poput keramičke vaze“. Ubrzo je nestala iz istorije. U dokumentu koji su napisali krstaši koji su ušli u Jerusalim 1098. pominje se mesto gde se nekada nalazila Ebla, i na njega se ukazuje kao na zabačeno uporište u zemlji koje se zvalo Mardih. Ebla je praktično bila zaboravljena, da bi ponovo bila otkrivena tek nakon mnogo vekova.

[Okvir na 14. strani]

EBLA I BIBLIJA

Članak objavljen 1976. u časopisu Biblical Archeologist izazvao je radoznalost kod izučavalaca Biblije. Izučavalac koji je dešifrovao pločice iz Eble naglasio je da je moguće da su, između ostalog, na tim pločicama navedena imena ljudi i mesta koja su vekovima kasnije pomenuta u Bibliji. Možda su neki išli dalje od onog što je taj članak zaista govorio, tako da su počeli da pišu da je Ebla doprinela arheološkim dokazima u prilog pouzdanosti izveštaja iz Postanka. a Jezuit Mičel Dehud tvrdio je da „glinene pločice [iz Eble] rasvetljavaju nejasnoće koje postoje u Bibliji“. Na primer, on je smatrao da one mogu otkriti „otkada se u Izraelu koristilo Božje ime“.

Sada su ti tekstovi objektivnije istraženi. Ako se uzme u obzir činjenica da i hebrejski i eblanski pripadaju semitskim jezicima, moguće je da su imena nekih gradova ili osoba slična ili ista kao imena koja se pominju u Bibliji. Međutim, to nije dokaz da se radi o istim mestima i ljudima. Koliko će otkrića u Ebli uticati na studije o Bibliji ostaje da se vidi. Što se tiče Božjeg imena, pisac članka u časopisu Biblical Archeologist, porekao je da je ikada tvrdio da se ime „Jahve“ pojavljuje u tekstovima iz Eble. Neki su smatrali da znak na klinastom pismu koji se interpretira kao ja ukazuje na samo jedno od mnogih božanstava panteona Eble, dok mnogi drugi stručnjaci to tumače kao običan jezički simbol. Bilo kako bilo, to se ne odnosi na jedinog istinitog Boga, Jehovu (Ponovljeni zakoni 4:35; Isaija 45:5).

[Fusnota]

[Mapa/Slika na strani 12]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

VELIKO MORE

HANAN

SIRIJA

Alep

Ebla (Tel Mardih)

Eufrat

[Izvor]

Arheolog: Missione Archeologica Italiana a Ebla - Università degli Studi di Roma ‘La Sapienza’

[Slika na stranama 12, 13]

Zlatna ogrlica iz oko 1750. pre n. e.

[Slika na 13. strani]

Ostaci velike palate

[Slika na 13. strani]

Umetnički prikaz glinenih pločica koje su se čuvale u arhivi

[Slika na 13. strani]

Pločice ispisane klinastim pismom

[Slika na 13. strani]

Egipatski kraljevski pečati, 1750-1700. pre n. e.

[Slika na 13. strani]

Ratnici Eble i glave neprijatelja

[Slika na 14. strani]

Stela posvećena boginji Ištar

[Izvor]

Missione Archeologica Italiana a Ebla - Università degli Studi di Roma ‘La Sapienza’

[Izvor slike na 13. strani]

Sve slike (osim ruševina palate): Missione Archeologica Italiana a Ebla - Università degli Studi di Roma ‘La Sapienza’