Vera u biblijska proročanstva spasava život

ISUS je poslednji put u hramu u Jerusalimu. Dok izlazi iz hrama, jedan od njegovih učenika uzvikuje: „Učitelju, gledaj! Kakvog li kamenja, kakvog li zdanja!“ Hram je ponos i dika jevrejske nacije. Međutim, Isus odgovara: „Vidiš li ove veličanstvene građevine? Neće se ovde ostaviti ni kamen na kamenu, sve će se srušiti“ (Marko 13:1, 2).

I sama pomisao na to je neverovatna! Neko hramsko kamenje je ogromno. Osim toga, ono što je Isus rekao za hram podrazumeva i uništenje Jerusalima i možda čak jevrejskog naroda, koji je hram smatrao sedištem pravog obožavanja. Zato su učenici nastavili s pitanjima: „Kaži nam kada će to biti, i šta će biti znak da je došlo vreme da se sve to završi?“ (Marko 13:3, 4).

„Još nije kraj“, upozorio je Isus. Učenici će najpre čuti vesti o ratovima, zemljotresima, gladi i pošastima po raznim mestima. Zatim će zastrašujući događaji gurnuti jevrejsku naciju u katastrofu neopisivih razmera — ’veliku nevolju‘. Ipak, Bog će spasti ’izabrane‘, to jest verne hrišćane. Kako? (Marko 13:7; Matej 24:7, 21, 22; Luka 21:10, 11).

Ustanak protiv Rima

Prošlo je dvadeset osam godina, a hrišćani u Jerusalimu još uvek čekaju kraj. Rimsko carstvo potresaju ratovi, zemljotresi, glad i pošasti. (Videti okvir na 9. strani.) Judeja je žarište građanskih i etničkih sukoba. Međutim, unutar sigurnih jerusalimskih zidina uglavnom je mirno. Ljudi žive, rade, sklapaju brakove i podižu decu, kao što su to uvek činili. Prisustvo velelepnog hrama uliva osećaj da je grad siguran i neuništiv.

 Oko 61. n. e., hrišćani u Jerusalimu primaju pismo od apostola Pavla. On ih pohvaljuje za istrajnost, ali je zabrinut zbog toga što su neki u skupštini očigledno izgubili osećaj hitnosti. Neki su duhovno zalutali, a nekima nedostaje hrišćanska zrelost (Jevrejima 2:1; 5:11, 12). Pavle ih podstiče: „Dakle, nemojte prestati da sa slobodom govorite... Jer još ’samo malo‘ i ’stići će onaj koji dolazi i neće kasniti‘. ’A moj će pravednik živeti zbog vere‘, ali ’ako se povuče, nije po volji moje duše‘“ (Jevrejima 10:35-38). Zaista pravovremen savet! Ali, da li će hrišćani pokazati veru i budno paziti na ispunjenje Isusovog proročanstva? Da li je propast Jerusalima zaista neizbežna?

Tokom narednih pet godina, situacija u Jerusalimu se iz dana u dan pogoršava. Na kraju, 66. n. e., korumpirani rimski namesnik Flor na ime „zaostalog poreskog duga“ uzima 17 talanata iz svete hramske riznice. To izaziva bes Jevreja i izbija ustanak. Na jerusalimske ulice izlaze jevrejski pobunjenici poznati kao zeloti i ubijaju rimske vojnike. Zatim smelo proglašavaju nezavisnost Judeje. Judeja i Rim su sada u ratu!

Rimski namesnik Sirije Cestije Gal na čelu 30 000 vojnika već tri meseca maršira prema jugu kako bi ugušio jevrejski ustanak. Njegova vojska stiže do Jerusalima u vreme Praznika senica i brzo zauzima predgrađe. Zeloti, kojih je brojčano manje, traže zaklon u hramskoj tvrđavi. Rimski vojnici ubrzo počinju da potkopavaju hramski zid. Jevreji su prestravljeni. Paganski vojnici sada skrnave najsvetije judejsko mesto! Međutim, hrišćani koji su u gradu prisećaju se Isusovih reči: ’Kad vidite da gadost koja pustoši stoji na svetom mestu, tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore‘ (Matej 24:15, 16). Da li će oni pokazati veru u Isusove proročanske reči i biti podstaknuti da postupe u skladu s njima? Kao što će se videti, njihov život je zavisio od toga. Ali kako?

Iznenada i iz neobjašnjivih razloga, Cestije Gal povlači svoje trupe i upućuje se prema obali, a zeloti kreću u poteru za njima. Začudo, nevolje u gradu su nakratko prestale! Pokazujući veru u Isusovo proročansko upozorenje, hrišćani beže iz Jerusalima u Pelu, neutralan grad koji se nalazi u brdima s druge strane Jordana. Oni odlaze u pravo vreme. Zeloti se uskoro vraćaju u Jerusalim i prisiljavaju stanovnike koji su ostali da im  se pridruže u pobuni. a Za to vreme, sigurni u Peli, hrišćani čekaju daljni razvoj događaja.

Sunovrat u opšti haos

Nekoliko meseci kasnije, nove rimske trupe su na svom putu ka Jerusalimu. Tokom 67. n. e., general Vespazijan i njegov sin Tit mobilisali su ogromnu vojsku od 60 000 vojnika. Naredne dve godine, ta vojna mašinerija napreduje prema Jerusalimu, slamajući svaki otpor na svom putu. U međuvremenu, u Jerusalimu se vode žestoke borbe između suparničkih frakcija. Gradske zalihe žitarica su uništene, područje oko hrama je sravnjeno i više od 20 000 Jevreja je poginulo. Vespazijan usporava kretanje prema Jerusalimu, izjavljujući: ’[Naš] Bog se bori kao rimski general bolje od mene; naši neprijatelji golim rukama ubijaju jedni druge.‘

Kada je rimski car Neron umro, Vespazijan odlazi u Rim da bi zauzeo presto i ostavlja Tita da dovrši ratni pohod na Judeju. Tit stiže do Jerusalima uoči Pashe 70. n. e. i zarobljava stanovnike i hodočasnike unutar grada. Njegova vojska pustoši okolne judejske šume kako bi oko opsednutog grada podigla sedam kilometara dugačak zid od zašiljenih kolaca. Desilo se upravo ono što je Isus prorekao: „Tvoji neprijatelji [će] podići oko tebe ogradu od zašiljenih kolaca i opkoliće te i pritisnuće te sa svih strana“ (Luka 19:43).

U gradu je ubrzo zavladala glad. Naoružana rulja pljačka domove ljudi koji su umrli ili su na samrti. Barem jedna očajna žena ubija i jede svoje malo dete i tako ispunjava proročanstvo: „Tada ćeš jesti plod svoje utrobe, meso svojih sinova i svojih kćeri... zbog teskobe i nevolje kojima će te tvoj neprijatelj pritisnuti“ (Ponovljeni zakoni 28:53-57).

Konačno, posle petomesečne opsade, Jerusalim je pao. Grad i njegov slavni hram su opljačkani, spaljeni i potom razrušeni  do temelja (Danilo 9:26). Poginulo je oko 1 100 000 ljudi; ostalih 97 000 prodato je u ropstvo b (Ponovljeni zakoni 28:68). Judeja je praktično ostala bez Jevreja. To je zaista bila nacionalna katastrofa bez presedana, prekretnica u jevrejskom političkom, religioznom i kulturnom životu. c

U međuvremenu, hrišćani u Peli iz dubine srca zahvaljuju Bogu za svoje spasenje. Vera u biblijska proročanstva spasla im je sam život!

Imajući u mislima te događaje, dobro je da se svako od nas pita: ’Da li ja imam veru koja će mi spasti život tokom predstojeće velike nevolje?‘ Jesam li od „onih koji veruju i spasavaju svoj život“? (Jevrejima 10:39; Otkrivenje 7:14)

[Fusnote]

[Tabela na 9. strani]

Obeležja znaka koja su se ispunila u prvom veku

RATOVI:

Galija (39-40. n. e.)

Severna Afrika (41. n. e.)

Britanija (43. i 60. n. e.)

Jermenija (58-62. n. e.)

Građanski i etnički sukobi u Judeji (50-66. n. e.)

ZEMLJOTRESI:

Rim (54. n. e.)

Pompeja (62. n. e.)

Mala Azija (53. i 62. n. e.)

Krit (62. n. e.)

GLAD:

Rim, Grčka, Egipat (oko 42. n. e.)

Judeja (oko 46. n. e.)

POMORI:

Vavilonija (40. n. e.)

Rim (60. i 65. n. e.)

LAŽNI PROROCI:

Judeja (oko 56. n. e.)

[Mapa/Slika na 10. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Ratni pohod Rimljana u Palestini, 67-70. n. e.

Ptolemaida

Galilejsko more

Pela

PEREJA

SAMARIJA

Jerusalim

Slano more

JUDEJA

Cezareja

[Izvor]

Samo karta: Based on maps copyrighted by Pictorial Archive (Near Eastern History) Est. and Survey of Israel

[Slika na 11. strani]

’Naši neprijatelji golim rukama ubijaju jedni druge‘ (Vespazijan)

[Slike na 11. strani]

Rimska vojska je uništila Jerusalim 70. n. e.

[Izvori slika na 11. strani]

Reljef: Soprintendenza Archeologica di Roma; Vespasian: Bildarchiv Preussischer Kulturbesitz/Art Resource, NY