Zašto uvek govoriti istinu?

KADA je imao 18 godina, mladić koga ćemo zvati Manfred radio je kao pripravnik za kancelarijski posao. Kompanija za koju je radio omogućila je njemu i još nekim pripravnicima da po dva dana sedmično idu na stručno usavršavanje. Jednog dana časovi su se završili ranije nego obično. Prema pravilima kompanije, trebalo je da se vrate na posao do završetka radnog vremena. Umesto toga, svi su otišli u grad da se zabave, osim Manfreda koji se vratio na posao. Sasvim slučajno se desilo da je svratio šef koji je nadgledao njihov rad. Kada je video Manfreda, pitao je: „Zašto danas nisi na času? I gde su ostali?“ Kako je trebalo da Manfred odgovori?

Manfred se našao u tipično neugodnoj situaciji. Da li da kaže istinu ili da slaže kako bi zaštitio drugove? Ako bi rekao istinu, to bi značilo nevolju za druge, a on bi bio odbačen od tog društva. Da li je u redu slagati u takvoj situaciji? Šta biste vi uradili? Pre nego što dovršimo priču o Manfredu, hajde da najpre osmotrimo šta sve treba da uzmemo u obzir kada odlučujemo da li da kažemo istinu ili ne.

Istina i neistina — večno rivalstvo

Na početku ljudske istorije, sve se zasnivalo na istini. Nije bilo izvrtanja činjenica, manipulisanja istinom niti iskrivljenih informacija. Naš Stvoritelj Jehova je ’Bog istine‘. Njegova reč je istina, on ne može da laže i prezire laganje i one koji lažu (Psalam 31:5; Jovan 17:17; Titu 1:2).

Ako je tako, kako je nastala laž? Isus Hrist je dao merodavan odgovor kada je se obratio religioznim vođama koje su tražile priliku da ga ubiju: „Vaš je otac Đavo i želite da postupate po željama svog oca. On je bio ubica ljudi od kada se pobunio i nije ostao postojan u istini, jer u njemu nema istine. Kad govori laž, svoje govori, jer je lažov i otac laži“ (Jovan 8:44). Isus  je naravno govorio o onome što se dogodilo u edenskom vrtu kada je Satana naveo prvi ljudski par da bude neposlušan Bogu i tako postane žrtva greha i smrti (Postanak 3:1-5; Rimljanima 5:12).

Isus je jasno identifikovao Satanu kao ’oca laži‘, to jest njenog začetnika. Satana je i dalje glavni zastupnik neistine i on zapravo „zavodi ceo svet“. On snosi veliku odgovornost za štetu koju je široko rasprostranjeno laganje nanelo ljudima danas (Otkrivenje 12:9).

Satana Đavo je započeo večnu borbu između istine i neistine koja se još uvek vodi. Ona prožima svaku poru ljudskog društva i utiče na svakog pojedinca. Način na koji neko živi određuje da li je on na jednoj ili drugoj strani. Oni koji su na Božjoj strani žive u skladu sa istinom iz njegove Reči, Biblije. Svi koji ne slede put istine, svesno ili nesvesno, u rukama su Satane jer je ’ceo svet u vlasti Zloga‘ (1. Jovanova 5:19; Matej 7:13, 14).

Odakle ta sklonost ka laganju?

Činjenica da je „ceo svet“ u vlasti Satane govori nam zašto mnogi ljudi lažu. Ali, možda se pitamo: ’Zašto je Satana, „otac laži“, to uradio?‘ On je znao da je Jehova pravedan Vladar nad svim što je stvorio, uključujući i prvi ljudski par. Pa ipak, Satana je poželeo taj uzvišeni i jedinstven položaj, nešto na šta nije imao pravo. Podstaknut pohlepom i sebičnom željom, on je smislio plan da prigrabi Jehovino mesto. Da bi to postigao, poslužio se lažima i prevarom (1. Timoteju 3:6).

Kako je danas? Zar vam se ne čini da su pohlepa i sebične ambicije još uvek snažne pokretačke sile koje navode ljude da lažu? Pohlepni trgovci, iskvareni političari i kriva religija puni su obmane, licemerstva, manipulacija i prevare. Zašto? Zar to nije najčešće zbog toga što ljudi podstaknuti pohlepom i ambicijom nastoje da se dokopaju bogatstva, moći ili položaja na koje nemaju pravo? Mudri vladar drevnog Izraela kralj Solomon upozorio je: „Ko žuri da se obogati, ne ostaje nedužan“ (Poslovice 28:20). A apostol Pavle je napisao: „Ljubav prema novcu [je] koren svakog zla“ (1. Timoteju 6:10). Isto se može reći i za nekontrolisanu želju za moći ili položajem.

Još jedan razlog zbog kog ljudi lažu jeste strah — strah od posledica ili od toga šta će drugi misliti ako se kaže istina. Sasvim je prirodno što ljudi žele da budu voljeni i prihvaćeni od drugih. Međutim, ta želja ih može navesti da izvrnu istinu, makar to bilo i sasvim malo, kako bi prikrili mane, zatajili neugodne detalje ili jednostavno ostavili dobar utisak. Shodno tome, Solomon je napisao: „Ko drhti pred čovekom, sebi postavlja zamku, a ko se uzda u Jehovu, biće zaštićen“ (Poslovice 29:25).

Verni Bogu istine

Šta je Manfred odgovorio kada je njegov šef tražio objašnjenje? Ispričao je istinu. Rekao je: „Nastavnik nas je pustio ranije i ja sam se vratio na posao. Što se ostalih tiče, ne mogu da govorim u njihovo ime. Možda je bolje da ih pitate lično.“

Manfred je mogao da zamagli istinu i tako stekne popularnost među drugovima. Ali, on je imao dobar razlog da se verno drži istine. Manfred je Jehovin  svedok. Svojom iskrenošću sačuvao je čistu savest. Takođe je zadobio poverenje poslodavca. Tokom obuke je radio u odeljenju s nakitom, gde pripravnicima obično nije dozvoljeno da rade. Oko 15 godina kasnije, kada je Manfred dobio unapređenje u toj kompaniji, onaj isti šef ga je pozvao telefonom, čestitao mu i podsetio ga na događaj kada se verno držao istine.

Pošto je Jehova Bog istine, svi koji žele da imaju blizak odnos s njim moraju da ’odbace laž‘ i ’govore istinu‘. Božji sluga treba da voli istinu. „Veran svedok ne laže“, napisao je mudri Solomon. Stoga, šta je laž? (Efešanima 4:25; Poslovice 14:5).

Šta je laž?

Svaka laž je neistina, ali nije svaka neistina laž. Kako to? Prema jednom rečniku, laž se definiše kao „tvrdnja da je nešto što je poznato ili u šta se veruje neistinito s namerom da se neko prevari“. Dakle, laž uključuje nameru da se neko prevari. Prema tome, nesvesno govoriti neistinu — na primer greškom dati nekome netačne podatke ili cifre — nije isto što i laganje.

Pored toga, moramo uzeti u obzir i to da li osoba koja traži informaciju ima puno pravo na to. Na primer, pretpostavimo da je Manfredu isto pitanje postavio šef iz neke druge kompanije. Da li bi bio obavezan da mu kaže sve do detalja? Ne. Pošto taj čovek nema pravo na takve informacije, Manfred ne bi imao obavezu da mu ih da. Naravno, čak i u tom slučaju, bilo bi pogrešno ako bi slagao.

Kakav nam je primer u vezi s tim ostavio Isus Hrist? Jednom prilikom, Isus je razgovarao s nekim nevernicima koji su hteli da znaju gde će on putovati. „Idi odavde i pođi u Judeju“, savetovali su ga. Šta im je Isus odgovorio? „Vi pođite na praznik [u Jerusalim], a ja još ne idem na ovaj praznik, jer moje vreme još nije došlo.“ Nedugo nakon toga, Isus je ipak otišao na praznik u Jerusalim. Zašto im je odgovorio na takav način? Oni nisu imali pravo da znaju sve detalje o tome gde će on boraviti. Dakle, Isus nije rekao neistinu, već im je dao nepotpun odgovor kako bi ih sprečio da njemu ili njegovim učenicima učine neko zlo. To nije bila laž, jer je apostol Petar za Isusa rekao: „On nikakav greh nije počinio, niti se prevara našla u njegovim ustima“ (Jovan 7:1-13; 1. Petrova 2:22).

Šta reći za Petra? Zar nije Petar u noći kada je Isus uhapšen triput slagao i porekao da poznaje Isusa? Da, Petar je podlegao strahu od ljudi i slagao  je. Ali, on se odmah pokajao i „gorko plakao“, i greh mu je bio oprošten. Štaviše, izvukao je pouku iz te greške. Nekoliko dana kasnije, on je javno govorio o Isusu i odlučno odbio da prestane da o tome priča kada su mu zapretile jevrejske vlasti u Jerusalimu. Svakako, to što je Petar pogrešio i brzo se oporavio treba da deluje ohrabrujuće na nas, budući da svako može biti lako savladan u trenutku slabosti i pogrešiti u reči ili delu (Matej 26:69-75; Dela apostolska 4:18-20; 5:27-32; Jakov 3:2).

Istina će biti zauvek utvrđena

„Istinite usne biće utvrđene zauvek, a lažljiv jezik biće samo za tren“, navodi se u Poslovicama 12:19. Istinit govor se odlikuje trajnošću. Kada su ljudi spremni da govore istinu i postupaju u skladu s njom, tada su međuljudski odnosi stabilniji i srećniji. Zaista, govorenje istine istog trena donosi nagrade. Tu spadaju čista savest, dobar ugled, čvrste veze u braku, porodici, među prijateljima, pa čak i na poslu.

S druge strane, laž ne može dugo da traje. Lažljiv jezik može varati kratko vreme, ali neistina ne može opstati dugo. Osim toga, Jehova, Bog istine, neće zauvek tolerisati neistinu i one koji lažu. Biblija obećava da će Jehova prekinuti uticaj Satane Đavola, oca laži, koji zavodi ceo svet. Jehova će uskoro okončati sve laži i uništiti sve lažljivce (Otkrivenje 21:8).

Kakvo će olakšanje biti kada „istinite usne“ konačno budu zauvek utvrđene!

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Pohlepa i sebične ambicije su pokretačke sile koje navode mnoge ljude da lažu

[Istaknuti tekst na 6. strani]

Svaka laž je neistina, ali nije svaka neistina laž

[Slika na 6. strani]

Šta učimo iz situacije kada je Petar porekao da poznaje Isusa?

[Slika na 7. strani]

Kada se govori istina to dovodi do stabilnih i srećnih odnosa