Govorenje istine — da li to očekujemo samo od drugih?

„MRZIM laži i mrzim kada me lažu!“, rekla je jedna 16-godišnjakinja. Većina nas razmišlja na sličan način. Želimo da budemo uvereni da su informacije koje smo dobili — bilo usmeno bilo pismeno — istinite. Ali, da li govorimo istinu kada drugima prenosimo informacije?

Prema jednom istraživanju koje je sprovedeno u Nemačkoj, velika većina ispitanika smatra da je „mala laž koju kažemo kako bismo zaštitili sebe ili druge dozvoljena, čak i neophodna kako bi se ljudi međusobno dobro slagali“. Jedan novinar je napisao: „Govoriti istinu i uvek samo istinu jeste uzvišen ideal, ali dosadan.“

Da li i mi više volimo da nam drugi govore istinu, a s druge strane smatramo da mi sami ponekad imamo dobar razlog da ne kažemo istinu? Da li je važno da li govorimo istinu ili ne? Koje su posledice ako govorimo neistinu?

Šteta koja nastaje zbog neistine

Razmislimo o šteti koja može nastati zbog neistine. Laž dovodi do nepoverenja između bračnih drugova i članova porodice. Neosnovane priče mogu narušiti nečiji ugled. Prevare radnika povećavaju troškove poslovanja, što dovodi do povećanja cene proizvoda. Lažni podaci u poreskim prijavama umanjuju prihode koji su neophodni za rad javnih službi. Izmišljotine istraživača ruše njihovu perspektivnu karijeru i kaljaju ugled priznatih institucija. Nepošteni sistemi za brzo bogaćenje ostavljaju lakoverne investitore bez životne ušteđevine ili čak dovode do još gorih posledica. Nije čudo što nam Biblija kaže da su među stvarima koje Jehova Bog mrzi „lažljiv jezik“ i „lažan svedok koji govori laži“! (Poslovice 6:16-19).

Široko rasprostranjene laži mogu naneti štetu, kako pojedincima tako i celom društvu. Teško da iko može osporiti tu činjenicu. Zašto onda ljudi svesno govore neistinu? I da li je svaka neistina laž? U sledećem članku ćemo dobiti odgovor na ova i još neka pitanja.

[Slika na 3. strani]

Laž dovodi do nepoverenja između bračnih drugova