Šta možemo naučiti od dece?

„PONAŠAŠ se kao dete!“ Kada bi nam neko to rekao, verovatno bismo se uvredili. Iako su veoma ljupka, jasno je da maloj deci nedostaje zrelost, iskustvo i mudrost što se uglavnom stiče s godinama (Jov 12:12).

Ipak, jednom prilikom Isus je rekao svojim učenicima: „Zaista, kažem vam, ako se ne obratite i ne postanete kao deca, nećete ući u nebesko kraljevstvo“ (Matej 18:3). Šta je Isus time mislio? Koje osobine deca imaju koje i odrasli treba da razvijaju?

Razvijati poniznost poput dečje

Osmotri situaciju koja je podstakla Isusa da to kaže. Kada su nakon dugog puta stigli u Kapernaum, Isus je upitao svoje učenike: „O čemu ste putem raspravljali?“ Zbunjeni, učenici nisu ništa odgovorili, jer su raspravljali među sobom o tome ko je od njih najveći. Na kraju su skupili hrabrost da pitaju Isusa: „Ko je dakle najveći u nebeskom kraljevstvu?“ (Marko 9:33, 34; Matej 18:1).

Možda iznenađuje to što su učenici raspravljali o tome nakon što su proveli sa Isusom skoro tri godine. Međutim, oni su bili odgajani u jevrejskoj religiji u kojoj se pridavao veliki značaj društvenom položaju. Očigledno su njihova religija kao i ljudska nesavršenost uticali na njihov način razmišljanja.

 Isus je seo, pozvao učenike i rekao im: „Ako neko želi da bude prvi, neka bude od svih poslednji i svima sluga“ (Marko 9:35). Te reči su ih verovatno zapanjile. Isusovo rezonovanje bilo je sasvim suprotno jevrejskoj predstavi o tome šta nekog čini velikim! Isus je tada pozvao malo dete da dođe kod njega. Srdačno zagrlivši to dete, istakao je: „Zaista, kažem vam, ako se ne obratite i ne postanete kao deca, nećete ući u nebesko kraljevstvo. Dakle, ko se ponizi kao ovo dete, taj je najveći u nebeskom kraljevstvu“ (Matej 18:3, 4).

Kakva snažna pouka o poniznosti! Zamisli tu situaciju. Grupa odraslih, ozbiljnih ljudi okružila je jedno malo dete. Svi pogledi su bili uprti u njega. Dete je bilo bojažljivo, ali i puno poverenja! Ni traga od nadmetanja i pakosti! Kako je poslušno i skromno! Da, to malo dete je bilo oličenje Božje osobine poniznosti.

Isusova pouka je jasna. Svi moramo da razvijamo poniznost kakvu imaju deca ukoliko želimo da nasledimo Božje Kraljevstvo. Među Jehovinim slugama, koje su poput velike porodice, nema mesta za nadmetanje, svađu i ponos (Galatima 5:26). Baš te osobine navele su Satanu Đavola da se pobuni protiv Boga. Jehova ih bez sumnje mrzi! (Poslovice 8:13).

Pravi hrišćani nastoje da služe, a ne da gospodare nad drugima. Bez obzira na to koliko je neugodan neki zadatak ili na kom je položaju osoba za koju nešto činimo, prava poniznost nas pokreće da služimo drugima. Takva ponizna služba donosi bogate nagrade. Isus kaže: „Ko prima jedno ovakvo dete u moje ime, mene prima. A ko mene prima, ne prima samo mene nego i onoga koji me je poslao“ (Marko 9:37). To što razvijamo velikodušan i ponizan stav kakav imaju deca, ujedinjuje nas s najvišom osobom u svemiru i s njegovim sinom (Jovan 17:20, 21; 1. Petrova 5:5). Osetićemo radost koja proističe iz davanja (Dela apostolska 20:35). Zadovoljni smo jer doprinosimo miru i jedinstvu koji su očigledni među Božjim narodom (Efešanima 4:1-3).

 Puna poverenja i spremna da uče

Isus je zatim istakao još nešto što odrasli mogu da nauče od dece: „Ko ne primi Božje kraljevstvo poput deteta, neće ući u njega“ (Marko 10:15). Deca nisu samo ponizna, već su i spremna da uče. „Ona upijaju informacije kao sunđeri“, kaže jedna majka.

Zato, ako želimo da nasledimo Božje Kraljevstvo, moramo da prihvatimo poruku o Kraljevstvu i postupamo u skladu s njom (1. Solunjanima 2:13). Kao novorođena deca, moramo da ’razvijamo želju za čistim mlekom Božje reči, da bismo hraneći se njime uzrasli do spasenja‘ (1. Petrova 2:2). Ali, šta ako izgleda da je neko biblijsko učenje teško razumeti? „Deca uvek iznova pitaju: ’Zašto?‘, sve dok ne dobiju zadovoljavajuće odgovore na svoja pitanja“, zapaža jedna vaspitačica. Dobro je da i mi imamo sličan stav. Zato nastavi da proučavaš. Razgovaraj sa iskusnim hrišćanima. Moli Jehovu za mudrost (Jakov 1:5). Bez sumnje, tvoja istrajnost u molitvi biće s vremenom nagrađena (Matej 7:7-11).

Neki se ipak mogu pitati: ’Zar nije lako obmanuti ljude koji su spremni da uče?‘ Nije, ukoliko imaju pouzdano vođstvo. Na primer, deca se instinktivno obraćaju svojim roditeljima za vođstvo. „Roditelji dokazuju da su dostojni poverenja time što štite svoju decu i brinu o njima svaki dan“, kaže jedan otac. Sigurno i mi imamo slične razloge da verujemo našem nebeskom Ocu, Jehovi (Jakov 1:17; 1. Jovanova 4:9, 10). Jehova nam pruža nepogrešivo vođstvo putem svoje Reči. Putem svog svetog duha i svoje organizacije pruža nam utehu i podršku (Matej 24:45-47; Jovan 14:26). Ukoliko prihvatimo pomoć koju nam on daje, bićemo zaštićeni od štete u duhovnom pogledu (Psalam 91:1-16).

Kada razvijamo poverenje u Boga slično dečjem, to nam takođe pruža unutrašnji mir. Jedan bibličar zapaža: „Kada kao deca krećemo na putovanje, mi nemamo sredstva da platimo put i ne znamo  kako ćemo stići do svog odredišta, pa ipak nikad ne sumnjamo u to da će nas roditelji bezbedno dovesti do cilja.“ Da li imamo slično poverenje u Jehovu kada je u pitanju naše putovanje kroz život? (Isaija 41:10).

Bezuslovno poverenje u Boga nam pomaže da izbegavamo stavove i postupke koji bi mogli ugroziti našu duhovnost. Umesto toga, imamo potpuno poverenje u Isusove reči da naš nebeski Otac zna naša dela i da će se brinuti za nas dokle god tražimo najpre Kraljevstvo i Božju pravednost. To će nam pomoći da se odupremo iskušenju da se potpuno zaokupimo materijalnim stvarima na uštrb duhovnih aktivnosti (Matej 6:19-34).

„Mala deca po zlu“

Iako se rađaju nesavršena, mala deca su čistog srca i uma. Iz tog razloga, u Bibliji se hrišćani podstiču: „Budite mala deca po zlu“ (1. Korinćanima 14:20).

Zapazi kako je petogodišnja Monik oduševljeno rekla majci: „Moja nova drugarica Sara ima kovrdžavu kosu baš kao i ja!“ Nije ni spomenula da Sara ima drugačiju boju kože i da je iz drugog naroda. Jedna majka kaže: „Mala deca su slepa za boje. Ne razmišljaju o rasama i nemaju predrasuda.“ Kako deca u tom pogledu divno odražavaju gledište našeg nepristranog Boga koji voli ljude iz svih naroda (Dela apostolska 10:34, 35).

Osim toga, izvanredno je koliko su deca spremna da opraštaju. Jedan otac kaže: „Kada se mali Džek i Levi potuku, kažemo im da se izvine jedan drugom i oni se uskoro ponovo radosno igraju. Ne dure se, ne vraćaju se stalno na ono što se dogodilo niti postavljaju uslove pre nego što oproste jedan drugome. Samo nastave gde su stali.“ Kako divan primer koji bi odrasli trebalo da oponašaju! (Kološanima 3:13).

Nadalje, mala deca spremno priznaju da Bog postoji (Jevrejima 11:6). Njihova prirodna otvorenost ih često pokreće da neustrašivo svedoče drugima (2. Kraljevima 5:2, 3). Njihove jednostavne, iskrene molitve mogu taknuti i najtvrđe srce. I kada su u kušnji, ona mogu pokazati zapanjujuću moralnu snagu. Kako su mala deca dragoceni darovi! (Psalam 127:3, 4).

Divna obnova

Možda se pitate: ’Da li je moguće da odrasli ponovo odražavaju te prelepe osobine koje se vezuju za detinjstvo?‘ Jednostavan i ohrabrujuć odgovor je „da“! To što je Isus zapovedio da ’postanemo kao deca‘ sigurno dokazuje da je to moguće (Matej 18:3).

Da to prikažemo: Grupa umetnika restaurira remek-delo neprocenjive vrednosti. Tokom rada, oni odstranjuju slojeve nečistoće i uklanjaju posledice ranijih nestručnih pokušaja restauracije. Nakon što su uložili mnogo strpljenja i truda, svi mogu videti predivne boje i prvobitnu lepotu tog umetničkog dela. Slično tome, uz istrajnost i naprezanje, pomoć Jehovinog svetog duha, kao i uz podršku i ljubav hrišćanske skupštine, možemo ponovo odražavati predivne osobine koje smo spontano ispoljavali kada smo bili deca (Efešanima 5:1).

[Slika na 9. strani]

Deca su po prirodi ponizna

[Slika na 10. strani]

Mala deca nemaju predrasuda, brzo opraštaju i zaboravljaju