Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Isaije — 2. deo

ISAIJA verno izvršava svoj proročki zadatak. Objave koje je izrekao protiv desetoplemenskog kraljevstva Izraela već su se ispunile. Sada ima nešto da kaže o budućnosti Jerusalima.

Jerusalim će biti uništen a njegovi stanovnici odvedeni u ropstvo. Međutim, uništenje neće biti trajno. Nakon nekog vremena, pravo obožavanje Boga će biti obnovljeno. To je glavna poruka koja se nalazi u Isaiji 36:1–66:24. a Može nam koristiti ako osmotrimo šta stoji u ovim poglavljima jer mnoga proročanstva iz ovog dela imaju svoje veće, to jest konačno ispunjenje u našim danima ili u neposrednoj budućnosti. U ovom delu Isaijine knjige takođe se nalaze upečatljiva proročanstva koja se tiču Mesije.

„EVO, DOLAZE DANI“

(Isaija 36:1–39:8)

U 14. godini Jezekijine vladavine (732. pre n. e.) Asirci napadaju Judu. Jehova obećava da će zaštititi Jerusalim. Pretnja od njihovog napada prestaje kada jedan jedini Jehovin anđeo ubija 185 000 asirskih vojnika.

Jezekija je bolestan. Jehova odgovara na njegovu molitvu i leči ga, dodajući mu još 15 godina života. Kada vavilonski kralj šalje izaslanike da mu čestitaju na oporavku, Jezekija postupa nemudro i pokazuje im sva svoja blaga. Isaija prenosi Jehovinu poruku Jezekiji: „Evo, dolaze dani kada će sve što je u tvom domu i što su tvoji praočevi do danas nakupili biti odneto u Vavilon“ (Isaija 39:5, 6). To proročanstvo se ispunjava nakon nešto malo više od 100 godina.

Odgovori na biblijska pitanja:

38:8 — Na šta se misli kad se kaže da se senka vratila deset stepenica unazad? Pošto su se sunčani časovnici koristili i u Egiptu i u Vavilonu do osmog veka pre n. e., izraz stepenice se možda odnosi na podeoke sunčanog časovnika koji je verovatno postavio Jezekijin otac Ahaz. Ili je u palati postojalo doslovno stepenište. Stubovi koji su se nalazili duž stepeništa možda su bacali senku na stepenice, što je moglo da posluži za merenje vremena.

Pouka za nas:

36:2, 3, 22. Premda više nije mogao da služi kao dvorski nastojnik, Somna  je nastavio da služi u kraljevoj službi kao pisar onome ko je došao na njegovo mesto (Isaija 22:15, 19). Ako smo iz nekog razloga izgubili prednost da služimo na nekom odgovornom mestu u Jehovinoj organizaciji, treba da nastavimo da mu služimo u kojem god svojstvu nam on dozvoljava.

37:1, 14, 15; 38:1, 2. U vreme nevolje, mudro je da se obraćamo Jehovi u molitvi i da se potpuno pouzdamo u njega.

37:15-20; 38:2, 3. Kada je Jerusalimu pretio napad od Asiraca, Jezekijina glavna briga bila je to što će propast Jerusalima naneti sramotu Jehovinom imenu. Kada je saznao da se na smrt razboleo, Jezekija nije bio zabrinut samo za sebe. Više je brinuo zbog toga kako će to što će umreti bez naslednika uticati na Davidovu kraljevsku lozu. Takođe se brinuo za to ko će predvoditi u bici protiv Asiraca. Poput Jezekije, i mi smatramo da je posvećenje Jehovinog imena i izvršenje njegove namere važnije od našeg spasenja.

38:9-20. Ova Jezekijina pesma nas uči da ništa nije važnije u životu od toga da hvalimo Jehovu.

„OPET ĆE SE IZGRADITI“

(Isaija 40:1–59:21)

Odmah nakon što je prorekao uništenje Jerusalima i ropstvo u Vavilonu, Isaija proriče i obnovu (Isaija 40:1, 2). „Opet će se [Jerusalim] izgraditi“, stoji u Isaiji 44:28. Idoli vavilonskih bogova biće odneseni kao „prtljag“ (Isaija 46:1). Vavilon će biti uništen. Sve se to obistinjuje dva veka kasnije.

Jehova će poslati svog slugu da bude „svetlost narodima“ (Isaija 49:6). Vavilonska ’nebesa‘, to jest vladajuća klasa, ’kao dim će iščeznuti‘, a njegovi podanici „kao komarci pomreti“, ali će ’zarobljena kći sionska skinuti okove sa svog vrata‘ (Isaija 51:6; 52:2). Onima koji dolaze k njemu i slušaju ga, Jehova kaže: „Sklopiću s vama trajni savez, zbog milosti koju sam obećao Davidu“ (Isaija 55:3). Življenje u skladu s Božjim pravednim zahtevima vodi do toga da ’Jehova bude njihova radost najveća‘ (Isaija 58:14). S druge strane, prestupi naroda ih ’razdvajaju od njihovog Boga‘ (Isaija 59:2).

Odgovori na biblijska pitanja:

40:27, 28 — Zašto je izraelski narod govorio: „Moj put je skriven od Jehove, moj Bog ne mari za pravdu koja mi pripada“? Neki Jevreji u Vavilonu možda su smatrali da su nepravde koje su podnosili bile skrivene od Jehove, ili su mislili da ih on ne vidi. Skrenuta im je pažnja na to da Vavilon nije moćniji od Stvoritelja zemlje, koji se ne umara i ne posustaje.

43:18-21 — Zašto je povratnicima iz izgnanstva bilo rečeno da se ’ne sećaju onoga što je nekada bilo‘? Nije se radilo o tome da je trebalo da zaborave kako ih je Jehova u prošlosti izbavljao. Umesto toga, Jehova je želeo da ga slave zbog ’nečeg novog‘ što će doživeti, kao što je bezbedno putovanje u Jerusalim jednim verovatno kraćim putem kroz pustinju. Pripadnici ’velikog mnoštva‘ koje će izaći iz „velike nevolje“ takođe će imati nove, lične razloge da slave Jehovu (Otkrivenje 7:9, 14).

49:6 — Kako to da je Mesija „svetlost narodima“, budući da je njegova služba na zemlji bila ograničena samo na Izraelce? U pitanju je ono što se desilo nakon Isusove smrti. Biblija primenjuje Isaiju 49:6 na njegove učenike (Dela apostolska 13:46, 47). Danas pomazani hrišćani kojima pomaže veliko mnoštvo Božjih slugu, služe kao „svetlost narodima“, poučavajući ljude „do kraja zemlje“ (Matej 24:14; 28:19, 20).

 53:10 — U kom smislu je Jehovi bilo po volji da slomi svog Sina? Jehovu, koji je samilostan i saosećajan, sigurno je bolelo kada je video kako njegov voljeni Sin pati. Pa ipak, njemu je po volji bila Isusova poslušnost od srca, kao i sve ono što će njegova patnja i smrt omogućiti (Poslovice 27:11; Isaija 63:9).

53:11 — Šta je znanje putem kog će Mesija „mnogima doneti pravednost“? To je znanje koje je Isus stekao time što je došao na zemlju, postao čovek i nepravedno trpeo sve do smrti (Jevrejima 4:15). On je tako obezbedio otkupnu žrtvu, što je bilo potrebno da bi pomazani hrišćani i veliko mnoštvo imali pravedan položaj pred Bogom (Rimljanima 5:19; Jakov 2:23, 25).

56:6 — Ko su ’tuđinci‘ i na koji način se „drže [Jehovinog] saveza“? ’Tuđinci‘ su Isusove „druge ovce“ (Jovan 10:16). Oni se drže novog saveza tako što su poslušni zakonima koji su povezani s tim savezom, potpuno koriste ono što im taj savez omogućava, uzimaju istu duhovnu hranu kao i pomazani hrišćani i podupiru ih u delu propovedanja i stvaranja učenika.

Pouka za nas:

40:10-14, 26, 28. Jehova je silan i nežan, svemoćan i svemudar, a njegov razum je za nas nedokučiv.

40:17, 23; 41:29; 44:9; 59:4. Politički savezi i idoli su „ništavilo“. Ne vredi uzdati se u njih.

42:18, 19; 43:8. Zatvoriti oči pred Božjom pisanom Rečju i zatvoriti uši na uputstva koja dobijamo preko ’vernog i razboritog roba‘ isto je što i postati duhovno slep i gluv (Matej 24:45).

43:25. Jehova briše naše prestupe radi sebe. To što smo oslobođeni od greha i smrti i što ćemo dobiti život manje je važno od posvećenja Jehovinog imena.

44:8. Mi imamo Jehovinu podršku, a on je postojan i čvrst kao stena. Nikada ne treba da se plašimo da svedočimo da je on pravi Bog! (2. Samuilova 22:31, 32).

44:18-20. Učestvovanje u idolopoklonstvu otkriva da je osoba iskvarena u srcu. Ništa ne bi trebalo da u našem srcu zauzme Jehovino mesto.

46:10, 11. To što je Jehova sposoban da ’ostvari svoju nameru‘ predstavlja neoboriv dokaz da je on pravi Bog.

48:17, 18; 57:19-21. Ako od Jehove tražimo spasenje, ako mu se približimo i pazimo na njegove zapovesti, naš mir će biti obilan poput vode u reci koja teče a naših pravednih dela biće mnogo kao morskih talasa. Oni koji ne obraćaju pažnju na Božju reč nalik su na „uzburkano more“. Oni nemaju mira.

52:5, 6. Vavilonci su doneli pogrešan zaključak da je pravi Bog nemoćan. Oni nisu shvatili da je Jehova nezadovoljan svojim narodom i da je zato dozvolio da ode u ropstvo. Kada nevolja zadesi druge, mudro je da ne donosimo prebrzo zaključke zbog čega se to desilo.

52:7-9; 55:12, 13. Imamo najmanje tri razloga da radosno učestvujemo u delu propovedanja o Kraljevstvu i stvaranja učenika. Naše noge su figurativno govoreći divne poniznim osobama koje su duhovno gladne. Mi vidimo Jehovu „svojim očima“, to jest imamo blizak odnos s njim. Takođe uživamo u duhovnom blagostanju.

52:11, 12. Da bismo mogli da nosimo „pribor iz Jehovinog doma“ — to jest da učestvujemo u svetoj službi — moramo biti duhovno i moralno čisti.

58:1-14. Uzaludno je licemerno se pretvarati da smo odani i pravedni.  Kod Božjih slugu treba da postoji mnoštvo pravih dokaza da su odani Bogu i da vole svoju braću (Jovan 13:35; 2. Petrova 3:11).

59:15b-19. Jehova zapaža ono što ljudi rade i u određeno vreme preduzima akciju.

BIĆE „DIVNA KRUNA U JEHOVINOJ RUCI“

(Isaija 60:1–66:24)

Ukazujući na obnovu pravog obožavanja Boga u drevnim vremenima, kao i u naše vreme, u Isaiji 60:1 se navodi: „Ustani, ženo, zasvetli, jer je došla tvoja svetlost, i Jehovina slava je zasjala nad tobom.“ Sion će biti „divna kruna u Jehovinoj ruci“ (Isaija 62:3).

Isaija se moli Jehovi u korist svojih sunarodnika koji će se pokajati za vreme izgnanstva u Vavilonu (Isaija 63:15–64:12). Nakon što pravi razliku između pravih i lažnih Božjih slugu, prorok objavljuje kako će Jehova blagosloviti one koji mu služe (Isaija 65:1–66:24).

Odgovori na biblijska pitanja:

61:8, 9 — Šta je „trajni savez“ i koga predstavlja „potomstvo“? To je novi savez koji je Jehova sklopio s pomazanim hrišćanima. „Potomstvo“ su „druge ovce“ — milioni onih koji se odazivaju na njihovu poruku (Jovan 10:16).

63:5 — Kako Boga podržava njegov gnev? Božji gnev je kontrolisana emocija — ljutnja koja je u skladu s pravdom. Njegov gnev ga podržava i motiviše da izvrši pravednu presudu.

Pouka za nas:

64:6. Nesavršeni ljudi ne mogu sami sebe spasti. Oni ne mogu okajati grehe svojim pravednim delima, jer ona u tom smislu ne znače ništa više od jedne uprljane haljine (Rimljanima 3:23, 24).

65:13, 14. Jehova blagosilja svoje verne sluge i velikodušno zadovoljava njihove duhovne potrebe.

66:3-5. Jehova mrzi licemerje.

’Radujte se‘

Proročanstva o obnovi sigurno su bila veoma utešna vernim Jevrejima koji su bili u izgnanstvu u Vavilonu. Jehova im je rekao: „Ali se radujte i veselite doveka zbog onoga što stvaram. Jer, evo, učiniću da Jerusalim bude razlog za veselje i njegov narod razlog za radost“ (Isaija 65:18).

I mi živimo u vreme kada mrak obavija zemlju i gusta tama narode (Isaija 60:2). „Naročito teška vremena“ su tu (2. Timoteju 3:1). Zbog toga, Jehovina poruka spasenja koja se nalazi u ovoj biblijskoj knjizi predstavlja veliko ohrabrenje za nas (Jevrejima 4:12).

[Fusnota]

[Slika na 8. strani]

Da li znaš koji je glavni razlog zbog čega se Jezekija molio da bude izbavljen od Asiraca?

[Slika na 11. strani]

„Kako su divne na gorama noge onoga koji donosi dobru vest!“