Gle! Svetlost je čudesna!

AKO si nekad morao da tumaraš po mraku, znaš kako to može biti nezgodno. Kakvo olakšanje donosi svetlost! Takođe si možda bio u nekoj situaciji koja se može uporediti s tamom. Možda nisi video izlaz iz problema. Zatim je počelo da se nazire svetlo — rešenje! Kako je samo divan osećaj izaći iz takve tame na svetlost!

U prvom veku, većina ljudi je bila u duhovnoj tami. Obraćajući se onima koji su ostavili svoja nekadašnja verovanja i prihvatili hrišćanstvo, apostol Petar je napisao: „[Bog] vas je iz tame pozvao u svoju čudesnu svetlost“ (1. Petrova 2:9). Za njih je to bila takva promena kao da su iz mrklog mraka izašli na blistavu svetlost. To se takođe može uporediti s tim da neko ko je bio sam i bez nade postane član porodice koja ima sigurnu budućnost (Efešanima 2:1, 12).

„Ostavio si ljubav koju si imao u početku“

Rani hrišćani su pronašli „istinu“ — pravu hrišćansku veru (Jovan 18:37). Videli su čudesno svetlo istine i izašli su iz duhovne tame na blistavo svetlo. Međutim, kako je vreme prolazilo, kod nekih hrišćana je splasnulo oduševljenje i revnost koje su imali u početku. Na primer, u skupštini u Efesu je krajem prvog veka već nastao jedan ozbiljan problem. Uskrsnuli Isus Hrist je na taj problem ukazao rečima: „Imam nešto protiv tebe: ostavio si ljubav koju si imao u početku. Zato se seti odakle si pao, pokaj se i čini ranija dela“ (Otkrivenje 2:4, 5). Trebalo je da hrišćani u Efesu ponovo probude svoju ljubav prema Bogu i istini.

Kako je s nama? I mi smo doživeli radost da vidimo svetlo, to jest da upoznamo divnu istinu iz Božje Reči. Zavoleli smo istinu. Međutim, poteškoće koje danas pogađaju sve ljude mogu umanjiti našu ljubav prema istini. Tome se mogu dodati i problemi koji su karakteristični za ove ’poslednje dane‘. Živimo u ’naročito teškim vremenima‘ — u svetu koji je pun ljudi koji su „sebični, pohlepni za novcem, umišljeni, oholi, hulnici, neposlušni roditeljima, nezahvalni, neverni“ (2. Timoteju 3:1, 2). Uticaj sveta može umanjiti našu revnost i prouzrokovati da naša ljubav prema Jehovi ohladni.

Ako smo izgubili ljubav koju smo imali u početku, treba da se ’setimo odakle smo pali i da se pokajemo‘. Treba da obnovimo svoju duhovnost. Štaviše, moramo voditi računa da naše cenjenje za istinu ne izbledi. Kako je važno da zadržimo pozitivan stav i vedar duh i da pazimo da naša ljubav prema Bogu i istini ne izbledi!

’Istina koja nas oslobađa‘

Svetlo biblijske istine je čudesno jer Biblija odgovara na važna pitanja koja hiljadama godina zbunjuju ljude. Među  takvim pitanjima su i sledeća: Zašto smo tu? Šta je svrha života? Zašto postoji zlo? Ima li života posle smrti? Jehova nas je prosvetlio divnom istinom o biblijskim učenjima. Zar ne treba da mu budemo od srca zahvalni? Nemojmo nikada uzimati zdravo za gotovo ono što smo saznali!

Isus je svojim učenicima rekao: „Upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32). Isusova otkupna žrtva nam je omogućila oslobođenje od greha i smrti. Ali dragocena istina iz Božje Reči takođe nas je oslobodila od neznanja i neizvesnosti koja vlada u ovom svetu obavijenom tamom. Ako sa zahvalnošću razmišljamo o onome što smo saznali, to će nam pomoći da ojačamo svoju ljubav prema Jehovi i njegovoj Reči.

Apostol Pavle je hrišćanima u Solunu napisao: „Kad ste primili Božju reč, koju ste čuli od nas, niste je prihvatili kao ljudsku reč, nego kao Božju reč, što ona zaista i jeste, i ona deluje u vama koji verujete“ (1. Solunjanima 2:13). Solunjani su čuli i „prihvatili [Božju] reč s radošću“. Više nisu bili „u tami“. Postali su „sinovi svetlosti“ (1. Solunjanima 1:4-7; 5:4, 5). Ti hrišćani su saznali da je Jehova Stvoritelj i da je svemoćan, mudar, pun ljubavi i milosrdan. Poput ostalih Hristovih sledbenika, i oni su saznali za to da se Jehova postarao da njihovi gresi budu izbrisani putem otkupne žrtve njegovog Sina, Isusa Hrista (Dela apostolska 3:19-21).

Premda Solunjani nisu znali sve o istini, znali su gde mogu da steknu više znanja. Nadahnuto Pismo može učiniti da Božji čovek bude „sasvim sposoban i potpuno opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17). Hrišćani u Solunu su mogli i dalje nastaviti da uče, uvek iznova osećajući da je svetlo od Boga zaista čudesno. Uvek su imali razlog za radost (1. Solunjanima 5:16). Isto imamo i mi.

Svetlost našoj stazi

Psalmista govori o jednom razlogu zbog kog je svetlo divno kad u pesmi kaže: „Reč je tvoja svetiljka nozi mojoj, i svetlost stazi mojoj“ (Psalam 119:105). Vođstvo iz Božje Reči može nam pomoći da zacrtamo put koji je siguran i da imamo smisaon život. Ne treba da budemo poput broda kog nose talasi. To što znamo istinu i što živimo po njoj predstavlja zaštitu za nas da nas ne bi ’bacali talasi i tamo-amo nosio svaki vetar učenja‘ (Efešanima 4:14).

„Ne uzdajte se u velikaše, niti u čoveka zemaljskog, od koga spasenja nema“, stoji u Bibliji. Takođe se kaže: „Srećan je onaj kome pomaže Bog Jakovljev, koji nade svoje polaže u Jehovu, Boga svoga“ (Psalam 146:3, 5). Štaviše, ako se uzdamo u Jehovu, to će nam pomoći da savladamo strah i uznemirenost. Apostol Pavle je napisao: „Ne brinite se ni za šta, nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem sa zahvaljivanjem iznesite svoje molbe Bogu. I Božji mir koji prevazilazi svaki um čuvaće vaša srca i vaše misli preko Hrista Isusa“ (Filipljanima 4:6, 7). Zaista nam koristi ako nas vodi Božja Reč.

 Svetlite kao svetlonoše u svetu

Još jedan razlog zbog kog je svetlo iz Božje Reči čudesno jeste što ljudima pruža mogućnost da učestvuju u najuzvišenijem zadatku koji je ikada dat ljudima. Isus je rekao svojim učenicima: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio. I ja sam s vama u sve dane do svršetka ovog poretka.“ Isus je uveo ovu zapovest sledećim rečima: „Data mi je sva vlast na nebu i na zemlji“ (Matej 28:18-20).

Zapazi ko podupire prave hrišćane dok obavljaju delo propovedanja dobre vesti i dok ljude iz svih naroda poučavaju biblijskoj istini. Isus je obećao svojim sledbenicima da će biti s njima. On im zaista pomaže i podržava ih u službi dok ’njihova svetlost svetli‘ putem propovedanja i putem drugih ’dobrih dela‘ (Matej 5:14-16). Anđeli su takođe uključeni u ovo delo jevanđeliziranja (Otkrivenje 14:6). A da li nam pomaže i sam Jehova Bog? Apostol Pavle je napisao: „Ja sam posadio, Apolo je zalio, ali Bog je dao da raste.“ Kakva je prednost biti među ’Božjim saradnicima‘! (1. Korinćanima 3:6, 9).

Razmisli takođe o tome kako je blagoslovljen naš trud koji ulažemo u ovom delu koje nam je Bog dodelio. Ništa se ne može uporediti s prednošću da ’kao svetlonoše svetlimo u svetu‘. Time što u svom govoru i postupcima odražavamo svetlo iz Božje Reči, u prilici smo da pružimo pomoć iskrenim osobama (Filipljanima 2:15). I možemo se radovati dok revno propovedamo i poučavamo ’jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi naš trud i ljubav koju smo pokazali prema njegovom imenu‘ (Jevrejima 6:10).

’Kupi očne masti da namažeš oči‘

U poruci koju je uputio skupštini u Laodikiji u prvom veku, Isus je rekao: ’Kupi od mene očne masti da namažeš oči, pa da progledaš. Sve one koje volim ja ukoravam i opominjem‘ (Otkrivenje 3:18, 19). Siguran lek za duhovno slepilo je ’očna mast‘ — Isusova učenja i njegove opomene. Ako želimo da naš vid u duhovnom smislu ostane dobar, moramo prihvatati njegove savete i podložiti im se baš kao i vođstvu koje nalazimo u Bibliji. Takođe treba da razmišljamo onako kako je razmišljao Hrist i da u svemu oponašamo njegov primer (Filipljanima 2:5; 1. Petrova 2:21). Očna mast nije besplatna. Isus je rekao: ’Kupi je od mene.‘ Dakle, potrebno je uložiti vreme i trud.

Kada iz tame ulazimo u svetlu sobu, treba da prođe neko vreme dok nam se oči ne naviknu. Slično tome, potrebno je izdvojiti vreme da bismo proučavali Božju reč i videli svetlo istine. Takođe je potrebno vreme za duboko razmišljanje o onome što smo naučili i o tome koliko je istina dragocena. Međutim, to nije previsoka cena. Zašto? Jer je svetlost čudesna!

[Slika na 14. strani]

’Kupi od mene očne masti da namažeš oči, pa da progledaš‘