Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Amos — da li je brao ili zasecao smokve?

Amos — da li je brao ili zasecao smokve?

Amos — da li je brao ili zasecao smokve?

U DEVETOM veku pre nove ere, zli Amasija, sveštenik koji je obožavao tele, zapovedio je proroku Amosu da prestane da propoveda u Izraelu. Amos mu je odgovorio: „Bio sam pastir i zasecao sam plodove na stablima divlje smokve. Ali Jehova me je uzeo od stada i Jehova mi je rekao: ’Idi, prorokuj mom narodu Izraelu!‘“ (Amos 7:14, 15). Da, Amos nije sam sebe proglasio prorokom — Jehova ga je poslao da prorokuje. Ali na šta je Amos mislio kada je rekao da je „zasecao“ plodove na stablima divlje smokve?

Hebrejski izraz koji je preveden na taj način pojavljuje se samo na tom mestu u Prevodu Novi svet. U drugim biblijskim prevodima taj izraz je preveden kao „berač“, „uzgajivač“, ili „odgajivač“ umesto „onaj koji zaseca“ plodove divlje smokve. Međutim, u časopisu Economic Botany kaže se da bi odgovarajući prevod tog izraza bio „onaj koji zaseca“ jer ta reč ukazuje na poseban postupak uzgajivača divljih smokava.

Zasecanje podrazumeva pravljenje malih rezova na plodovima smokve i taj postupak je dobro poznat u Egiptu i na Kipru od starih vremena. Rezanje ili zasecanje ne praktikuje se u današnjem Izraelu jer se u toj zemlji sada uzgajaju druge sorte smokvi. Međutim, u Amosovim danima Izraelci su zasecali njihove plodove jer su se tada u Izraelu gajile smokve koje su bile dobijene od egipatskih sorti.

Izgleda da kada se zaseku, smokve upijaju vodu i postaju sočnije. To takođe povećava stvaranje etilena, gasa koji ubrzava proces sazrevanja, pa se tako dobijaju veći i slađi plodovi. Nadalje, pošto plod brzo sazri, ose ne uspevaju da ga oštete.

Uprkos tome što je bio nižeg položaja kao pastir i onaj koji zaseca smokve, Amos se nije plašio neprijatelja. Hrabro je objavljivao Jehovinu poruku osude protiv Izraela. Zaista divan primer za današnje Božje sluge koje takođe moraju da objavljuju poruku koja baš nije popularna! (Matej 5:11, 12; 10:22).