’Prisilila nas je da dođemo‘

GOSTOLJUBIVOST je deo kulture u istočnjačkim zemljama. Na primer, u Indiji se porodica čak može odreći svog obroka kako bi ugostila neočekivane goste. U Iranu, domaćica uvek drži dovoljno hrane u frižideru kako bi ukazala gostoprimstvo iznenadnim posetiocima.

Mnogi ljudi spomenuti u Bibliji pokazali su takvu velikodušnost. Jedan istaknut primer je Lidija, najverovatnije jevrejska prozelitkinja koja je živela u Filipima, vodećem gradu u toj oblasti Makedonije. Jednom prilikom, na dan sabata, apostol Pavle i njegovi saputnici sreli su Lidiju i još neke žene koje su bile okupljene kraj reke van grada. Dok je Pavle govorio, Jehova je otvorio njeno srce. Kao rezultat, ona se krstila, zajedno sa članovima svog domaćinstva. Nakon toga, ona je usrdno zamolila te putnike: „Ako smatrate da sam verna Jehovi, uđite u moj dom i ostanite.“ Pavlov saputnik Luka izveštava: „Tako nas je prisilila da dođemo“ (Dela apostolska 16:11-15).

Poput Lidije, hrišćani danas izražavaju gostoprimstvo svojim suvernicima, kao što su putujući nadglednici i njihove supruge. Oni ih prosto ’prisiljavaju da dođu‘. Za uzvrat, oni koji pokazuju gostoljubivost bivaju nagrađeni razgovorima koji izgrađuju i druženjem s duhovno nastrojenim osobama. Premda većina Jehovinih svedoka nije bogata, oni se trude da budu gostoljubivi (Rimljanima 12:13; Jevrejima 13:2). Takva spremnost da daju čini ih srećnima. Isus je zaista bio u pravu kada je rekao: „Više usrećuje davanje nego primanje“ (Dela apostolska 20:35).