Da li je izbor religije važan?
Da li je izbor religije važan?
MNOGI od nas vole da imaju veliku ponudu kako bi napravili dobar izbor kada idu u kupovinu. Kada se na pijaci nudi raznovrsno voće i povrće, onda možemo izabrati ono koje najviše volimo i koje je dobro za našu porodicu. Ako prodavnice nude odeću raznih stilova i boja po pristupačnim cenama, možemo izabrati onu koja nam najbolje pristaje. Neki izbori koje pravimo u životu samo su stvar ličnog ukusa. Ipak, od nekih drugih izbora zavisi naša dobrobit, na primer od izbora zdrave hrane ili mudrih prijatelja. Stoga, šta reći za izbor naše religije? Da li način na koji obožavamo Boga treba da bude samo stvar ličnog ukusa? Ili je to izbor od kog zavisi naša dobrobit?
Postoji veliki izbor religija. Danas mnoge zemlje garantuju slobodu veroispovesti i ljudi osećaju sve veću slobodu da napuste religiju svojih roditelja. Jedna anketa u Sjedinjenim Državama pokazala je da 80 posto Amerikanaca „veruje da mnoge religije mogu voditi do spasenja“. Prema toj anketi, „svaki peti ispitanik je izjavio da je promenio religiju kada je odrastao“. Jedno istraživanje u Brazilu pokazalo je da je skoro četvrtina svih Brazilaca promenila svoju religiju.
Nekada su ljudi vodili žučne rasprave o doktrinama koje su razlikovale jednu religiju od druge. Danas je popularno gledište: ’Nije važno koju ćete religiju izabrati.‘ Da li je to tačno? Da li izbor religije može uticati na vas?
Kao što obazriv kupac postavlja pitanja o poreklu ponuđenih proizvoda, bilo
bi mudro da se pitate: ’Kako su sve te različite religije nastale i zašto?‘ Biblija pruža odgovor.Kako su nastale religije?
U drevnom Izraelu, kralj Jerovoam je osnovao novu religiju oko hiljadu godina pre nego što je Isus došao na zemlju. Jerovoam je bio prvi kralj nezavisnog severnog kraljevstva Izraela. Da bi postigao svoje ciljeve, morao je da ujedini narod. „Pošto se posavetovao, kralj je načinio dva zlatna teleta i rekao narodu: ’Ne treba više da se mučite da idete u Jerusalim. Evo tvog Boga, Izraele‘“ (1. Kraljevima 12:28). Očigledno, kralj je želeo da pomoću religije pridobije vernost ljudi koji su ranije odlazili u Jerusalim da obožavaju Boga. Religija koju je osnovao Jerovoam trajala je vekovima i dovela je do propasti miliona kada je Bog na kraju kaznio otpadničku naciju Izrael. Jerovoamova religija je bila sredstvo za postizanje političkih ciljeva. Neke državne religije koje postoje i danas takođe su nastale u cilju jačanja političke moći.
Apostol Pavle je otkrio još jedan razlog zbog kog ljudi osnivaju nove religije, rekavši: „Ja znam da će posle mog odlaska među vas ući okrutni vukovi koji neće imati obzira prema stadu. I između vas samih dići će se ljudi koji će iznositi iskrivljena učenja da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela apostolska 20:29, 30). Ponosne vođe često osnivaju religiozne pokrete kako bi skrenuli pažnju na sebe. Crkve koje lažno tvrde da su hrišćanske podelile su se na brojne frakcije.
Kome religije žele da ugode?
Neki osnivaju nove religije da bi udovoljili zahtevima širokih masa. Na primer, u časopisu Economist govori se o pojavi takozvanih megacrkvi u Sjedinjenim Državama. Časopis zapaža da takvih crkava ima sve više, jer „funkcionišu po istom principu kao sve uspešne kompanije: mušterija je uvek na prvom mestu“. Neke organizuju „zabavu s video-projekcijama, dramama i popularnom muzikom“. Neke religiozne vođe u tim crkvama kažu da svoje članove poučavaju da budu „bogati, zdravi i bezbrižni“. Iako kritičari smatraju da su takve crkve deo industrije zabave ili „trgovine koja se oslanja na svoje snage“, navodi se u istom časopisu, „one jednostavno udovoljavaju zahtevima svojih članova“. U izveštaju se zaključuje: „Stapanje trgovine i religije neverovatno je uspešno.“
Iako druge religije možda nisu tako poslovne, crkve koje „udovoljavaju zahtevima članova“ podsećaju nas na jedno Pavlovo upozorenje. On je napisao: „Jer će doći vreme kad ljudi neće podnositi zdravo učenje, nego će po sopstvenim željama nakupiti sebi učitelje koji će im govoriti ono što godi njihovim ušima. I odvratiće uši od istine, a okrenuće se izmišljenim pričama“ (2. Timoteju 4:3, 4).
Pošto su mnoge religije nastale iz želje za sticanjem političke moći, ugleda i priznanja umesto iz želje da se ugodi Bogu, ne iznenađuje što je religija umešana u zlodela kao što su zlostavljanje dece, prevara, rat i terorizam. Vrlo često, religija je čista obmana. Kako možete izbeći da budete prevareni?
[Istaknuti tekst na 4. strani]
Mnoge religije su nastale iz želje za sticanjem političke moći, ugleda i priznanja umesto iz želje da se ugodi Bogu