Neka se skupština izgrađuje
Neka se skupština izgrađuje
’Za skupštinu je nastupilo razdoblje mira u kom se ona izgrađivala‘ (DELA APOSTOLSKA 9:31)
1. Koja bi se pitanja mogla postaviti u vezi s ’Božjom skupštinom‘?
NA PEDESETNICU 33. n. e., Jehova je priznao grupu koja se sastojala od Hristovih učenika kao jedan nov narod, ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16). Ti duhom pomazani hrišćani nazivaju se u Bibliji i ’Božja skupština‘ (1. Korinćanima 11:22). Međutim, šta je sve bilo uključeno u to? Kako će ’Božja skupština‘ biti organizovana? Kako će funkcionisati na zemlji, ma gde živeli njeni članovi? Takođe, kako to utiče na naš život i našu sreću?
2, 3. Kako je Isus ukazao da će postojati organizovana skupština?
2 Kao što je rečeno u prethodnom članku, Isus je prorekao da će postojati ta skupština pomazanih sledbenika, kada je apostolu Petru rekao: „Na ovoj steni [Isusu Hristu] sagradiću svoju skupštinu, i vrata groba neće je nadjačati“ (Matej 16:18). Nadalje, dok je Isus još uvek bio sa apostolima, ukazao je kako će funkcionisati i biti organizovana ta buduća skupština.
3 Isus je i rečima i delima pokazao da će neki iz te skupštine predvoditi. Oni će to raditi tako što će služiti drugima u svojoj grupi. Hrist je rekao: „Znate da oni koje smatraju vladarima gospodare narodima i velikaši ih drže pod svojom vlašću. A među vama neka ne bude tako. Nego ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude sluga, i ko hoće da bude među vama prvi, neka bude svima rob“ (Marko 10:42-44). Jasno je da se ’Božja skupština‘ neće sastojati od nekih raštrkanih, međusobno odvojenih pojedinaca koji bi sačinjavali neku nejasno definisanu skupštinu. Umesto toga, postojaće organizovana skupština, sa članovima koji će blisko sarađivati.
4, 5. Kako znamo da će skupštini biti potrebne duhovne smernice?
4 Onaj ko će biti Poglavar te ’Božje skupštine‘ ukazao je da će apostoli i drugi koji budu učili od njih imati određene odgovornosti prema ostalima. Šta će oni raditi? Jedno važno zaduženje biće da pružaju duhovne smernice članovima skupštine. Seti se da je uskrsnuli Isus u prisutnosti nekih drugih apostola rekao Petru: „Simone, sine Jovanov, voliš li me?“ Petar je odgovorio: „Da, Gospode, ti znaš da te volim.“ Isus mu je rekao: „Hrani moje jaganjce... Pasi moje ovčice... Hrani moje ovčice“ (Jovan 21:15-17). Kakvo zaduženje!
5 Iz Isusovih reči možemo videti da se oni koji su okupljeni u skupštinu upoređuju sa ovcama u toru. Te ovce — muškarce, žene i decu — biće potrebno duhovno hraniti i ispravno pastiriti. Nadalje, pošto je Isus zapovedio svim sledbenicima da poučavaju druge i da stvaraju učenike, biće potrebno da svi koji postanu njegove ovce budu poučeni kako da izvršavaju tu zapovest od Boga (Matej 28:19, 20).
6. Šta je bilo organizovano u novonastaloj ’Božjoj skupštini‘?
6 Kada je ’Božja skupština‘ bila osnovana, oni koji su je sačinjavali redovno su se sastajali radi pouke i međusobnog ohrabrenja: „Oni su se posvetili apostolskom učenju, delili su među sobom sve što su imali, zajedno su jeli i istrajno se molili“ (Dela apostolska 2:42, 46, 47). Još jedan pažnje vredan detalj u tom istorijskom zapisu jeste taj da su neki muškarci koji su ispunjavali uslove za to bili određeni da pomognu u izvršavanju izvesnih praktičnih stvari. Oni nisu bili izabrani na osnovu godina školovanja, niti na osnovu veština koje su imali. Ti ljudi su bili „puni duha i mudrosti“. Jedan od njih bio je Stefan, i izveštaj skreće pažnju na njega kao na „čoveka punog vere i svetog duha“. Zahvaljujući tome što su bili organizovani u skupštine, „Božja reč [je] sve više napredovala, i veoma se umnožavao broj učenika u Jerusalimu“ (Dela apostolska 6:1-7).
Ljudi koje Bog koristi
7, 8. (a) U kom svojstvu su apostoli i starešine u Jerusalimu služili među ranim hrišćanima? (b) Kakav je bio rezultat kada su pružene smernice skupštinama?
7 Sasvim razumljivo, u ranoj skupštini su predvodili apostoli, ali ne samo oni. Jednom su se Pavle i njegovi saradnici vratili u sirijsku Antiohiju. U Delima apostolskim 14:27 piše: „Kad su stigli i okupili skupštinu, ispričali su šta je sve preko njih Bog učinio.“ Dok su još uvek bili s tom skupštinom, pojavilo se pitanje da li je potrebno da se obrezuju nejevreji koji su prihvatili veru. Da bi se to rešilo, Pavle i Varnava su bili poslati „apostolima i starešinama u Jerusalim“, koji su očigledno služili u svojstvu vodećeg tela (Dela apostolska 15:1-3).
8 Hrišćanski starešina Jakov, Isusov polubrat ali ne i apostol, predsedavao je kada su se „apostoli i starešine okupili da razmotre to pitanje“ (Dela apostolska 15:6). Nakon razmatranja i uz pomoć svetog duha, došli su do zaključka koji je bio u skladu s Božjom Rečju. Napisali su jedno pismo u vezi s tim i poslali ga skupštinama (Dela apostolska 15:22-32). Oni koji su dobili te informacije, prihvatili su ih i primenili. S kakvim rezultatom? Braća i sestre su bili ohrabreni i ojačani. Biblija izveštava: „Tako su se skupštine učvršćivale u veri i rasle iz dana u dan“ (Dela apostolska 16:5).
9. Koje odgovornosti Biblija govori da su imali hrišćani koji su ispunjavali određene uslove?
9 Ali kako su skupštine inače funkcionisale? Osmotri, recimo, skupštine sa Krita. Iako su mnogi tamošnji stanovnici bili na lošem glasu, neki su se promenili i postali pravi hrišćani (Titu 1:10-12; 2:2, 3). Oni su živeli u raznim gradovima i svi su bili daleko od vodećeg tela u Jerusalimu. Međutim, to nije predstavljalo neki veliki problem zato što su u svakoj skupštini na Kritu, kao što je to bio slučaj i u drugim mestima, neke iskusne Jehovine sluge bile naimenovane da predvode. Takva braća su ispunjavala uslove koji su zapisani u Bibliji. Oni su bili naimenovani kao starešine, to jest nadglednici, koji su mogli da ’podstaknu druge služeći se zdravim učenjem i da ukore one koji su tom učenju protivrečili‘ (Titu 1:5-9; 1. Timoteju 3:1-7). Drugi duhovno nastrojeni muškarci ispunjavali su uslove da pomažu skupštinama kao sluge pomoćnici (1. Timoteju 3:8-10, 12, 13).
10. Prema Mateju 18:15-17, kako je trebalo rešavati ozbiljne probleme?
10 Isus je ukazao da će postojati takva organizovanost. Seti se izveštaja iz Mateja 18:15-17, gde je on rekao da će se ponekad možda pojaviti neki problemi između dvojice Božjih slugu, gde će jedan na neki način sagrešiti drugom. Osoba kojoj je učinjeno nešto nažao trebalo bi da priđe osobi koja je zgrešila i nasamo joj ’ukaže na prestup‘, ne uključujući nikoga drugog u to. Ako se tim korakom ne bi rešio problem, mogle bi biti zamoljene da pomognu jedna ili dve osobe koje su upoznate sa činjenicama. Šta ako se stvar još uvek ne bi rešila? Isus je rekao: „Ako ne posluša ni njih, reci skupštini. A ako ne posluša ni skupštinu, neka ti bude kao neznabožac i kao poreznik.“ Kada je Isus to rekao, Jevreji su još uvek sačinjavali „Božju skupštinu“, tako da su se njegove reči primenjivale prvenstveno na njih. a Međutim, nakon što je osnovana hrišćanska skupština, Isusovo uputstvo je nalazilo svoju primenu u njoj. To je još jedan pokazatelj da će Božji narod biti organizovan kao skupština, kako bi se svaki hrišćanin kao pojedinac izgrađivao i dobijao vođstvo.
11. Kako je trebalo da starešine budu uključene u rešavanje problema?
11 Prikladno je da starešine, to jest nadglednici predstavljaju lokalnu skupštinu u rešavanju problema ili razmatranju slučajeva kada je počinjen greh. To je u skladu sa kriterijumima koje ispunjavaju starešine, koji se navode u Titu 1:9. Istina, te starešine su bile nesavršeni ljudi, poput Tita koga je Pavle poslao skupštinama da ’ispravi ono što je manjkavo‘ (Titu 1:4, 5). Oni koji se danas preporučuju za starešine moraju pre toga dokazati svoju veru i predanost. Tako drugi u skupštini imaju razlog da imaju poverenje u smernice i vođstvo koje se pruža preko njih.
12. Koje odgovornosti imaju starešine prema skupštini?
12 Starešinama u efeškoj skupštini Pavle je rekao: „Pazite na sebe i na sve stado u kom vas je sveti duh postavio za nadglednike, da pasete Božju skupštinu, koju je Bog kupio krvlju svog Sina“ (Dela apostolska 20:28). I danas su skupštinske starešine naimenovane da ’pasu Božju skupštinu‘. Oni to treba da rade s ljubavlju, a ne da gospodare nad stadom (1. Petrova 5:2, 3). Nadglednici treba da nastoje da pomažu ’svem stadu‘ i da ga izgrađuju.
Držimo se skupštine
13. Do čega bi ponekad moglo doći u skupštini i zašto?
13 Starešine i svi drugi u skupštini su nesavršeni, tako da s vremena na vreme dolazi do nesporazuma ili problema, kao što je to bilo i u prvom veku još za vreme apostolâ (Filipljanima 4:2, 3). Neki nadglednik ili neki drugi suvernik možda kaže nešto što izgleda grubo, neljubazno ili ne potpuno tačno. Ili možemo misliti da se dešava nešto što nije u skladu s biblijskim načelima, a starešine kao da ništa ne preduzimaju iako znaju za to. Naravno, to pitanje se možda rešilo ili se trenutno rešava u skladu s Pismom i na osnovu činjenica a da mi to i ne znamo. Ali čak i kada smatramo da nešto nije u skladu s biblijskim načelima, razmislimo o sledećem: U korintskoj skupštini, o kojoj je Jehova brinuo, neko vreme je postojala jedna ozbiljna neispravna situacija. On se s vremenom postarao da se to reši, na ispravan način i odlučno (1. Korinćanima 5:1, 5, 9-11). Mogli bismo da se pitamo: ’Da sam tada živeo u Korintu, kako bih reagovao u međuvremenu?‘
14, 15. Zašto su neki prestali da slede Isusa i šta učimo iz toga?
14 Osmotri jednu drugu moguću situaciju u skupštini. Pretpostavimo da je nekome teško da razume i prihvati neko biblijsko učenje. Možda je istraživao u Bibliji i publikacijama koje dobija preko skupštine i tražio pomoć zrelih suhrišćana, čak starešina. Ipak, teško mu je da to razume ili prihvati. Šta bi mogao da uradi? Nešto slično se desilo otprilike godinu dana pre Isusove smrti. Isus je rekao da je on „hleb života“ i da osoba, da bi večno živela, mora da se ’hrani njegovim telom i da pije njegovu krv‘. To je sablaznilo neke njegove učenike. Umesto da zatraže objašnjenje ili da strpljivo čekaju imajući veru u Jehovu, mnogi učenici „više nisu išli s njim [Isusom]“ (Jovan 6:35, 41-66). I opet, da smo mi bili tamo, šta bismo uradili?
15 Danas su neki prestali da sarađuju sa svojom skupštinom, razmišljajući da sami nastave da služe Bogu. Oni možda kažu da je to zato što su im povređena osećanja, što misle da se neka greška ne ispravlja ili što ne mogu da prihvate neko učenje. Koliko je razuman način na koji oni postupaju? Iako je tačno da svaki hrišćanin treba da ima lični odnos s Bogom, ne možemo poreći da on koristi svetom raširenu skupštinu, kao što je to činio i u vreme apostola. Osim toga, Jehova je koristio i blagosiljao skupštine iz prvog veka, pružajući im starešine i sluge pomoćnike koji su ispunjavali određene biblijske uslove. Tako je i danas.
16. O čemu osoba treba da razmišlja ako se nalazi u iskušenju da napusti skupštinu?
16 Ako hrišćanin smatra da se može oslanjati samo na svoj odnos s Bogom, on odbacuje ono što Bog koristi — i svetom raširenu skupštinu i lokalne skupštine njegovog naroda. Ukoliko bi bio nezavisan ili bi se družio samo s nekoliko objavitelja nametnulo bi se pitanje gde su u svemu tome starešine i sluge pomoćnici. Važno je zapaziti da je Pavle, kada je pisao skupštini u Kolosima i rekao da se pismo pročita i u Laodikiji, govorio o tome da hrišćani treba da budu ’ukorenjeni u [Hristu] i da se izgrađuju u njemu‘. Iz ovoga bi mogli izvući korist samo oni koji su u skupštinama, a ne oni koji su se odvojili od njih (Kološanima 2:6, 7; 4:16).
Stub i uporište istine
17. Šta nam 1. Timoteju 3:15 govori o skupštini?
17 U prvom pismu hrišćanskom starešini Timoteju, apostol Pavle je naveo uslove za starešine i sluge pomoćnike u skupštinama. Odmah posle toga, Pavle je spomenuo ’skupštinu živog Boga‘, govoreći da je ona „stub i uporište istine“ (1. Timoteju 3:15). Celokupna skupština pomazanih hrišćana sigurno je bila takav stub u prvom veku. I neosporno je da je prvenstveni način na koji je svaki hrišćanin dobijao tu istinu bio povezan s lokalnom skupštinom. Oni su tamo mogli da čuju kako se iznosi i brani istina i tamo su mogli da budu ojačani.
18. Zašto su skupštinski sastanci veoma važni?
18 Slično tome i svetom raširena skupština predstavlja Božji dom, „stub i uporište istine“. Glavni način na koji ćemo izgraditi, ojačati svoj odnos s Bogom i pripremati se da vršimo njegovu volju jeste taj da budemo redovni na sastancima u svojoj skupštini i da učestvujemo na njima. Pišući skupštini u Korintu, Pavle se usredsredio na ono što je bilo rečeno na takvim sastancima. Napisao je da želi da ono što se kaže na njihovim sastancima bude jasno i razumljivo „radi izgrađivanja“ prisutnih (1. Korinćanima 14:12, 17-19). I mi se danas izgrađujemo na taj način ako razumemo da Jehova Bog koristi lokalne skupštine i da ih podupire.
19. Zašto duguješ zahvalnost svojoj skupštini?
19 Da, ako želimo da se izgradimo kao hrišćani, naše mesto je u skupštini. Ona je već dugo zaštita od lažnih učenja i Bog je koristi da bi se dobra vest o Mesijanskom Kraljevstvu objavila po celom svetu. Nema sumnje, Bog puno toga postiže preko hrišćanske skupštine (Efešanima 3:9, 10).
[Fusnota]
a Biblijski izučavalac Albert Barns primetio je da je Isusova smernica da se ’kaže skupštini‘ mogla da znači „onima koji su bili ovlašćeni da ispituju takve slučajeve — predstavnicima crkve, to jest onima koji su delovali u njihovo ime. U jevrejskoj sinagogi su postojale starešine koje su sačinjavale sudsko veće pred kojim su se vodili takvi slučajevi“.
Da li se sećaš?
• Zašto treba da očekujemo da će Bog koristiti skupštine na zemlji?
• Šta starešine, iako su nesavršeni, rade za skupštinu?
• Kako tebe izgrađuje tvoja skupština?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 26. strani]
Apostoli i starešine u Jerusalimu služili su u svojstvu vodećeg tela
[Slika na 28. strani]
Starešine i sluge pomoćnici dobijaju smernice kako bi ispunili svoje odgovornosti prema skupštini