Neka skupština hvali Jehovu
Neka skupština hvali Jehovu
„Objaviću ime tvoje braći svojoj, usred okupljenog mnoštva pesmom ću te hvaliti“ (JEVREJIMA 2:12)
1, 2. Zašto je veoma dobro što postoji skupština i koja je njena glavna uloga?
POJEDINCI još od davnina nalaze društvo i sigurnost u osnovnoj, porodičnoj zajednici. Međutim, Biblija govori o jednoj drugoj zajednici u kojoj danas bezbroj osoba iz celog sveta nalazi jedno izuzetno društvo i sigurnost. To je hrišćanska skupština. a Bilo da si deo neke tesno povezane porodice ili ne, možeš i treba da ceniš ono što Bog pruža preko skupštine. Naravno, ako si već povezan s nekom skupštinom Jehovinih svedoka, verovatno možeš potvrditi da u njoj osećaš toplinu i sigurnost.
2 Skupština nije samo neka grupa ljudi. To nije neka zajednica ili klub gde se okupljaju ljudi sličnog porekla ili interesovanja, kao što su neki sport ili hobi. Ne, skupština prvenstveno postoji da bi se hvalio Jehova Bog. Kako se naglašava u Psalmima, to je već dugo tako. U Psalmu 35:18 čitamo: „Slaviću te usred velikog mnoštva okupljenog [skupštine], među narodom brojnim tebe ću hvaliti.“ Slično tome, Psalam 107:31, 32 podstiče nas na sledeće: „Neka zahvaljuju Jehovi za dobrotu njegovu i za čudesna dela prema sinovima ljudskim. Neka ga uzvisuju pred narodom sakupljenim.“
3. Prema Pavlovim rečima, koju ulogu ima skupština?
3 Apostol Pavle je istakao još jednu važnu ulogu koju skupština ima kada je ukazao na ’Božji dom, koji je skupština živog Boga, stub i uporište istine‘ (1. Timoteju 3:15). O kojoj je skupštini Pavle govorio? Na koje načine Biblija koristi izraz „skupština“? Takođe, kako skupština treba da utiče na naš život i našu budućnost? Da bismo dobili odgovore, osmotrimo najpre kako se u Bibliji koriste izvorne reči za skupštinu.
4. Kako se reč kahal najčešće koristi u hebrejskom delu Svetog pisma?
4 Hebrejska reč kahal izvedena je iz glagola koji znači „sazvati“, „okupiti“ (Izlazak 12:6, fusnota). Psalmista je upotrebio tu reč u vezi sa anđelima na nebu, a može se upotrebiti i u vezi sa zlim ljudima (Psalam 26:5; 89:5-7). Međutim, u hebrejskom delu Svetog pisma, ona se najčešće koristi za Izraelce. Bog je ukazao da će od Jakova „postati velik narod [na hebrejskom kahal]“, i tako je i bilo (Postanak 28:3; 35:11; 48:4). Izraelci su bili pozvani, to jest izabrani da budu „Jehovin zbor“, ’zbor istinitog Boga‘ (Brojevi 20:4; Nemija 13:1; Isus Navin 8:35; 1. Samuilova 17:47; Mihej 2:5).
5. Koja se grčka reč obično prevodi sa „skupština“ i na šta se ona može odnositi?
5 Odgovarajuća grčka reč je eklisia, koja se sastoji od dve reči koje znače „iz“ i „pozvati“. Može se primeniti na grupu koja je okupljena iz nereligioznih razloga, kao što je ’skup‘ koji je Dimitrije nahuškao protiv Pavla u Efesu (Dela apostolska 19:32, 39, 41). Međutim, u Bibliji se uglavnom koristi za hrišćansku skupštinu. Neki prevodioci prevode ovu reč sa „crkva“, ali u jednom rečniku se kaže da ona „nikada... ne označava građevinu u kojoj su se hrišćani sastajali radi obožavanja“ (The Imperial Bible-Dictionary). Međutim, zanimljivo je da se u grčkom delu Svetog pisma reč „skupština“ koristi na najmanje četiri načina.
Pomazana Božja skupština
6. Šta su David i Isus radili u skupštini?
6 Primenjujući na Isusa Davidove reči iz Psalma 22:22, apostol Pavle je napisao: „’Objaviću ime tvoje braći svojoj, usred okupljenog mnoštva [skupštine] pesmom ću te hvaliti.‘ Zato je [Isus] u svemu morao da postane poput svoje ’braće‘, da bude milosrdan i veran kao prvosveštenik u Božjoj službi“ (Jevrejima 2:12, 17). David je hvalio Boga usred skupštine drevnog Izraela (Psalam 40:9). Međutim, na šta je Pavle ukazivao kada je rekao da je Isus hvalio Boga „usred okupljenog mnoštva“? Usred kojeg mnoštva, to jest skupštine?
7. Na koji način se prvenstveno koristi reč „skupština“ u grčkom delu Svetog pisma?
7 Značajno je ono što nalazimo u Jevrejima 2:12, 17. Tamo se uopšteno govori da je Hrist bio član jedne skupštine u kojoj je objavljivao Božje ime svojoj braći. Ko su bila ta braća? Oni koji sačinjavaju ’Avrahamovo potomstvo‘, Hristova duhom pomazana braća, „učesnici u nebeskom pozivu“ (Jevrejima 2:16–3:1; Matej 25:40). Da, prvenstveni smisao reči „skupština“ u grčkom delu Svetog pisma jeste grupa duhom pomazanih Hristovih sledbenika. Tih 144 000 pomazanika sačinjavaju ’skupštinu prvenaca koji su zapisani na nebesima‘ (Jevrejima 12:23).
8. Kako je Isus unapred ukazao na to da će se formirati hrišćanska skupština?
8 Isus je nagovestio da će se formirati ta hrišćanska „skupština“. Otprilike godinu dana pre svoje smrti, jednom apostolu je rekao: „Ti si Petar. Na ovoj steni sagradiću svoju skupštinu, i vrata groba neće je nadjačati“ (Matej 16:18). I Petar i Pavle ispravno su razumeli da je Isus bio ta prorečena stena. Petar je napisao da su oni koji su ugrađeni kao „živo kamenje“ duhovnog hrama na tom kamenu, Hristu, ’narod koji je Božje vlasništvo, da bi objavljivali vrline‘ Onoga koji ih je pozvao (1. Petrova 2:4-9; Psalam 118:22; Isaija 8:14; 1. Korinćanima 10:1-4).
9. Kada je počela da se formira Božja skupština?
9 Kada je taj „narod koji je Božje vlasništvo“ počeo da se formira u hrišćansku skupštinu? To je bilo na Pedesetnicu 33. n. e., kada je Bog izlio sveti duh na učenike koji su se okupili u Jerusalimu. Kasnije tog dana, Petar je održao izuzetan govor pred jednom grupom Jevreja i prozelita. Mnoge je Isusova smrt duboko pogodila, tako da su se pokajali i krstili. Iz tog istorijskog izveštaja saznajemo da se krstilo tri hiljade ljudi, koji su odmah potom postali deo nove i sve brojnije Božje skupštine (Dela apostolska 2:1-4, 14, 37-47). Ona je postajala sve brojnija zato što je sve više Jevreja i prozelita prihvatalo činjenicu da telesni Izrael više nije bio Božja skupština. Umesto toga, prava Božja skupština su postali pomazani hrišćani koji su sačinjavali duhovni ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16; Dela apostolska 20:28).
10. Kakav je Isusov odnos prema Božjoj skupštini?
10 Biblija često izdvaja Isusa od pomazanikâ, kao što je to slučaj u frazi „o Hristu i skupštini“. Isus je Poglavar te skupštine koja se sastoji od duhom pomazanih hrišćana. Pavle je pisao da ga je Bog ’učinio poglavarem nad svim za dobro skupštine, koja je njegovo telo‘ (Efešanima 1:22, 23; 5:23, 32; Kološanima 1:18, 24). Danas na zemlji postoji samo mali ostatak pomazanih članova te skupštine. Međutim, možemo biti sigurni da ih njihov Poglavar, Isus Hrist, voli. U Efešanima 5:25 se opisuje šta on oseća prema njima: „Hrist [je] voleo skupštinu i sebe predao za nju.“ On ih voli zato što oni revno prinose Bogu „žrtvu hvale, to jest plod usana koje objavljuju njegovo ime“, upravo kao što je i Isus činio kada je bio na zemlji (Jevrejima 13:15).
„Skupština“ — u drugim značenjima
11. U kom se još smislu koristi izraz „skupština“ u grčkom delu Svetog pisma?
11 Ponekad se u Bibliji izraz „skupština“ koristi u jednom užem ili specifičnijem smislu i tada se ne odnosi na celu grupu od 144 000 pomazanika koji sačinjavaju „Božju skupštinu“. Na primer, Pavle je jednoj grupi hrišćana napisao sledeće: „Ne budite na spoticanje ni Judejcima ni Grcima ni Božjoj skupštini“ (1. Korinćanima 10:32). Očigledno je da je hrišćanin u drevnom Korintu mogao da bude uzrok spoticanja nekome ako bi neprimereno postupao. Međutim, da li bi to moglo da spotakne sve Grke, Judejce ili pomazanike od tog vremena do danas? Teško. Stoga izgleda da se izraz ’Božja skupština‘ u ovom stihu odnosi na hrišćane koji žive u određeno vreme. Tako neko može govoriti o tome da Bog vodi, podupire ili blagosilja skupštinu misleći na sve hrišćane u izvesnom vremenu, gde god da se oni nalaze. Ili možemo govoriti o sreći i miru koji vladaju u današnjoj Božjoj skupštini, misleći na celo hrišćansko bratstvo.
12. U kom trećem smislu se izraz „skupština“ koristi u Bibliji?
12 Treći način na koji se koristi izraz „skupština“ u Bibliji odnosi se na sve hrišćane u nekom području. U Bibliji čitamo: „Tada je za skupštinu po celoj Judeji, Galileji i Samariji nastupilo razdoblje mira“ (Dela apostolska 9:31). Na tom velikom području bilo je više od jedne grupe hrišćana, ali na sve te grupe iz Judeje, Galileje i Samarije ukazano je kao na „skupštinu“. S obzirom na broj krštenih osoba na Pedesetnicu 33. n. e. i ubrzo nakon toga, verovatno je postojalo više od jedne grupe koja se redovno sastajala na području Jerusalima (Dela apostolska 2:41, 46, 47; 4:4; 6:1, 7). Irod Agripa I je vladao Judejom sve do svoje smrti 44. n. e., a iz 1. Solunjanima 2:14 jasno proizlazi da je najkasnije do 50. n. e. u Judeji postojalo puno skupština. Zbog toga, kada čitamo da je Irod „počeo zlostavljati neke iz skupštine“, to se odnosi na više od samo jedne grupe koja se sastajala u Jerusalimu (Dela apostolska 12:1).
13. Koji je četvrti i uobičajeni način na koji se u Bibliji koristi izraz „skupština“?
13 Četvrta, još uža i uobičajenija upotreba izraza „skupština“ odnosi se na hrišćane koji sačinjavaju samo jednu skupštinu, kao što je skupština u nečijem domu. Pavle je spomenuo ’skupštine u Galatiji‘. U toj velikoj rimskoj provinciji postojalo je više od jedne takve skupštine. Pavle je dva puta upotrebio množinu, ’skupštine‘, u vezi s Galatijom, što bi uključivalo skupštine u Antiohiji, Derbi, Listri i Ikoniji. U tim lokalnim skupštinama bile su naimenovane starešine, to jest nadglednici (1. Korinćanima 16:1; Galatima 1:2; Dela apostolska 14:19-23). Prema Bibliji, sve su to bile „Božje skupštine“ (1. Korinćanima 11:16; 2. Solunjanima 1:4).
14. Šta možemo zaključiti iz toga kako se upotrebljava izraz „skupština“ u nekim stihovima?
14 U nekim slučajevima, grupe na hrišćanskim sastancima mora da su bile male, kako bi stale u nečiji dom. Pa ipak, izraz „skupština“ bio je primenjen i na takve male grupe. Znamo da su postojale skupštine u Akilinom i Priskinom, Nimfinom i Filimonovom domu (Rimljanima 16:3-5; Kološanima 4:15; Filimonu 2). To je pravo ohrabrenje za današnje skupštine koje su prilično male i koje se možda čak redovno sastaju u nečijem domu. Jehova je priznavao takve male skupštine u prvom veku i sigurno ih priznaje i danas i blagosilja ih putem svog duha.
Skupštine hvale Jehovu
15. Kako se delovanje svetog duha manifestovalo u nekim ranim skupštinama?
15 Na početku ovog članka spomenuto je da je u ispunjenju Psalma 22:22 Isus hvalio Boga u skupštini (Jevrejima 2:12). Trebalo je da i njegovi verni sledbenici to rade. Kada su pravi hrišćani u prvom veku bili pomazani svetim duhom da bi postali Božji sinovi, a time i Hristova braća, duh je kod nekih počeo da deluje na poseban način. Primili su čudesne darove duha. Ti darovi su se manifestovali u sposobnostima da se pokazuje mudrost ili znanje, moć da se leči ili proriče ili da se čak govori do tada nepoznat jezik (1. Korinćanima 12:4-11).
16. Koji je bio jedan od razloga što su neki primili čudesne darove duha?
16 Što se tiče govorenja jezicima, Pavle je rekao: „Pevaću hvalospeve darom duha, ali pevaću ih i umom“ (1. Korinćanima 14:15). On je znao koliko je važno da drugi razumeju ono što on kaže kako bi bili poučeni. Pavlov cilj bio je da hvali Jehovu u skupštini. One koji su imali darove duha, podsticao je: „Nastojte da obilujete njima radi izgrađivanja skupštine“, misleći na lokalnu skupštinu u kojoj su ispoljavali svoj dar (1. Korinćanima 14:4, 5, 12, 23). Jasno je da je Pavle bio zainteresovan za skupštine, znajući da će hrišćani u svakoj od njih imati prilike da hvale Boga.
17. U šta možemo biti sigurni što se tiče današnjih skupština?
17 Jehova i dalje koristi i podupire skupštinu. On blagosilja grupu koja se sastoji od današnjih pomazanih hrišćana na zemlji. To se može videti po obilju duhovne hrane koju Božji narod dobija (Luka 12:42). On blagosilja svetom rašireno bratstvo kao celinu. Takođe, on blagosilja i lokalne skupštine, u kojima ga hvalimo kao Stvoritelja svojim delima i komentarima koji jačaju veru drugih. Tamo primamo pouku i obuku kako bismo mogli da hvalimo Boga i u drugim prilikama, van skupštine.
18, 19. Šta iskreni hrišćani u svakoj skupštini žele da rade?
18 Seti se da je apostol Pavle ovako podstakao hrišćane iz skupštine u Filipima u Makedoniji: „Molim se za to da biste, uz pomoć Isusa Hrista, bili puni ploda pravednosti, na Božju slavu i hvalu.“ U to bi spadalo da govore drugima, van hrišćanske skupštine, o svojoj veri u Isusa i o divnoj nadi koju imaju (Filipljanima 1:9-11; 3:8-11). Zato je Pavle na sledeći način podsticao suhrišćane: „Preko Isusa uvek prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje objavljuju njegovo ime“ (Jevrejima 13:15).
19 Da li nalaziš zadovoljstvo u hvaljenju Boga „usred okupljenog mnoštva“, poput Isusa, kao i u tome da koristiš svoj dar govora kako bi hvalio Jehovu pred onima koji tek treba da ga upoznaju i hvale ga? (Jevrejima 2:12; Rimljanima 15:9-11). U izvesnoj meri, naš odgovor može zavisiti od toga šta mislimo o ulozi koju naša skupština ima u ispunjenju Božje namere. U sledećem članku ćemo osmotriti kako Jehova vodi i koristi našu lokalnu skupštinu i koju ulogu ona sada treba da ima u našem životu.
[Fusnota]
a U Bibliji na srpskom, hebrejska i grčka reč za skupštinu prevedena je na različite načine, kao na primer ’društvo‘, ’zbor‘, ’mnoštvo‘, ’skup‘ i slično. Reči na izvornim jezicima u ovom članku ukazuju na grupu ljudi okupljenu radi neke određene svrhe.
Da li se sećaš?
• Kako je nastala „Božja skupština“, koja se sastoji od pomazanih hrišćana?
• Na koja se tri dodatna načina u Bibliji koristi izraz „skupština“?
• Što se tiče skupštine, šta su David, Isus i hrišćani iz prvog veka želeli da rade i kako to treba da utiče na nas?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 21. strani]
Koje je skupštine Isus bio temelj?
[Slika na 23. strani]
Lokalne grupe hrišćana sastajale su se kao ’Božje skupštine‘
[Slika na 24. strani]
Poput hrišćana iz Benina, možemo hvaliti Jehovu kada smo okupljeni u velikom broju