Drevni pisari i Božja Reč

HEBREJSKI deo Svetog pisma bio je završen krajem petog veka pre n. e. Tokom narednih vekova, jevrejski izučavaoci poznati kao soferimi i kasnije kao masoreti, pokazali su se kao pažljivi čuvari hebrejskih spisa. Međutim, najstarije biblijske knjige potiču još iz vremena Mojsija i Isusa Navina, hiljadu godina pre nego što su se pojavili soferimi. Materijal na kom su te knjige bile napisane imao je svoj vek trajanja, što znači da su svici morali da se prepisuju mnogo puta. Šta se zna o pisarskom zanatu iz tog ranog perioda? Da li je u drevnom Izraelu bilo veštih prepisivača?

Najstariji biblijski manuskripti koji danas postoje jesu delovi svitaka s Mrtvog mora, od kojih neki datiraju iz trećeg i drugog veka pre n. e. „Stariji prepisi bilo kog dela Biblije nisu nam dostupni“, objašnjava profesor Alan Milard, izučavalac bliskoistočnih jezika i arheologije. On dodaje: „Zahvaljujući susednim kulturama saznajemo kako su drevni pisari obavljali svoj posao, i takvo saznanje nam pomaže da procenimo vrednost hebrejskog teksta i njegove istorije.“

Prvobitni pisarski zanat

Pre četiri hiljade godina u Mesopotamiji su pisani istorijski, religiozni, pravni, naučni i književni tekstovi. Pisarske škole su napredovale, a jedna od veština kojoj su poučavali bila je verno prepisivanje postojećih tekstova. Današnji izučavaoci su pronašli samo neznatne promene u vavilonskim zapisima koji su više puta prepisivani tokom hiljadu godina ili više.

Pisarski zanat nije postojao samo u Mesopotamiji. U delu The Oxford Encyclopedia of Archaeology in the Near East, navodi se: „Vavilonski pisar koji je živeo sredinom drugog milenijuma pre n. e. verovatno je bio upoznat s metodama pisanja koje su se koristile u brojnim pisarskim centrima širom Mesopotamije, Sirije, Hanana i čak Egipta.“ a

Pisarski zanat se visoko cenio u Egiptu u Mojsijevo vreme. Pisari su neprestano prepisivali literarna dela. Ta aktivnost je oslikana na egipatskim grobnicama koje su stare više od četiri hiljade godina. U prethodno citiranoj  enciklopediji za drevne pisare iz tog ranog perioda kaže se: „Do drugog milenijuma pre n. e., oni su prepisali i sakupili mnoga književna dela u kojima su opisane velike civilizacije poput Mesopotamije i Egipta i postavili etički kodeks za pisarski posao.“

Prema tom „etičkom kodeksu“ na kraju teksta stavljala se beleška s naznakom izdavača. Ta beleška je sadržavala ime pisara i vlasnika pločice za pisanje, datum, poreklo originala koji je prepisan, broj redova i drugo. Pisar bi vrlo često dodao: „Napisano i provereno prema svom originalu.“ Ovi detalji su ukazivali na to da su drevni prepisivači veoma pazili na tačnost.

Profesor Milard, koga smo ranije pomenuli, navodi: „Pisari su po svemu sudeći koristili metodu prepisivanja koja je uključivala proveru i korekturu teksta, postupak kojim se sprečavalo pravljenje grešaka. Neke od tih metoda, posebno prebrojavanje redova ili reči, postale su tradicija kod masoreta koji su živeli početkom srednjeg veka.“ Prema tome, u vreme Mojsija i Isusa Navina na Bliskom istoku je već bilo razvijeno gledište koje je unapređivalo pažljivost i tačnost u prenošenju teksta.

Da li je i među Izraelcima bilo veštih prepisivača? Šta možemo zaključiti na osnovu sadržaja Biblije?

Pisari u drevnom Izraelu

Mojsije je odrastao kao član faraonovog domaćinstva (Izlazak 2:10; Dela apostolska 7:21, 22). Prema egiptolozima, Mojsijevo obrazovanje je obuhvatalo poznavanje egipatskog pisma i barem nekih pisarskih veština. U svojoj knjizi Israel in Egypt, profesor Džejms Hofmajer navodi: „Postoji razlog da verujemo biblijskom predanju koje kaže da je Mojsije zapisivao događaje, sastavljao putopise i obavljao druge pisarske poslove.“ b

 Biblija govori i o drugim Izraelcima tog vremena koji su posedovali pisarske veštine. Prema delu The Cambridge History of the Bible, Mojsije je „postavio pisare... da zapisuju odluke i prave spiskove.“ Do tog zaključka se došlo na osnovu izveštaja iz Ponovljenih zakona 1:15, gde stoji: „Tako sam [Mojsije] uzeo poglavare iz vaših plemena... i postavio sam ih kao vaše poglavare nad hiljadama, poglavare nad stotinama, poglavare nad pedesetinama, poglavare nad desetinama i kao upravitelje vaših plemena.“ Ko su bili ti upravitelji?

Hebrejska reč za „upravitelja“ pojavljuje se više puta u biblijskom tekstu koji se odnosi na vreme Mojsija i Isusa Navina. Razni izučavaoci objašnjavaju da ova reč znači „zapisničar“, „neko ko ’zapisuje‘ ili ’beleži‘“ i „činovnik koji pomaže sudiji oko sekretarskih poslova“. Pojavljivanje ove hebrejske reči ukazuje na to da je u Izraelu bilo dosta takvih pisara i da su imali velike odgovornosti u ranoj administraciji te nacije.

Treći primer se odnosi na izraelske sveštenike. Encyclopaedia Judaica govori o tome da su njihove „religiozne i svetovne odgovornosti zahtevale da budu pismeni“. Na primer, Mojsije je Levijevim sinovima zapovedio: „Svake sedme godine... čitaj ovaj zakon pred svim Izraelcima da ga mogu čuti.“ Sveštenici su postali čuvari zvaničnog prepisa Zakona. Oni su postavljali pisare i nadgledali pravljenje kasnijih prepisa (Ponovljeni zakoni 17:18, 19; 31:10, 11).

Osmotri kako je napravljen prvi prepis Zakona. Poslednjeg meseca svog života, Mojsije je rekao Izraelcima: „Kad pređeš Jordan i uđeš u zemlju koju ti daje Jehova, tvoj Bog, postavi sebi veliko kamenje i okreči ga. Na njemu napiši sve reči ovog zakona“ (Ponovljeni zakoni 27:1-4). Nakon uništenja Jerihona i Gaja, Izraelci su se okupili na gori Eval, koja se nalazi u središnjem delu Obećane zemlje. Tu je Isus Navin na kamenje od oltara zaista „prepisao Mojsijev zakon“ (Isus Navin 8:30-32). Takav zapis je imao svoju svrhu samo ako je narod znao da čita i piše. To je dokaz da su drevni Izraelci poznavali jezik i imali potrebne veštine kako bi sačuvali svoje svete spise tačnim.

Tačnost Svetog pisma

Nakon Mojsija i Isusa Navina napisani su mnogi drugi biblijski spisi na hebrejskom i potom su ručno prepisivani. Pošto su se ti prepisi habali ili su propadali usled vlage ili buđi, morali su biti zamenjeni. Njihovo prepisivanje se nastavilo kroz vekove.

Uprkos merama opreza koje su preduzeli biblijski prepisivači, neke greške su se neizbežno potkrale. Ali, da li su te greške prepisivača bitno promenile biblijski tekst? Ne. One su uglavnom beznačajne i ne utiču na sveukupnu tačnost Biblije, što je potvrđeno krajnje preciznim upoređivanjem drevnih manuskripata.

Gledište Isusa Hrista o drevnim biblijskim knjigama za hrišćane predstavlja potvrdu o besprekornosti teksta u Svetom Pismu. Izjave kao što su: „Zar niste čitali u Mojsijevoj knjizi?“ i „Zar vam Mojsije nije dao Zakon?“ pokazuju da je Isus smatrao da su ručno prepisani spisi koji su tada postojali bili pouzdani (Marko 12:26; Jovan 7:19). Osim toga, Isus je potvrdio tačnost celokupnog hebrejskog dela Svetog pisma kada je rekao: „Mora [se] ispuniti sve što je o meni napisano u Mojsijevom zakonu, u Prorocima i u Psalmima“ (Luka 24:44).

Prema tome, imamo razloga da budemo uvereni da je Sveto pismo tačno preneto s drevnih spisa. Upravo je onako kako je nadahnuti prorok Isaija rekao: „Trava se osuši i cvet uvene, ali reč našeg Boga ostaje doveka“ (Isaija 40:8).

[Fusnote]

[Slika na 18. strani]

Egipatski pisar na svom poslu

[Slika na 19. strani]

Najstarija biblijska knjiga potiče iz Mojsijevog vremena