Pavlovim tragom do Verije

Služba dvojice misionara bila je veoma uspešna i mnogi su postali vernici. Ali uskoro se protiv njih digla rulja. Stoga su nešto odlučili. Radi dobrobiti novoosnovane skupštine i vlastite sigurnosti, njih dvojica će odmah, usred noći, otići iz grada. Tako su Pavle i Sila otprilike 50. n. e. napustili makedonsku luku Solun. Otputovali su do svog sledećeg propovedničkog odredišta — Verije.

POPUT drevnog putnika, savremeni posetilac može iz daljine videti Veriju (Veroju) kako leži u istočnom delu podnožja olistale planine Vermio. Verija se nalazi oko 65 kilometara jugozapadno od Soluna i oko 40 kilometara u unutrašnjosti od obale Egejskog mora. Južno od nje nalazi se planina Olimp koja je prema mitologiji prebivalište glavnih bogova drevnog grčkog panteona.

Za one koji proučavaju Bibliju Verija je zanimljiva kao mesto u kom je Pavle propovedao i mnoge obratio na hrišćanstvo (Dela 17:10-15). Hajde da krenemo Pavlovim tragom i istražimo prošlost tog grada.

Rana prošlost

Niko sa sigurnošću ne zna kada je Verija osnovana. Njene prve žitelje, verovatno frigijska plemena, iselili su Makedonci oko sedmog veka pre n. e. Tri veka kasnije, nakon osvajačkih pohoda Aleksandra Velikog, Makedonija je postala bogata. Podizane su veličanstvene zgrade i zidine, kao što su svetilišta za Zevsa, Artemidu, Apolona, Atinu i druga grčka božanstva.

U jednoj knjizi o istoriji kaže se da je Verija vekovima „igrala važnu ulogu i u svom najbližem okruženju i u ostalom delu severne Grčke“. Grad je postao naročito važan tokom vladavine poslednje makedonske dinastije Antigonida (306-168. pre n. e.), koju su na kraju svrgli Rimljani.

Kada su 197. pre n. e. Rimljani porazili kralja Filipa V, „nekadašnji odnos snaga se promenio i Rim je postao vodeća sila u istočnom Sredozemlju“, kaže Encyclopædia Britannica. Godine 168. pre n. e., kraj Pidne, koja se nalazi nekoliko kilometara južno od Verije, jedan rimski general je odneo presudnu pobedu nad poslednjim makedonskim  vladarem, Persejem. Kao što je Biblija prorekla, Grčku je kao svetsku silu zamenio Rim (Danilo 7:6, 7, 23). Posle te bitke, Verija je bila među prvim makedonskim gradovima koji su se predali Rimljanima.

U prvom veku n. e., Makedonija je postala poprište sukoba između Pompeja i Julija Cezara. U stvari, Pompej je smestio svoj štab i vojsku u blizini Verije.

Procvat pod Rimljanima

Tokom Rimskog mira, poznatog kao pax Romana, oni koji su dolazili u Veriju mogli su da vide kamenom popločane ulice duž kojih su se nalazili nizovi stubova. Grad je imao javna kupatila, pozorišta, biblioteke i objekte u kojima su se takmičili gladijatori. Postojali su gradski vodovod i kanalizacija. Verija je postala poznata kao trgovački centar u koji su dolazili i umetnici i sportisti, kao i posetioci sportskih i drugih manifestacija. Stranci su mogli naći verske objekte u kojima su obavljani rituali njihove religije. Zaista, u tom gradu su se mogli naći kultovi iz celog Rimskog carstva.

Među bogovima koji su se obožavali u Veriji bili su i rimski carevi koji su posthumno proglašeni za božanstva. To Verijcima možda nije bilo neobično zato što je obožavanju careva prethodilo obožavanje Aleksandra Velikog, koji je poštovan poput boga. Jedan grčki izvor kaže: „Pošto su se već bili  navikli da kralju tokom života iskazuju poštovanje kao božanstvu, Heleni [Grci] Istočnog carstva spremno su prihvatili i kult obožavanja rimskih careva... Na njihovom novcu car je prikazan kao božanstvo s krunom od koje se šire zraci. Hvalili su ga istim molitvama kao i bogove, uz himne i pesme.“ Podizali su mu oltare i hramove i prinosili žrtve. Čak su i carevi dolazili kako bi prisustvovali svečanostima kulta obožavanja cara, koje su bile propraćene sportskim, umetničkim i literarnim takmičenjima.

Zašto je Verija bila centar paganskog obožavanja? Zato što je bila sedište makedonskog koinona. To je bila skupština delegata iz makedonskih gradova. Ti delegati su se redovno sastajali u Veriji kako bi razmatrali pitanja koja su se ticala pokrajine i njenih gradova i kako bi se pod rimskom upravom postarali za njih. Jedna od važnih dužnosti koinona bilo je nadgledanje održavanja svečanosti koje su bile povezane s kultom obožavanja cara.

Dakle, takve su bile prilike u gradu u koji su Pavle i Sila došli nakon što su pobegli iz Soluna. Do tada je Verija već dva veka bila pod rimskom okupacijom.

Dobra vest stiže u Veriju

Pavle je propovedanje u Veriji započeo u gradskoj sinagogi. Kakav je bio odaziv? Nadahnuti izveštaj kaže da su tamošnji Jevreji „imali plemenitiji stav od onih u Solunu, jer su svim srcem primili reč i svaki dan istraživali Pisma da vide je li to tako“ (Dela apostolska 17:10, 11). Kao oni koji su „imali plemenitiji stav“, nisu se tvrdoglavo držali svojih predanja. Iako su čuli nešto novo, nisu bili sumnjičavi niti ljuti. Nisu odbacili Pavlovu poruku, već su je slušali pažljivo i bez predrasuda.

Kako su ti Jevreji mogli razumeti da je Pavle naučavao istinu? Ono što su čuli ispitali su pomoću najpouzdanijeg merila. Pažljivo i marljivo su istraživali Pisma. Izučavalac Biblije Metju Henri je zaključio: „Pošto je Pavle obrazlagao svoja izlaganja stihovima iz Pisma i ukazivao im na Stari zavet kao na dokaz za ono o čemu je govorio, oni su u svojim Biblijama potražili mesta na koja im je ukazao, pročitali kontekst, osmotrili njihovu suštinu, uporedili ih s drugim stihovima, pažljivo osmotrivši  da li su Pavlovi zaključci na osnovu njih bili logični i iskreni i da li su njegovi argumenti bili uverljivi, i shodno tome su izveli zaključke.“

To nije bila neka površna analiza. Verijci su posvetili vreme marljivom, redovnom proučavanju i to svakodnevno, a ne samo na Sabat.

Razmislimo o rezultatu. Mnogi Jevreji u Veriji su prihvatili tu poruku i postali vernici. I mnogi Grci su postali vernici, među kojima su neki možda bili jevrejski prozeliti. Međutim, to nije prošlo nezapaženo. Kada su Jevreji iz Soluna čuli za to, brže-bolje su došli u Veriju „da i tamo nahuškaju i uzbune narod“ (Dela apostolska 17:4, 12, 13).

Pavle je morao da napusti Veriju, ali je nastavio da propoveda na drugim područjima. Ovog puta se ukrcao na brod za Atinu (Dela apostolska 17:14, 15). Pa ipak, imao je razloge za radost, jer je zahvaljujući njegovom propovedanju hrišćanstvo stiglo u Veriju. I danas ono donosi plod.

Zaista, u Veriji (Veroji) još uvek ima ljudi koji pažljivo istražuju Pisma kako bi se u „to uverili“ i ’držali se‘ onoga što je dobro utemeljeno i istinito (1. Solunjanima 5:21). U ovom gradu postoje dve skupštine Jehovinih svedoka koje dobro napreduju i poput Pavla propovedaju i prenose dobru vest drugima. Svedoci traže iskrene ljude i vode razgovore na temelju Svetog pisma, pružajući priliku podsticajnoj snazi Biblije da pomogne svima koji žele da upoznaju Jehovu, istinitog Boga (Jevrejima 4:12).

[Mapa na 13. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Deo Pavlovog drugog misionarskog putovanja

MISIJA

Troada

Neapolj

Filipi

MAKEDONIJA

Amfipolj

Solun

Verija

GRČKA

Atina

Korint

AHAJA

AZIJA

Efes

RODOS

[Slika na 13. strani]

Srebrni novčić s likom Aleksandra Velikog koji je prikazan kao grčko božanstvo

[Izvor]

Novčić: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Slika na 14. strani]

Kapija prema jevrejskoj četvrti u Veriji (Veroji)

[Slika na 15. strani]

Stara sinagoga u današnjoj Veriji (Veroji)